Samo je jedan pobednik sukoba u Nagorno-Karabahu: To nisu ni Jermenija, ni Azerbejdžan

Jermenija i Azerbejdžan su sklopili sporazum, te je konačno, posle više od mesec dana sukoba, u Nagorno-Karabahu na snagu stupilo primirje. Ipak, ako bismo gledali ko je najveći pobednik kada je reč o ovom sporazumu, to nije ni Baku, ali ni Jerevan.

Kako piše "Radio Slobodna Evropa", najveći pobednik mirovnog sporazuma je Rusija.

- Dok se dim sklanja sa ratišta oko Nagorno-Karabaha i dok se suši mastilo na postignutom mirovnom sporazumu, čini se da je jedna stvar jasna. Kremlj je pobedio - navodi se u tekstu.

Moskva je, kako se dodaje, u najmanju ruku ugrabila ono što izgleda kao pobeda iz "ralja poraza". Povećala je svoj uticaj u regionu u kom su se rasplamsale borbe između dve bivše sovjetske republike, iako je snažnija turska uloga pretila smanjenjem uticaja Kremlja.

- Rusija je u tome dobro prošla. Putin je dominirao - rekao je Metju Brajza, bivši kopredsedavajući Minske grupe.

Sukobi od 27. septembra

Najmanje 2.000 vojnika i civila, verovatno i više, izgubilo je život od 27. septembra kada je izbila najnovija borba oko Nagorno-Karabaha, male planinske teritorije koja je pravno deo Azerbejdžana, ali koju već 26 godina kontrolišu etnički Jermeni.

U godinama nakon prekida vatre 1994, kojim je završen sveobuhvatni rat, azerbejdžanske i jermenske snage redovno su se sukobljavale.

Nerešeni status regiona svrstao ga je u kategoriju poznatu kao "zamrznuti konflikt" i jedan je u nizu kada je reč o žarištima oko nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, računajući regione Abhaziju, Južnu Osetiju i Pridnjestrovlje.

Kao i na nekim drugim mestima, Rusija je nastojala da rasporedi trupe na terenu Nagorno-Karabaha ili u njegovoj blizini kao mirnovnu misiju, ali u tome nije uspela, delom zbog nedostatka poverenja Jerevana i Bakua u Moskvu da bi zaista bila pošten posrednik.

Rusija ima značajne ekonomske veze sa obe zemlje. Azerbejdžan je glavni kupac ruskog oružja.

Ipak, najistaknutiji diplomatski napor Moskve bio je kroz Minsku grupu, inicijativu na čelu sa Fransucuskom, Rusijom i SAD pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Ovim novim sporazumom Rusija postavlja svoje trupe na zemlju i potencijalno jednom za sva vremena gura Pariz i Vašington sa slike.

Prema tekstu koji je objavio Kremlj, kao i primedbama Putinovog portparola, turski mirovnjaci se neće razmeštati, nešto što je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev sugerisao da će do toga doći.

- Da, Minska grupa je mrtva. Rusija je popunila vakuum. Kao i Turska, po tom pitanju - rekao je Brajza, koji je takođe bio ambasador SAD u Azerbejdžanu.

Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije u Jerevanu, rekao je da je posao u velikoj meri ruski, što je činjenica koja je dodatno ugrozila Minsku grupu.

- Uslovi ovog novog sporazuma daju Rusiji najvažniji cilj Moskve: dominantno vojno prisustvo na terenu - rekao je on.

Dogovor cementira velike dobitke na bojnom polju azerbejdžanskih snaga i ostaviće Baku pod kontrolom oko 40 odsto samog Nagorno-Karabaha, kao i gotovo svu okolnu teritoriju koju su dugo držale jermenske snage.

Pre izbijanja sukoba krajem septembra, snage koje je podržavala Jermenija kontrolisale su čitav Nagorno-Karabah, plus delove sedam okolnih okriga, teritoriju koja čini oko 13 procenata celog Azerbejžana.

Sada sporazum znači da će Azerbejdžan kontrolisati deo teritorije koji je izgubio početkom devedesetih.

Pritisak na Jermeniju

Moskva je takođe postigla još jedan cilj, kaže Giragosijan: Pritisak na jermenskog premijera Nikola Pašinjana.

Pašinjanov nezavisni spoljnopolitički niz uznemiravao je Kremlj otkako je došao na vlast 2018. godine.

- Ova pojačana ruska poluga neće samo zadržati Jermeniju u dobroj ruskoj orbiti, već če samo dodatno ograničiti mogućnosti i orijentaciju Jermenije u traženju bližih odnosa sa Zapadom - dodao je.

Ipak, neki analitičari tvrde da postoje potencijalne zamke za Rusiju.

Mark Galeoti, analitičar iz Londona, rekao je da Rusija raspoređivanjem svojih trupa u regionu nije nužno i pobedila.

- Ovo je dodatno opterećenje za njenu vojsku i blagajnu. Svakako daje svoju ulogu geopolitici regiona, ali ovo je bio deo sveta u kom je već trebalo da bude dominantna - naveo je on.

Sa druge strane, Stiven Man, koji je bio kopredsedavajući Minskom grupom kaže da je po njegovom mišljenju Azerbejdžan jasan pobednik s obzirom na pobede na bojnom polju.

I drugi analitičari, poput Keri Kavane, smatraju da su Moskvu okolnosti prisilile da pronađe način da spreči veliku eskalaciju.

Opasnost sa kojom je Moskva bila suočena bila je nastavak borbe Azerbejdžana koja je mogla da podstakne očajničke vojne akcije Jermenije, na primer, raketni napad na Baku ili ciljanje naftovoda od Kaspijskog jezera do Mediterana, što bi onda Rusiju i Tursku uvuklo u dublji sukob.

Dogovor je bio način da se "zaustavi prolivanje krvi".

(Telegraf.rs)