Svetu 2021. preti "još smrtonosnija pandemija", ali to nije jedini problem sa kojim ćemo se suočiti

Ilustracija: Nikola Jovanović

Ako mislite da je 2020. loša godina, onda je bolje da se spremite za 2021 - stručnjaci kažu da će se stvari pogoršati, a pogodiće nas još smrtonosnija pandemija.

Preporučujemo

Kovid-19, kolaps ekonomija, otkazi, sukobi - ne smemo ni da zamislimo šta nas još čeka do kraja ove, a stručnjaci upozoravaju da nas čeka nova katastrofa - "glad biblijskih razmera u 2021."

"Svet na ivici pandemije gladi"

To tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2020, Dejvid Bizli, predsednik Svetskog programa za hranu UN. Prema njegovim rečima, svet je na "ivici pandemije gladi".

Svet u kojem živimo je izuzetno složen uređaj. Sve je povezano. Sve je uravnoteženo. Sve - bilo da se radi o globalnim berzama ili lancima snabdevanja - deo je opsežnog međusobno povezanog sistema. Zbog toga su pandemija kovida-19 i niz ekoloških katastrofa doveli do novih problema.

Bizli je iskoristio Nobelovu nagradu kako bi upozorio na znakove koje njegovih 20.000 zaposlenih vidi širom sveta.

Izbeglički kampovi su prepuni, njihovi stanovnici pobegli su sa svojih ognjišta, poljoprivrednici napuštaju zemlju zbog nedostatka radne snage, semena i hrane - a veliki deo zasađenih useva uvene zbog suše ili ih uništi oluja, nevreme, grad...

Bizli upozorio na još opasniju pandemiju sledeće godine Foto: Tanjug/AP

- Postaje još gore, a naš najteži posao tek sledi - rekao je Bizli.

Bizli je rekao da svetski lideri moraju da budu upozoreni na "ovu tragediju sa kojom se suočavamo - krize koje će zaista biti vanredne tokom sledećih, ko zna, 12 do 18 meseci".

I to je samo jedna od "poznatih nepoznanica" sa kojima će se svet suočiti 2021. godine. Još gore su "nepoznate nepoznanice".

- Na kraju, dugoročne posledice ove pandemije - kao i sve prethodne pandemije - jednostavno su nepoznate onima koji moraju da ih podnesu - rekao je profesor političkih nauka Endrju Latam.

Glad, destabilizacija, migracija

- 2021. će biti veoma loša godina. Nećete imati dovoljno novca za finansiranje svih projekata koje istorijski finansirate. Trenutno zaista moramo da se fokusiramo na "sante leda", a sante leda su glad, destabilizacija i migracija - upozorio je Bizli.

Prema njegovim rečima, međunarodni napori za podsticanje globalne ekonomije samo su odložili početak.

- Uspeli smo da je zaustavimo u 2020. jer su svetski lideri odgovorili novcem, stimulativnim paketima i oprostom dugova - podvukao je Bizli.

Ali taj novac isparava, a Bizli veruje da većina vlada nema dovoljno rezrevi za drugu priliku.

U 2021. većina ljudi u svetu primetiće povećanu cenu hrane i prazne police, a oko 270 miliona ljudće se sa kriznim nivoima gladi.

- Postoji oko tridesetak zemalja koje bi mogle da uđu u uslove gladi - rekao je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir.

Svetski program za hranu veruje da su Jemen, Južni Sudan, Nigerija i Burkina Faso već zakoračili u glad.

Avganistan, Kamerun, Centralnoafrička republika, Kongo, Etiopija, Haiti, Mali, Liban, Mozambik, Niger, Siera Leone, Somalija, Sudan, Sirija, Venecuela i Zimbabve nisu daleko od toga.

Bizli je rekao da je njegova "velika nada" da će oni milijarderi koji su profitirali od prekinutih lanaca snabdevanja istupiti sa donacijama poput globalnih programa školskog ručka, jer je njihovo bogatstvo u riziku.

Kovid-19 je i dalje neobuzdan, klimatske katastrofe se nastavljaju ubrzano, građanski nemiri rastu - sve to deluje kao povratna sprega za globalnu ekonomiju.

A ovo nije nešto neočekivano. Naime, istorija jasno pokazuje efekte koje pošasti imaju na nacionalnu bezbednost, sigurnost hrane i građanske nemire.

Istorija je puna pandemija. Njihovi katastrofalni ekonomski i kulturni simptomi su dobro definisani, a mi nismo imuni.

Srednjovekovna minijatura iz 1353. godine, žitelji Turnea u Valoniji sahranjuju one koje je pokosila „crna smrt“ — bubonska kuga. Foto: Wikimedia Commons/balat.kikirpa.be

- Ljudi su počeli da shvataju da su male promene koje je doneo korona virus - rad od kuće, socijalna distanca, "smrt" rukovanja, onlajn kupovina, virtuelni nestanak novca itd - već počele da menjaju njihov način života - rekao je profesor političkih nauka Endrju Latam.

Pandemije menjaju poglede društva na svet, utiču na odnos snaga među narodima.

Kuga je poharala Rimsko carstvo u njegovim poslednjim danima. Iz njegovog pepela izrasli su hrišćanstvo, feudalizam i koncept ličnih sloboda.

Crna smrt u srednjem veku stvorila je koncept radničkih prava, srednju klasu i stav da tehnologija može da reši mnoštvo nevolja.

Kovid-19 nije fatalan kao ove prethodne pandemije, ali može jednako da potrese svet.

- Kovid-19 može da ubrzava već tekuću geopolitičku promenu odnosa snaga između SAD-a i Kine, a čini se i da ubrzava razotkrivanje davno uspostavljenih obrazaca i praksi rada, sa posledicama koje bi mogle da utiču na budućnost kancelarija u kulama, velikih gradova i masovnog tranzita - rekao je profesor.

(Telegraf.rs)