Pre 31 godinu pao je Berlinski zid: Ovo je ispovest profesora koji je pobegao iz Istočne Nemačke

Foto: Tanjug/AP

Danas se obeležava 31 godina od pada Berlinskog zida kada je došlo do ponovnog ujedinjenja zemlje. Jedan profesor istorije ispričao je kako su on i njegova porodica pobegli iz Istočne Nemačke i kako ovaj događaj i dalje nastavlja da oblikuje savremeni svet.

Preporučujemo

Hartmut Marholf, predabač o integracijama u EU na tursko-nemačkom univerzitetu sa sedištem u Istanbulu i počasni profesor na Univerzitetu u Kelnu rođen je 1953. godine, samo tri meseca nakon smrti sovjetskog lidera Jozefa Staljina.

U to vreme, kako je rekao u intervjuu za "Anadolu agency", nade za ponovno ujedinjenje Nemačke još nisu bile potpuno srušene.

Bio je to istorijski trenutak "neizmerne, mada tajne ili privatne radosti i nade u Istočnoj Nemačkoj", trenutak u kom se "činilo da je pomirnje moguće ili da su moguće barem reforme", rekao je Marhold, koji je takođe autor nekoliko knjiga.

Ipak, stvari su se krajem decenije naglo okrenule i Marholdovi roditelji su odlučili da napuste Istočnu Nemačku jer su njihove "nade konačno sahranjene", rekao je.

Njegov otac označen je kao "politički nepouzdan" jer je, uprkos tome što je bio odličan igrač rukometa, odbio da preuzme ulogu u predstavljanju vladajuće Komunističke partije u demonstracijama.

Kako njegov otac nije bio spreman da se prikloni komunističkim verovanjima, uskraćeno mu je bilo kakvo visoko obrazovanje i posledično bilo kakva profesionalna karijera, objasnio je Marhold.

- I sve se to dogodilo kada sam hteo da idem u školu, trenutak kada je decu trebalo obrazovati da postanu lažovi. Ono što je bilo ispravno u školi, pogrešno je bilo kod kuće i obrnuto - rekao je.

Kao rezultat toga njegovi roditelji su odlučili da odu. To je i dalje bilo moguće preko Berlina, gde je putovanje javnim transportom bilo moguće između Istoka i Zapada ukoliko ne pokažete nikakav znak da niste voljni da se vratite.

Ali, da bi im to uspelo, nisu smeli da nose prtljage, da imaju komunikaciju sa roditeljima ili decom jer je policija Istočnog Berlina odvajala decu od roditelja i ispitivala ih.

- Moji roditelji su mi rekli da smo bili na odmoru, posećivali zamkove i parkove sa velikim fontanama - rekao je.

Sve je počelo da bude mnogo teže početkom 1961. kada je grad počeo da razdvaja Berlinski zid.

Marhold je imao 6 godina kada je njegova porodica napustila Istočnu Nemačku.

- Ali vratili smo se mnogo puta našoj familiji čim je to bilo dozvoljeno, od 1971. Do tad su nas smatrali kriminalcima na Istoku, jer je bekstvo bilo zločin - naveo je.

U zapadnom delu Nemačke prvo su živeli kod tetke u Hanoveru. Nekoliko meseci su proveli zajedno, četiri osobe u jednosobnom stanu, a onda se preselili u Bremen. Njegov otac je studirao arhitekturu, a onda su se ponovo svi preselili u Hanover.

Nakon života u Nemačkoj, a onda i u jednom francuskom gradu, Marhold je imao 40 godina kada se "konačno skrasio".

Foto: Tanjug/AP

Pad gvozdene zavese

Pad Berlinskog zida otvorio je vrata za ponovono ujedinjenje Nemačke. Za Marholda to je bio događaj pun simbolike i velikog istorijskog značaja.

- Do neke mere događaj se proširio na ceo svet, jet je to bio početak kraja bipolarnog sveta - rekao je misleći na hladnoratovsko rivalstvo SAD i SSSR.

Međutim, kaže, da je za Nemačku zadatak ponovnog ujedinjenja bio mnogo teži nego što je sugerisao entuzijazam prvih meseci i godina, rekao je on.

- Iako su i dalje govorili istim jezikom, stanovništvo na Istoku i Zapadu se uglavnom međusobno ignorisalo. Postojale su iluzije o stanju istočnonemačke ekonomije na Zapadu, o psihološkim poteškoćama ljudi koju su se nekada podvrgavali autokratskoj vlasti - naveo je on.

Ovaj duboki raskol ostaje problem do danas, rekao je on.

Kada je 9. novembra 1989. godine zid konačno pao, Marhold je živeo u Francuskoj sa suprugom i dvoje dece.

- Gledali smo događaje na televiziji, a naš stariji sin, tada četvorogodišnjak, video je moju suprugu i mene u suzama kada smo videli kako Berlinsi sa sitoka prelaze granicu - naveo je.

Iako su žalili što u tom trenutku nisu bili u Nemačkoj, tokom večeri su primili mnogo telefonskih poziva prijatelja koji su čestitali na srećnom trenutku.

Kako kaže, pad zida je sjajan i čudesan trenutak u istorii, "proboj za slobodu i samoopredeljenje, pojedinačno i kolektivno".

- Ali sloboda i samoopredeljenje takođe znače da je svako bio slobodan da bira svoj način. Bipolaran svet je zamenjen multipolarnim - naveo je on.

(Telegraf.rs)