Korona ipak nije bila u Srbiji pre eksplozije u Vuhanu: Materijalna greška u studiji obmanula svet?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Istraživanje naučnika Univerziteta u Šangaju, koje je nedavno objavljeno, pokazuje da je korona virus postojao na četiri kontitnenta mnogo pre nego što je buknuo u Vuhanu.

Preporučujemo

Studija, o kojoj je Telegraf.rs prvi pisao, navodi da je Sars-CoV-2 postojao u osam zemalja na nekoliko kontinenata pre nego što je zaraza identifikovana u ovom kineskom gradu.

Studija je zasnovana na sojevima virusa iz 17 različitih zemalja i regiona, a naučnici smatraju da je zaraza najpre buknula ili u Indiji ili Bangladešu, te da su najmanje mutirani sojevi virusa pronađeni u Australiji, Bangladešu, Grčkoj, SAD, Rusiji, Italiji, Indiji i Češkoj.

Onda su pojedini mediji danas počeli da navode i Srbiju kao mesto u kom je korona postojala mnogo pre nego što je otkrivena u Vuhanu.

Tragom ove informacije krenuli smo u detaljno "češljanje studije" i ustanovili da se Srbija zaista pominje u jednom segmentu.

- Zanimljivo je da naš rezultat pokazuje da soj NC_045512 nije najmanje mutirao. Postoji 41 soj koji ima manje globalnih tačkastih mutacija od njega. Najmanje mutirani soj ima 15.552 globalne tačkaste mutacije, dok NC_045512 jedan ima 18.421 tačkastih mutacija. Najmanje mutirani soj sa 41 sekvence se prikupljaju iz Bangladeša, SAD-a, Grčke, Australije, Indije, Italije, Češke Republike, Rusije i Srbije. Datum njihovog sakupljanja kreće se od 1. marta do 12. juna 2020 godine. Koristeći broj globalnih tačaka mutacija, izračunali smo stope mutacije za SARS-CoV-2 kako sledi - navodi se u studiji.

Međutim, ubrzo smo otkrili da je došlo do materijalne greške, te da su naučnici u studiji greškom napisali SRBIJA umesto SIBIR.

U delu studije koji je naslovljen "Statistička analiza distribucija sekvenci i sojeva SARS-CoV-2 u raznim zemljama i regionima", piše da je filogenetčika analiza u kombinaciji sa profilima mutacija dokazala da je soj SARS-CoV-2, koji je prvi put identifikovan u Vuhanu, nije predak SARS-CoV-2 izučavanog za potrebe ovog istraživanja.

- Najmanje mutirani soj treba biti da bude svih SARS-CoV-2. Problem je što se može naći u osam zemalja uključujući Australiju, Bangladeš, Grčku, SAD, Rusiju (Srbija), Italiju, Indiju i Češku. Teoretski, svako od njih mogao bi biti rodno mesto najmanje mutiranog soja. Zbog svoje male promenljivosti, SARS-CoV-2 je sposoban da sačuva njegov integritet genoma nakon dugog vremena i opsega prenosa - ističe se u studiji.

Iz ovoga se da zaključiti da su autori studije verovatno mislili na Sibir, a ne na Srbiju.

Mi smo odmah pisali glavnom autoru studije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Inače, ovo istraživanje osporavaju drugi naučnici i ističu da principi istraživanja i softer koji je korišćen za  analizu nisu standardni za ovakvu vrstu filogenetičke analize.

- Odabir virusne sekvence za koju se čini da ima najmanje razlika u odnosu na ostale u proizvoljnoj kolekciji verovatno neće dati pretka - rekao je Mark Suhard, profesor na Odeljenju za biostatistiku i humanu genetiku na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Suhard dodaje da, iako se od "filogenetike imaju velika očekivanja kada govorimo o shvatanju pojave i širenja virusnih patogena, ono što možemo naučiti dolazi sa znatnom neizvesnošću“.

(Telegraf.rs)