Nemačko zdravstvo pred kolapsom: Na intenzivnoj sve mlađi ljudi, lekari počinju da paniče

Foto: Tanjug/AP

Sredina novembra u Nemačkoj. Zima još nije ni počela, a Berbel Brajman imaj osećaj kao da je ponovo april: „Već sada smo stigli do krajnjih granica. Ako se situacija pogorša, naš sistem će se vrlo brzo urušiti!“

Preporučujemo

Berbel Brajman ima 47 godina i na odeljenju intenzivne nege radi od 1998. Upravo je proslavila svoju srebrnu godišnjicu sa Univerzitetskom klinikom u Minsteru gde radi već 25 godina, piše DW.

- Svi ovde na odeljenju smo već iscrpljeni, i emocionalno i fizički - kaže ona. Već sada su kapaciteti na intenzivnoj u njenoj bolnici popunjeni više od 80 odsto.

A tu je i pitanje: Šta tek sledi, šta se valja ka Nemačkoj? Jer, za razliku od prvog talasa, zbog niskih temperatura sada poboljšanje nije na vidiku. A i raspoloženja je drugačije nego što je bilo u proleće. Kod nje u bolnici, baš kao i čitavoj Nemačkoj, napetost i nervoza rastu.

- Proletos smo zbili redove, i to je oslobodilo neverovatnu količinu pozitivne energije. Tog osećaja sada nema - kaže Berbel Brajman.

Na intenzivnoj sve više mladih, jedna sestra neguje dvoje ljudi

I još nešto je drugačije: sada na odeljenje intenzivne nege stižu sve mlađi ljudi. Muškarci u ranim tridesetim, bez ikakvih prethodnih bolesti. Ona i njen tim jedva uspevaju da održe zlatno pravilo intenzivne nege – da se jedna kvalifikovana sestra brine o najviše dva pacijenta.

Da bi se pacijent prebacio na stomak, potrebne su tri medicinske sestre. Nekim pacijentima je potrebna individualna nega, a osoblje je često odsutno zbog bolesti ili je u karantinu.

Rezultati najnovije ankete među radnicima na intenzivnoj nezi pokazuju: 97 procenata njih ne veruje da će za drugi talas biti dostupno dovoljno osoblja, gotovo polovina više nije toliko motivisana kao u proleće, a 93 odsto se plaši pogoršanja uslova rada narednih meseci.

Za Božić će biti gusto

Šef Berbel Breiman je Tomas van den Hoven, direktor nege Univerzitetske bolnice u Minsteru. Bilo bi bolje reći da je on administrator nestašice. Ili majstor za popunjavanje praznina.

- Tokom vikenda smo imali značajan porast pacijenata s kovidom 19 i zato smo trenutno u procesu preraspodele našeg medicinskog osoblja - kaže Breiman.

Van den Hoven ne pravi raspored samo za 3.000 medicinskih sestara na klinici u Minsteru, već i za krevete – sve kako bi opterećenje za negovatelje bili koliko-toliko podnošljivo.

A šta bi Nemačka trebalo da uradi krajem novembra kada prestane lokdaun? Treba li ponovo sve otvoriti, kao što to mnogi zahtevaju?  Tomas van den Hoven samo pravi grimasu: „I ovako ćemo do Božića imati značajan porast pacijenata na intenzivnoj nezi. Tada nam neće nedostajati samo negovatelji, već i lekari.“

Direktor nege žuri, ali mora još ovo da kaže: „Nama u bolnicama je sada potrebna jasna poruka političara da pacijenti s kovidom 19 imaju apsolutni prioritet. I da operacije kolena ili kuka moraju da se odlože.“

Semafor intenzivne nege: žuto svetlo

Ako je Tomas van den Hoven taj koji ima pregled intenzivne nege u univerzitetskoj bolnici u Minsteru, Kristijan Karagijanidis je čovek koji ima pregled za čitavu Nemačku. On je šef jedinice za intenzivnu negu pluća u bolnici u Keln-Merhajmu. Formirao je registar za intenzivnu negu i to još za vreme svinjskog gripa.

Taj registar je postao izuzetno važna komponenta u borbi protiv korone i pretvoren je u semafor: crveno znači nedostatak kapaciteta, žuto znači ograničene kapacitete, a zeleno je za slobodne krevete intenzivne nege u 1.300 bolnica.

Ako je pacijentu hitno potreban respirator, a kreveti na intenzivnoj u susednoj klinici su zauzeti, registar intenzivne nege izbacuje podatke bolnice koja još uvek ima kapaciteta. Trenutno je situacija još uvek pod kontrolom. Zauzeto je više od 3.000 kreveta za intenzivnu negu, ali više od 8.000 još uvek je slobodno.

Ali, i doktora Karagijanidisa brine to što je Nemačka već oborila rekord postavljen sredinom aprila.

- Semafor kapaciteta intenzivne nege je na žutom, i vremena kada smo bili opušteni odavno su prošla - kaže on.

Nedostaje im radna snaga

Problem je pre svega činjenica da Nemačkoj nedostaje 3.500 do 4.000 medicinskog osoblja na odeljenjima intenzivne nege. A za to postoje razlozi: male plate za visok nivo odgovornosti, rad u smenama i vikendom, i malo priznanje društva. Ministar zdravlja Jens Španje i pre korone očajnički pokušavao da regrutuje medicinske sestre iz inostranstva.

- Raspoloženje u klinikama je primetno sve gore. Mi sada moramo da razvijemo strategiju kako da 20 odsto sestrinskog osoblja ne da otkaz. U suprotnom, u jednom trenutku zaista ćemo imati problem, jer bolnice više neće biti u stanju da funkcionišu - zaključuje Karagijanidis.

Taj lekar smatra da bi sredinom 2021. – kada pandemija možda bude ublažena – bilo dobro vreme da se razmisli o reformi zdravstvenog sistema.

- Nijedna zemlja na svetu nema toliko bolnica sa toliko bolničkih kreveta kao Nemačka. Moraćemo da napravimo veliki rez. A time ćemo i osloboditi osoblje za druge klinike.

(Telegraf.rs)