Svet na pragu još jednog oružanog sukoba: Posle 30 godina sevaju varnice na zapadu Afrike

Salmi Gailani je mladić rođen 1991. godine. Te godine je Maroko pristao na prekid vatre sa pobunjenicima Polisario fronta nakon skoro dve decenije ratovanja u Zapadnoj Sahari. Uprkos miru, Gailani je odrastao u egzilu. Detinjstvo je proveo u izbegličkim kampovima na teritoriji koja je bila pod upravom Polosarija u blizini alžirske granice, kao i u Španiji.

Sada pobunjenici i marokanska vojska prete ponovnim pokretanjem sukoba. Gailani kaže da je vreme da se vrati kući i da se bori.

- Rat znači bol, smrt, znači mnoge stvari koje bole. Ali, verujemo da je 30 godina više nego dovoljno. Iscrpeli smo mirna sredstva - rekao je on za "Euronews".

Marokanski vojnici ušli su 13. novembra u zaštitnu zonu Ujedinjenih nacija u blizini Guerguerata koji odvaja teritoriju Zapadne Sahare pod kontrolom Rabata od "oslobođene zone" pod kontrolom fronta Polisario, što je suprotno prekidu vatre 1991. godine.

Kao odgovor, Polisario front je proglasio ratno stanje i upozorio da su hiljade dobrovoljaca u Saharskoj Arapskoj Demokratskoj Republici (SADR) spremne da se bore. Od tada su UN, koje su i Rabat i PF pozvale da poštuju prekid vatre, dobile izveštaje o nekoliko incidenata i pucnjava koje je napravila neka od ove dve strane, rekao je portparol UN za "Euronews".

Zapadna Sahara opisana je kao poslednja afrička kolonija, čije su dve trećine okupirane od strane Maroka od 1975. godine. Maroko smatra da su ostaci nekadašnje španske kolonije suverena teritorija, uključujući severozapadni deo, bogat fosfatima. Kao deo mirovnog sporazuma iz 1991. godine, Maroko se saglasio da održi referendum o nezavisnosti, što se do sada nije dogodilo.

Rezerve fosfata

Glasanje je to koje bi, uprkos emigraciji desetine hiljada Marokanaca od sedamdesetih godina, Rabat sigurno izgubio. Njegovu okupaciju podržavaju brojni njegovi istaknuti arapski saveznici, uključujući Saudijsku Arabiju i Jordan.

Takođe, nije sve u rezervama fosfata, kaže vanredni profesor za studije mira i sukoba na Univerzitetu Kolgejt Džejkob Mandi.

Otkako je Maroko stekao nezavisnost 1956. godine, pripoveda se da su Francuska i Španija opljačkale zemlju u smislu teritorija koje bi činile "Veliki Maroko", uključujući Zapadnu Saharu, Mauritaniju, Mali i Alžir, takođe francusku koloniju.

Maroko je 1963. godine napao Alžir zbog graničnih pitanja i pretrpeo ponižavajući poraz.

Kada je napadnuta Zapadna Sahara 1975. godine, vlada Maroka suočila se sa ozbiljnim izazovom političke levice podstaknute uspehom Huarija Bumedijena u Alžiru, Muamera Gadafija u Libiji i Gamala Abdela Nasera u Egiptu. Naser je umro 1970. godine, ali je njegov panafrički socijalizam nastavio da podstiče antimonarhističke pokrete širom Afrike i sveta.

Dakle, kada je Španija najavila da će održati referendum o nezavisnosti Zapadne Sahare, tada zvane Španska Sahara, 1975, marokanski kralj Hasan II je reagovao.

"Povratom" Zapadne Sahare, kralj je uspeo da dobije zamah i spreči previranja iznutra. Do danas, kaže Mandi, to je bio kamen temeljac legitimiteta Rabata.

- To je članak o nacionalnoj veri i marokanska deca ga uče od prvog dana... - rekao je.

Međutim, rat protiv Polosarija bio je skup, ne samo zbog militarizacije, već i 2.700 kilometara dugog zida koji je Maroko podigao na svojoj strani tampon zone pod kontrolom UN.

Od 1991, sukob sa Polosarijom je ozbiljno poremetio trgovinu, a demonstranti na oslobođenim zonama blokiraju puteve koji povezuju Maroko sa Mauritanijom.

Guerguerat

Upravo jedan takav protest izazvao je nedavni incident u blizini Guerguerata, gde su 20. oktobra demonstranti sprečili kamione da voze od Maroka, preko Zapadne Sahare dalje do Mauritanije.

Kao odgovor, Maroko je zapretio da će nasilno ukloniti demonstrante, što je i učinio 13. novembra.

Ipak, za front Polisaro, reč više nije o prtotestima već o povlačenju Maroka iz Zapadne Sahare.

- Kraj rata je sada povezan sa krajem ilegalne okupacije - rekao je za AFP Mohamed Salem Ould Salek, predstavnik Polisarija.

Gailani, prognanik, rekao je da sada nema povratka osim za sveopšti sukob.

- Za ovo smo spremni više od 30 godine... Nikada nismo sišli sa straže - rekao je.

Rekao je da je međunarodna zajednica morala da bude svesna da je Polisario front više nego voljan da se vrati oružanoj borbi.

On krivi UN za činjenicu da je Zapadna Sahara 30 godina bila zamrznuti sukob, dok je obećavan referendum koji se nikada nije dogodio.

- Trideset godina je dovoljno za postavljanje glasačkih kutija - rekao je on.

(Telegraf.rs)