Vrtić u Inzbruku nazvan po Diani Budisavljević, ali Austrijanci opet odbijaju da spomenu srpsku decu

Foto: Arhivska fotografija

Srbi u Inzbruku korak su bliže na putu do cilja - sačuvati sećanje na Dianu Budisavljević, koja je na teritoriji takozvane Nezavisne države Hrvatske svojim zalaganjem uspela da spase 10.000 srpske dece. Dečji vrtić u ulici Burgharda Brajtnera ubuduće će nositi ime "Gradski dečiji vrtić Rajhenau istok. Diana Budisavljević".

Preporučujemo

- Smatramo da je ovde odrađen veoma dobar posao u okviru kulture sećanja, jer je potrebna i određena doza hrabrosti da jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenujete po inzbruškoj spasiteljki dece, Diani Budisavljević (devojački Obekser) - navode u Srpskoj pravoslavnoj omladini Inzbruk (SPOJI).

Međutim, sada su ova dva imena u koliziji - vrtić nazvan po antifašistkinji nalazi se u ulici koja nosi ime po čoveku koji nije bio lišen nacističke prošlosti.

I još jedan problem postoji u ovom slučaju. Ponovo se nigde se spominje činjenica da je Diana Budisavljević spasavala srpsku decu. Svaki život, posebno deteta, važan je, bez obzira na naciju. Ali, kada je zločin usmeren protiv jedne nacije, onda je reč o nacizmu i žrtve, pored imena, imaju i nacionalnost.

- Veoma nas rastužuje što se u tekstu o imenovanju dečjeg vrtića, koji je danas izašao u zvaničnom glasilu grada Inzbruka "Inzbruk informiše", nijednom rečju ne spominje da se radi o desetine hiljada pretežno srpske dece, koju je Diana spasila - navode u organizaciji SPOJI.

Podsetimo, čitavu borbu ova organizacija je pokrenula i da se na tabli, koja bi trebalo da bude postavljena na njenoj rodnoj kući u Inzbruku napiše činjenica da je zaslužna za spasavanje srpske dece.

Ta tabla još nije postavljena. Ideja je bila da se tabla sa imenom Diane Budisavljević postavi u Inzbruku, na njenoj rodnoj kući u Ulici Marije Terezije. Ali, na tom natpisu ne bi se spominjala NDH i ustaše, kao ni njihove žrtve - Srbi. Pisalo bi o herojskom činu u nekadašnjoj Jugoslaviji i spasavanju dece.

Borba Srpske pravoslavne omladine Inzbruka jeste da se sačuva kultura sećanja. Nije Diana spasavala srpsku decu od sveopšteg ratnog užasa, već jer su ona ciljano, baš zato što su srpska deca, završavala u logorima smrti.

Upravo to oni su direktno predočili gradskim vlastima.

- Nama je stalo do toga, da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve. Zamislite kako bi npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše. Hoćemo time da skrenemo pažnju na to da principi kulture sećanja, koji važe za žrtve drugih naroda, kao npr. za Jevreje, Rome i Jermene, takođe trebaju biti primenjeni u slučaju srpskih žrtava - objasnili su.

(Telegraf.rs)