U Briselu se stvara revolucionarni globalni plan koji menja Evropsku uniju: Ovo su detalji

Foto: Profimedia

Stari Bauhaus bio je škola koja je u samo 14 godina delovanja uspela da dotakne i promeniti ceo umetnički svet. Avangardni Bauhaus oblikovao je socijalni i ekonomski prelaz Nemačke i Evrope u industrijsko društvo 20. veka. Gotovo vek nakon svega toga u Evropskoj uniji se pojavljuje ideja stvaranja novog evropskog Bauhausa, koji bi, po uzoru na izvorni, oblikovao društvenu i ekonomsku tranziciju u zeleno i digitalno.

Preporučujemo

Borba za spas planete od klimatskih promena naterala je Evropsku uniju da se okrene potpunoj ekologizaciji svega: od ekonomije do stanovanja, saobraćaja, načina na koji živimo. Sve to u kombinaciji s digitalizacijom koja se događa. A ideja Ursule fon der Lajen, prve Nemice na čelu Evropske komisije, jeste da tu veliku transformaciju, taj evropski "Green Deal", prati i jedan umetnički i oblikovni pokret, Novi evropski Bauhaus, piše "Večernji list".

Originalni, stari Bauhaus bio je škola koja je – kako podseća dr sc. Karin Šerman, predstojnica Katedre za teoriju i istoriju arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu – tokom samo 14 godina delovanja uspela je da dotakne i promeni ceo umetnički svet.

Može li to ponoviti novi evropski Bauhaus?

– To zavisi i o vizionarskoj snazi onih koji će sve to voditi i koordinirati, i na evropskom i na hrvatskom nivou. Baš kao što je to nekad, u izvornom Bauhausu, zavisilo od vođstva harizmatičnog pokretača škole Valtera Gropiusa – kaže profesorka Šerman.

Intencija izvorne škole Bauhaus nije bila da se stvori neka unapred određena estetika, neki oblikovni diktat, nego da se promoviše novi princip oblikovanja i stvaranja. Intencija novog evropskog Bauhausa je slična.

U zelenoj tranziciji, praćenoj digitalizacijom svega što se da digitalizovati, potreban je novi princip oblikovanja i stvaranja.

– Baš kao i u originalnom Bauhausu, i u ovoj je ideji prisutna i umetnička (oblikovna) komponenta, i tehnološka komponenta i ekonomska komponenta. Prisutna je i šira kulturna i društvena agenda: ambicija da se umetnošću, koja akceptira nove tehnološke potencijale i datosti (ovaj put ponajpre digitalne i informatičke tehnologije, ali isto tako i kvalitete i lepote prirodnih materijala i principa održivosti), adekvatno edukuje i udomljuje novo zrelo, klimatski senzibilno i socijalno odgovorno društvo – smatra Karin Šerman, koja je diplomirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, a magistrirala na Harvardu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je prvi put ideju o evropskom Bauhausu spomenula u govoru o stanju Evropske unije u septembru ove godine, napisala je jedan komentar, objavljen u nekoliko europskih medija.

- Želela bih da Novi evropski Bauhaus podstakne nastanak kreativnog i interdisciplinarnog pokreta koji najsuvremenijom tehnologijom, a usklađen s idejom zaštite okoline i klime, postavlja nove estetske i funkcionalne standarde - napisala je i dodala:

- Novi Bauhaus trebalo bi potaknuti raspravu o novim načinima gradnje i oblikovanja, eksperimentisati i dati praktičan odgovor na socijalno pitanje kako moderni život Evropljana uskladiti s prirodom: pomoći da nam 21. vek bude lepše i humanije - navela je.

Zasad je načelna ideja da se u 2021. godini pokrene pet projekata u odabranim delovima EU koji za to budu najzainteresiraniji i najspremniji. Pet projekata koji u praksi govore što bi to Novi evropski Bauhaus mogao biti i kako bi mogao izgledati. Pet projekata fokusiranih na održivost, na zelenu i digitalnu inovaciju u arhitekturi, umetnosti, kulturi.

Nakon toga, od 2023. godine Komisija zamišlja “drugi talas" s mrežom projekata evropskog Bauhausa unutar i izvan EU. Osim usputnog spomena u govoru o stanju Unije, nekoliko saopštenja i jednog informativnog pamfleta na web-stranicama Komisije, nema puno detalja.

Ni o tome ko bi bio kreativna snaga iza ove vizije. Ni kako bi se ta vizija ostvarila u kakofoniji koja karakteriše ovaj trenutak u istoriji Evrope i sveta.

Foto: Tanjug/AP

Novi Bauhaus

Upravo zato što nema puno detalja i nije baš sve jasno, neki od hrvatskih arhitektonskih studija dokazanih u stvaranju inovativnih arhitektonskih praksi, poput studija 3LHD ili Soda Arhitekti, nisu želeli ništa komentirasati o tome vide li sebe, ili ikoga iz Hrvatske, u toj ideji stvaranja Novog evropskog Bauhausa. Sugovornici koji se usude zamišljati.

Jer već i samo zamišljanje, golicanje mašte, može biti produktivno. Ne može biti loše. Hrvatskoj se, nažalost, u arhitekturi, a i celom društvu, događa previše stihije, bezumlja i bespravne gradnje, piše "Večernji".

– Sa svim urbanim devastacijama, bespravnim gradnjama, mi dokazujemo da nismo spremni za taj dijalog. Kao da nam je stalo samo do raubanja naših resursa, tog prekrasnog ambijenta koji iskorišćavamo. I to je naš motiv!

Gde je taj naš nacionalni identitet u smislu prošle, sadašnje i buduće arhitekture i dizajna, jesmo li mi to definirali? Nismo! Ne mislim ništa loše o našem dizajnu, ali sistemski smo loši, nismo se snašli – kaže arhitekt Nenad Fabijanić. – Naravno da govorim negativno, ali s nadom da će se to promeniti – dodaje.

- Novi evropski Bauhaus mogao bi dati jednom starom hrvatskom suhozidu svetsku slavu na sličan način na koji je Goran Bregović doneo svetsku slavu jednoj ciganskoj trubi i bubnju. Nešto što je tu, pokraj nas, često smatrano manje vrednim u poređenju s uvozom trendova sa zapada, ali što u pravom trenutku i u pravoj formi može osvojiti svet ako mu se na pametan način predstavi. Ili ipak ne - navodi "Večernji".

Dejan Kršić, predavač na Univerzitetu u Splitu, grafički dizajner i autor, ovako odgovara na poziv o razmišljanjima na ovu temu:

– Lako bi se moglo dogoditi da i New European Bauhaus postane još jedna promocija “kreativnih industrija” kao zvučnog pojma pod kojim se odvija komercijalizacija celokupne kulturne proizvodnje, a s druge “greenwashing” projekt, alibi da se, eto, nešto preduzima, “podupire Zeleni New Deal”, dok se zapravo nastavlja s politikama status quo - rekao je on.

Foto: Pixabay

Znanje i tradicija

Pa ipak, i on će istaći da i u Hrvatskoj ipak postoje neko znanje i tradicija progresivnog razmišljanja o oblikovanju. Pritom navodi ime Matka Meštrovića, najvažnijeg od domaćih teoretičara dizajna, koji je u svojim tekstovima promovisao Visoku školu za oblikovanje u Ulmu (HfG) iz razdoblja ranih 1960-ih, koju Kršić drži boljim uzorom iz prošlosti od Bauhausa. Ali dodaje da se o tom hrvatskom progresivnom razmišljanju o oblikovanju malo zna:

– Izložbu i malu publikaciju o delovanju Matka Meštrovića na području teorije dizajna aktivistički je i minimalnim sredstvima iznela galerija Hrvatskog dizajnerskog društva, a to bi trebalo da bude biti tema kojom se godinama bave instituti i muzeji, ali mi nemamo ni institut ni muzej dizajna kojim bi se takva znanja dokumentovala i učinila dostupnima novim generacijama – kaže Dejan Kršić.

Karin Šerman veruje da hrvatska arhitektura ima te potencijale jer je do takvog uverenja došla u istraživanju o poslednjih sto godina arhitektonskog razvoja u Hrvatskoj, koje je bilo izloženo 2014. godine na Venecijanskom bijenalu, a ove godine postavljeno je i u Muzeju suvremene umetnosti u Zagrebu.

To istraživanje pokazuje kontinuitet modernističkog usmerenja hrvatske arhitekture 20. veka, bazičnu sklonost reduciranim, jednostavnim i pročišćenim, apstraktnim oblicima (što ju je, uostalom, i dovelo u bliskost izvornom Bauhausu), ali i još nešto: ta apstrakcija u pravilu je bila dorađena i oplemenjena nekim specifičnim vrijednostima, kaže Karin Šerman.

Zelena tranzicija u koju se upušta Evropa biće praćena novcem iz nikad većeg proračuna Evropske unije. I taj "Green Deal" dolazi u kombinaciji s digitalizacijom. I jedno i drugo, i ekološka održivost i napredne digitalne tehnologije, deo su istog “mixa”.

Valter Gropius, prvi direktor Bauhausa i autor njegovog Manifesta iz 1919, nekoliko godina pre smrti 1963. napisao je u jednom pismu prijatelju da je središnja ideja škole bila podstaknuta dubokim osećajem depresije, koji je usledio nakon gubitaka u ratu i potpune slomljenosti intelektualnog i industrijskog života, ali i podstaknuta gorljivom željom da se na tim ruinama izgradi nešto novo.

Bauhaus je stoga bio “laboratorija modernizma”, nova paradigma promišljanja umjetnosti i života, podseća prof. dr Aida Abadžić Hodžić sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

– I danas je Evropa suočena s izazovom izgradnje održivog sveta, boljeg od ovoga kojem ubrzano nestaju resursi i koji pred svojim očima svedoči mogućnost klimatske kataklizme – kaže Abadžić Hodžić, povlačeći jednu paralelu s izvornim Bauhausom.

Nekad je osećaj depresije, na kojem se rodila gorljiva želja izgradnje nečeg novog i boljeg, bio rezultat velikog rata i milionskih žrtava po rovovima. Danas opasnost za još brojnije milione ljudi preti od klimatskih promena i mogućnosti nepovratnog uništenja planete.

Samo, postoji li dovoljno gorljiva želja izgradnje nečeg boljeg, za spas planete, ali i pronalazak održivog modernog načina života?

– Mogu li koncepti Bauhausa biti univerzalno prihvaćeni i implementirani u jednom evropskom gradu jednako kao i u kineskim megaregijama koje čine urbana područja s više od sto miliona stanovnika? – pita se sarajevska proesorka Aida Abadžić Hodžić i dodaje:

– Evropa je danas kontinent promenjene demografske i kulturološke slike u odnosu na početak 20. veka. Uticajikoji su na program Bauhausa dolazili i izvan evropskih kultura, a na što je znatan broj istraživanja upućivao tokom obeležavanja nedavne stogodišnjice osnivanja škole, posebno su važni u današnjem iskustvu savremene Evrope.

(Telegraf.rs/Večernji list)