Ko je čovek kojeg Bajden vidi na mestu državnog sekretara? Žmurio na NATO bombardovanje Jugoslavije

Foto: Tanjug/AP

Spoljna politika SAD predvođena Entonijem Blinkenom i Džejkom Salivenom, koji će najverovatnije biti imenovani za državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost, značiće da se svet suočava sa više američkih "intervencija" i operacija za promene režima, kao u vreme Klintona i Obame, smatra Džordž Samueli, viši naučni saradnik Instituta za javnu politiku u Londonu i autor knjige Bombe za mir: NATO humanitarni rat za Jugoslaviju.

Preporučujemo

Autor ističe da je Blinken imao istaknutu spoljnopolitičku ulogu i u administraciji Bila Klintona i Baraka Obame, dok je Salivan bio deo Obamine administracije. Kako navodi, demokratski orijentisani mediji su "oduševljeni" Bajdenovim izborom Blinkena, koji je bio njegov dugogodišnji savetnik za nacionalnu bezbednost, u vreme kad je Bajden bio potpredsednik SAD.

- Imenovanjem i Salivana, još jednog svog bliskog saradnika, Bajden signalizira obnavljanje „internacionalizma“ i „globalnog partnerstva“ kao vodećih principa američke spoljne politike - smatra Samueli.

On se potom osvrnuo na to kako su mediji izveštavali o Bajdenovom izboru.

- Analizirajući Bajdenovu odluku Njujork Tajms piše da će Blinken koji je "branilac globalnih saveza pomoći smirivanju američkih diplomata i globalnih lidera posle četiri godine strategije rikošetiranja Trampove administracije i nacionalističkog razmetanja“. Vašington post smatra da Blinkenovo imenovanje predstavlja "ispunjenje Bajdenovih zaveta da će ponovo sastaviti globalne saveze i dovesti Sjedinjene Države na istaknutiji položaj na svetskoj sceni“. Ugledni Gardijan je pisao kako su imenovani posvećeni internacionalisti, za razliku od Trampove ere, koja je videla lomaču stranih ugovora i sporazuma - ističe stručnjak u analizi za RT.

On smatra da sve ovo nosi sledeću poruku: "Vratili su se profesionalci u sferi međunarodne politike, sada saveznici SAD mogu da budu sigurni da će se Amerika prema njima odnositi sa poštovanjem". Ipak, kako navodi, takve poruke dovode u zabludu i varljive su.

- Blinken ima perspektivu američkog intervencioniste u karijeri, kao i Saliven. Mišljenja drugih zemalja vredi razmotriti samo ako se podudaraju sa stavovima kreatora politike SAD. Ako se ne podudaraju, onda mogu da budu i odbačena - navodi se u analizi.

Rat u Srbiji

Autor navodi da "ovaj aksiom nikad nije bio tako slikovito prikazan kao tokom dugotrajnog rata Klintonove administracije protiv Srba tokom devedesetih".

- Administracija Klintona, čiji je Blinken bio važan član, omogućila je dolazak međunarodnih džihadističkih terorista u Bosnu, uključujući jednog Osamu bin Ladena. Niko od navodno najbližih saveznika Vašingtona nije upitan šta misli o ovoj politici uvođenja islamskog terorizma u Evropu - ističe autor.

On je podsetio kako se Ričard Holbruk, bivši pomoćnik državnog sekretara za evropska pitanja u Klintonovoj administraciji, naknadno hvalio "efikasnošću ove politike".

- Njega je isporuka mudžahedinskih boraca u Bosnu podsetila na čuvene komentare Vinstona Čerčila o tome zašto je Britanija sa Staljinom napravila zajednički cilj protiv Hitlera... Čerčilu je to bila legitimna odluka i on je dobro znao posledice. Ovde je to urađeno u znatno manjem obimu - ističe autor.

Posle toga je, podseća, administracija Klintona pomogla u naoružavanju i obuci Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

- Nadali su se da će teroristička kampanja OVK u Jugoslaviji izazvati beogradske vlasti da burno reaguju. Očekivana humanitarna katastrofa tada bi mogla da se iskoristi za pokretanje NATO bombardovanja protiv Jugoslavije. Kada Beograd nije zagrizao mamac, Klintonova administracija, u kojoj je u to vreme Blinken bio specijalni pomoćnik predsednika Klintona i jedan od direktora za odnose za Evropom u Savetu za nacionalnu bezbednost, morala je da izmisli razlog za bombardovanje.

On podseća da se "razlog rodio" kada je jugoslovenska vlada odbila da potpiše mirovni sporazum u francuskom Rambujeu.

- Jugoslovenska vlada dobila je ultimatum: prihvatite američki nacrt ili se suočite sa NATO bombardovanjem. U ovaj paket ušao je i zloglasni Dodatak B, koji je NATO-u dao neograničena prava da se kreće gde god poželi po celoj teritoriji Jugoslavije i uživa potpuni imunitet od krivičnog gonjenja - podsetio je autor.

Nato Bombardovanje, Grdelička klisura 1999. godine Foto: S. Pikula

On kaže da je Klintonova administracija svesno obmanjivala američku javnost ne obelodanivši detalje iz Dodatka B, kao i ultimatum "uzmi ili ostavi" koji je postavila u Rambujeu.

- Kasnije, kada je NATO bombardovanje pokrenulo potpuno očekivani talas izbeglica sa Kosova, Klintonova administracija je tvrdila - opet varljivo - da je NATO pokrenuo kampanju bombardovanja kao odgovor na pokušaje Srba da proteraju albansko stanovništvo sa Kosova. Tvrdnja nije imala smisla. Izbeglički talas sa Kosova dogodio se tek nakon početka NATO napada, tako da nije mogao biti izgovor za NATO bombardovanje - ističe stručnjak.

On dodaje da je Blinken imao integralnu ulogu u organizovanju NATO bombardovanja i da je nastavio da iznosi svoju ulogu u NATO trikovima.

- Zanimljivo je da Blinkenu izgleda nije smetalo odbijanje Klintonove administracije da traži odobrenje Saveta bezbednosti UN za upotrebu sile protiv Jugoslavije. Očigledno je delio prezir državne sekretarke Medlin Olbrajt na zabrinutost koju je izneo ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk. Na savete stručnjaka za međunarodno pravo Savetu bezbednosti UN da je rezolucija neophodna, Olbrajtova se odbrusila: „Nađite nove advokate!“.

"Umešao prste i u Libiju"

Stručnjak dalje navodi da je Blinkenov prezir prema međunarodnim institucijama bio itekako evidentan tokom bombaškog napada na Libiju za vreme Obamine administracije 2011. godine.

- Blinken, u to vreme Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, bio je oduševljeni zagovornik bombaške kampanje.

Ipak je došlo do problema.

Blinken i Bajden na razgovoru sa Obamom Foto: Profimedia

Bombardovanje je krenulo navodno kako bi se spasili stanovnici Bengazija koji su navodno bili pod pretnjom snaga predsednika Moamera Gadafija. Međutim, Rezolucija 1973, koju su SAD i NATO koristile da opravdaju napad, samo je uputila države članice UN-a „da preduzmu sve neophodne mere ... kako bi zaštitile civile i civilno naseljena područja pod pretnjom napada“. Nije rečeno da takve „mere“ treba da uključuju bombardovanje. Još manje je rezolucija ovlastila SAD i NATO da bombardovanjem ruše Gadafija.

Ipak, dugo nakon što je nestala bilo koja zamisliva pretnja za stanovnike Bengazija, vlade NATO-a nastavile su da opravdavaju svoje odbijanje da zaustave bombardovanje pozivanjem na navodnu pretnju koju je Gadafi predstavljao libijskim civilima. NATO nije odustao od bombardovanja sve do brutalnog pogubljenja Gadafija, ratnog zločina u kojem je NATO aktivno učestvovao - smatra autor.

Osvrt na Siriju

Autor podseća da se potom Obamina administracija okrenula ka Siriji, tražeći način da svrgne vladu. Princip je, smatra, bio isti.

- U sklopu operacije Timber Sikamur, CIA je mogla da sarađuje sa arapskim obaveštajcima i naoruža i obučava pobunjenike koji su hteli da zbace vladu Bašara el Asada. Ne treba podsećati da se oružje brzo našlo u rukama najgorih, fanatičnih džihadista ubica. Činilo se da je Sirija na ivici pada pod uticajem Islamske države. Čudno je, ali Blinkenovo jedino žaljenje zbog njegovih aktivnosti u Siriji je to što Obamina administracija nije učinila više kako bi osigurala svrgavanje Asada - zaključuje autor.

On je istakao da je Blinken u jednom intervjuu ove godine jasno rekao da je "promena režima u Siriji i dalje na njegovom dnevnom redu". Odbacio je vraćanje sirijskih naftnih polja pod vladinu kontrolu jer su SAD trebale "snage poluge".

- To je tačka moći jer bi sirijska vlada volela da dominira tim resursima. Ne bi trebalo da se toga odreknemo besplatno... I takođe bi trebalo da iskoristimo ono što imamo kako bismo insistirali da postoji neka vrsta političke tranzicije koja odražava želje sirijskog naroda - naveo je Blinken.

"Samo loše priča o Rusiji"

Autor je na kraju teksta istakao da se isti stav očekuje i prema Rusiji, dodajući da Blinken stalno ponavlja demokratske parole, od toga da se Rusija mešala u izbore 2016, da je Putin "obrlatio" Trampa, te da mu je ovaj verovao više nego svojim bezbednosnim službama.

- Bajdenov posao će biti da se suoči sa Putinom zbog njegovih agresija, a ne da ga prigrli - isticao je Blinken.

- Blinkenovo vođenje spoljne politike nesumnjivo će značiti obilnu upotrebu poznatog oružja za promenu režima u američkom arsenalu: bombe, krstareće rakete, pošiljke oružja džihadističkim i neonacističkim grupama za vođenje posredničkih ratova, ekonomske sankcije, lažni projekti „civilnog društva“.

Foto: Guliver/Chris McGrath/Getty Images

Što se tiče hvaljenih „međunarodnih organizacija“ gde će se Blinken mnogo pitati, njihova uloga će biti potpisivanje američkih projekata. Ako organizacije podržavaju američku politiku, uključujući operacije „promene režima“, utoliko bolje; ako to ne učine, mogu se bezbedno ignorisati. „Saveznici“ koji sada navijaju za povratak „profesionalaca“ možda će uskoro imati razloga za žaljenje zbog svog entuzijazma dok se izbeglički tokovi sa Bliskog Istoka vraćaju na nivo iz 2015. godine kao odgovor na politiku Bajdenove administracije da ponovo pokrene rat za promenu režima u Siriji.

Ako sukob sa Rusijom eskalira zbog Ukrajine ili Baltika ili Kavkaza, ovi „saveznici“ mogu se s nostalgijom osvrnuti na Trampovu eru kada su se SAD uglavnom zaokupljale sopstvenim nacionalnim interesima - zaključuje autor.

Ko je Blinken?

Entoni Džej Blinken (58) radio je u Savetu za Nacionalnu bezbednost i u administraciji Bila Klintona, pre nego što je postao šef osoblja za Komitet za spoljne poslove u Senatu SAD, kada je Bajden bio na čelu komiteta, a kratko vreme radio je i kao savetnik za bezbednost tada potpredsednika Bajdena.

U njegovoj službenoj biografiji stoji da je radio kao zamenik amreričkog državnog sekretara od 2015. do 2017. godine i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost od 2013. do 2015. godine u administraciji Baraka Obame.

Takođe, prethodno je radio kao viši zvaničnik u Centru za streteške i međunarodne studije, kao šef osoblja u odboru Senata za spoljne poslove od 2002. do 2008, a bio je i član predsedničke tranzicije Obama - Bajden od novembra 2008. do januara 2009. godine.

Od 2009. do 2013. godine Blinken je bio zamenik pomoćnika predsednika i savetnik potpredsednika za nacionalnu bezbednost.

Od 1994. do 2001 godine bio je član Saveta za nacionalnu bezbednost, a u periodu od 1994. do 1998 radio je čak kao specijalni pomoćnik predsednika Saveta i viši direktor za pisanje govora.

Od 1999. do 2001 bio je specijalni pomoćnik predsednika Saveta zadužen za evropska i kanadska pitanja.

Do 2008. godine radio je kao direktor osoblja u američkom Odboru za spoljne poslove pri Senatu da bi tada radio kao član tima za tranziciju Obame i Bajdena.

(Telegraf.rs)