Cure dokumenti koji dokazuju kakav haos je snašao Kinu: Grip harao u decembru, brojevi mnogo veći

Grupa medicinara iz prve linije borbe, verovatno iscrpljeni, stoje stisnuti jedno do drugog na video konferenciji dok najmoćniji čovek Kine podiže ruku u znak pozdrava. U Pekingu je 10. februar i predsednik Si Đinping, koji je nedeljama bio odustan iz javnosti, obraća se bolničkom osoblju u gradu Vuhanu dok se lekari bore da spreče širenje još uvek zvanično neimenovanog novog korona virusa.

Iz sigurne sobe, udaljene oko 1.200 kilometara od epicentra, Đinping je izrazio saučešće zbog onih koji su umrli u epidemiji. Pozvao je na širu javnu komunikaciju jer se širom sveta pojavila zabrinutost zbog potencijalne pretnje koju predstavlja ova nova bolest.

Istog dana kineske vlasti su prijavile 2.478 novih slučajeva, što je povećalo ukupan globalni broj na više od 40.000, a manje od 400 dogodilo se van kontinentalne Kine.

Međutim, CNN sada otkriva neke zvanične dokumente koji interno cirkulišu i koji dokazuju da je to bio samo deo šire slike.

Curenje dokumenata

U izveštaju pod oznakom "interni dokument, molimo vas da ga držite poverljivim", lokalne zdravstvene vlasti u provinciji Hubei, gde je virus prvi put otkriven, navode ukupno 5.918 novootkrivenih slučajeva 10. februara, više nego dvostruko od zvanično prijavljenog broja.

Ta veća brojka u to vreme nikada nije potpuno otkrivena, a kako se čini kineski sistem je u vreme ranih nedelja pandemije umanjio ozbiljnost situacije.

Ta brojka nalazi se među 117 stranica dokumenata koji su procurili iz provincijskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Hubei, do kog je došao CNN.

Ukupno, dokumenti predstavljaju najznačajnije "curenje" iz Kine od početka pandemije i pružaju prvi jasan prozor u ono što su lokalne vlasti znale i u kom trenutku.

Kineska vlada odlučno je odbacila optužbe SAD i drugih zapadnih vlada da je namerno prikrivala informacije u vezi sa virusom. Međutim, iako dokumenti ne pružaju dokaze o namernom pokušaju prikrivanja nalaza, oni otkrivaju brojne nedoslednosti u tome što su vlasti verovale da se dešava u Kini i onoga šta je otkriveno javnosti.

Dokumenti, koji pokrivaju nepotpuni period između oktobra 2019. do aprila ove godine, otkrivaju ono što se čini nefleksibilnim sistemom ograničenim birokratijom "odozgo prema dole" i rigidnim procedurama koje nisu bile dovoljno opremljene za rešavanja nove krize.

U nekoliko kritičnih trenutaka u ranoj fazi pandemije, dokumenti pokazuju dokaze o jasnim pogrešnim koracima i ukazuju na obrazac institucionalnih propusta. Jedna od najupečatljivijih tačaka odnosi se na usporenost dijagnoze kod lokalnih pacijenata sa kovidom-19, navodi CNN.

Iako su vlasti u Hubeju predstavile svoje aktivnosti kao efikasne i transparentne, ovi dokumenti pokazuju da su se lokalni zdravstveni zvaničnici oslanjali na pogrešne mehanizme testiranja i izveštavanja.

Izveštaj s početka marta kaže da je prosečno vreme između pojave simptoma do potvrđivanja dijagnoze bilo 23,3 dana, što je, kako su objasnili stručnjaci za CNN, znantno otežavalo korake kako za praćenje bolesti, tako i za borbu protiv nje.

Kina se odlučno branila kada je reč o njenim postupcima. Na konferenciji za novinare 7. juna, kinesko Državno veće objavilo je Belu knjigu u kojoj se navodi da je kineska vlada uvek objavljivala informacije u vezi sa pandemijom na "pravovremen, otvoren i transparentan način".

-Ulažući sveobuhvatan napor da obuzda virus, Kina je takođe delovala sa oštrim osećajem prema čovečanstvu, svom narodu, potomstvu i međunarodnoj zajednici. Pružila je informacije o kovidu-19 u potpunosti profesionalno i efikasno - navodi se u toj Beloj knjizi.

Inače, CNN je kontaktirao Nacionalnu zdravstvenu komisiju Kine, kao i Komisiju u provinciji Hubei, ali odgovor nije stigao.

- Bilo je jasno da su pogrešili, i to nije reč samo o greškama koje se dešavaju kada imate posla sa novim virusom, već su tu bile i birokratske i politički motivisane greške u načinu na koji su s tim postupali - rekao je Janzong Huang, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljne poslove koji je opširno pisao o javnom zdravstvu u Kini.

- To je imalo globalne posledice. Nikada ne možete garantovati 100 odsto transparentnost. Ne radi se samo o bilo kakvom namernom prikrivanju, već vas sputavaju tehnologija i drugi problemi sa novim virusom. Ali čak i da su bili 100 odsto transparentni, to ne bi zaustavilo administraciju Donalda Trampa da umanji ozbilnost situacije. Verovatno ne bi zaustavilo razvoj ove pandemije - dodao je.

Danas se navršava godinu dana otkako je prvi poznati pacijent pokazao simptome bolesti u Vuhanu, prema ključnoj studiji u medicinskom časopisu "Lancet". U isto vreme, kada se veruje da se virus prvi put pojavio, dokumenti pokazuju da se odvijala još jedna zdravstvena kriza: Hubei se suočavao sa epidemijom gripa.

Dokumenti pokazuju da je broj slučajeva porastao 20 puta viša u odnosu na prethodnu godinu, stavljajući ogroman nivo dodatnog pritiska na rastegnut zdravstveni sistem.

"Epidemija gripa", kako je nazvana u dokumentu, nije bila prisutna samo u Vuhanu u decembru, već je bila i u drugim Jičang i Sianing. I dalje je nejasno kakav je uticaj imala pojava gripa na izbijanje kovida-19.

Kada je reč o pomenutoj epidemiji gripa ona se dogodila u početkom decemra u toj provinciji, odnosno 2. decembra. Važno je napomenutu da je ona viđena u dva kineska grada, a da je Vuhan bio treći najteže pogođen.

I dok u dokumentima nema sugestije da su dve paralelne krize povezane, informacije u vezi sa veličinom skoka gripa u Hubeiju tek treba da budu objavljena u javnosti.

Otkrića koja su procurila dolaze kao pojčan pritisak SAD i EU na Kinu da u potpunosti sarađuje sa istragom Svetske zdravstvene organizacije o poreklu virusa koji se od tada proširio na sve krajeve sveta, zarazivši više od 60 miliona ljudi i ubivši 1,46 miliona. Ipak, do sada je pristup međunarodnih stručnjaka medicinskoj evidenciji bolnice i sirovim podacima u Hubeiju bio ograničen, a SZO je prošle nedelje navela da su "imali uverenje kineskih kolega iz vlade da će putovanje na teren da bude odobreno kao deo istrage".

Pomenute dokumente CNN-u su dostavili uzbunjivači koji žele anonimnost. Navode da rade u kineskom zdravstvenom sistemu i da su patrriote motivisane da otkriju istinu koja je cenzurisana i odaju počast kolegama koji su takođe govorili. Nejasno je kako su oni došli do ovih podataka. Njih je verifikovalo šest nezavisnih stručnjaka koji su u ime CNN ispitali istinitost sadržaja.

Kategorije

Dokumenti pokazuju širok spektar podataka o dva tačna dana, 10. februaru i 7. martu, što je u mnogome u suprotnosti sa zvaničnim podacima. Ova razlika je verovatno nastala zbog kombinacije krajnje nefunkcionalnog sistema izveštavanja i "instikta za suzbijanjem loših vesti", navode analitičari.

Kada je 10. februara Kina prijavila 2.478 novih slučajeva, dokumenti pokazuju da ih je zapravo bilo 5.918. Interni broj je podeljen na potkategorije, pružajući uvid u puni opseg metodologije dijagnoze u provinciji. "Potvrđeni slučajevi" broje 2.345, "klinički dijagnostifikovani slučajevi" 1.772 i "sumnjivi slučajevi" 1.796.

Strogi i ograničavajući kriterijumi doveli su na kraju do obmanjujućih podataka, rekli su analitičari.

- Mnogo sumnjivih slučajeva trebalo je da bude uključeno u potvrđene. Brojevi su bili konzervativni i ovo održava koliko je situacija bila zbunjujuća, složena i haotična - rekao je Huang. Zvaničnici su tek kasnije u svoje izjave uključili i "sumnjive slučajeve".

Profesor Vilijam Šafner rekao je da je kineski pristup bio konzervativan i da su zvaničnici izgleda umanjili uticaj epidemije. Uključivanje pacijenata za koje se sumnja da imaju infeciju očigledno bi proširilo veličinu izbijanja i dalio bi "istinitije priznanje prirode infekcija i njene veličine".

Sumnjivi slučajevi bili su ukoliko je pacijent imao istoriju kontakata sa zaraženima i simptomima groznice i upale pluća i u slučaju da su imali "kliničku dijagnozu potvrđenu rentgenom ili CT". Slučaj bi bio potvrđen samo ako testovi budu pozitivni.

Sistem je ubrzo poboljšan kada su "klinički dijagnostikovani" slučajevi prebačeni u kategodiju "potvrđenih". Ipak, sistem je kritikovan jer Kina nije računala asimptomatske slučajeve.

Kada je reč o broju umrlih, tu dokumenti orktivaju najveću razliku. Ukupan broj preminulih u provinciji od početka epidemije iznosio je 7. marta 2.986, ali u internom izveštaju naveden je broj 3.456, uključujući 2.675 "potvrđenih", 647 "klinički dijagnostikovanih" i 125 "sumnjivih".

Takođe, iako Kina nikada nije otkrila ukupan broj slučajeva kovida-19 u 2019. godini, čini se da grafikon u jednom dokumentu sugeriše da je otkriven mnogo veći broj. Čini se na na njemu broj "potvrđenih slučajeva" i "klinički dijagnostikovanih" ukupno dostiže oko 200.

Do danas je najpoznatiji podatak da je tokom 2019. godine otkriveno 44 "slučaja upale pluća nepoznatog uzorka" koje su kineske vlasti prijavile SZO za period pandemije do 3. januara 2020.

Dugo čekanja na testove

Ispitivanja su navodno od početka bila netačna, navodi se u dokumentima i dovela su do sistema izveštavanja sa nedeljnim kašnjenjem u dijagnozi novih slučajeva. Tu se dodaje da su kompleti za testiranje SARS koji su korišćeni za dijagnozui novog virusa bili neefikasni, te i da je nivo zaštitne opreme bio loš.

Visoka stopa lažno negativnih rezultata je otkrila niz problema koje je Kina nedeljama otklanjala. Na primer, testovi nukleinskih kiselina koji su tada korićeni rezultirali su samo 30 do 50 odsto pozitivne stope, među već potvrđenim slučajevima, a da bi izbegli lažno negativne rezultate, lekari su počeli više puta da testiraju sumnjive slučajeve.

Ono što je izrazilo posebnu zabrinutost je što je u prvim mesecima izbijanja epidemije, prosečno vreme potrebno za obradu slučaja pacijenta sa simptomima do potvrđivanja dijagnoze bilo potrebno 23,3 dana.

Već 7. marta sistem je bio znantno bolji, a preko 80 odsto novih slučajeva evidentirano je u sistemu istog dana.

Ono što se otkriva u dokumentima je da je postojao nedostatak pripremljenosti. Dolazi se do zaključka da je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u provinciji nedovoljno finansiran, bez odgovarajuće opreme za testiranje i sa nemotivisanim osobljem koje je često bilo zanemareno u ogromnoj kineskoj birokratiji.

Jedan od problema bila je i "periferna uloga Centra za kontrolu bolesti u istrazi početnog izbijanja", napominjući da su službenici bili sputani i da njihova stručnost nije u potpunosti iskorišćena.

Kina je inače brzo uvela stroge mere, a jedan naučni časopis je u maju objavio da je usvajanje oštrih mera u prvih 50 dana pandemije verovatno pomoglo u srečavanju lokalne transmisije.

Danas u ovoj zemlji skoro da i nema lokalne transmisije, a virus je, kako se čini, potpuno zauzdan.

(Telegraf.rs)