Osudili ga na smrt zbog zločina koji nije počinio, posle 20 godina iza rešetaka spasao ga sveštenik
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Milan Klisarić
Smrtna kazna ne treba da postoji! Ova priča je jedan od brojnih dokaza za to. Ali, najjači dokaz je to da društvo nije odlučivalo o tome kad će neka osoba da se rodi. O tome odlučuje Nebeski Otac, a majka priroda odlučuje svojim zakonima kad će neko da napusti ovaj svet. Međutim, čovek je toliko osiono i arogantno biće da je sebi dalo za pravo da odlučuje o životima pojedinaca, čak i naroda. Otuda smrtne kazne u zakonima i njihova izvršenja, a kad zli gone i sude, onda nevini stradaju, otuda ratovi sa milionima ljudskih žrtava, otuda podmetnute epidemije i pandemije, otuda trovanje i zagađenje životne sredine i još mnogo drugih zala i katastrofa. Zato ne možemo samo reći da je čovek generalno dobre i plemenite prirode, već, nažalost i zle, bezbožničke. Kad ti zlikovci dođu na vlast onda stradaju mnogi.