Ako Bajden pobedi na izborima u SAD, kako će izgledati prvih 100 dana vladavine?

Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama nam se ubrzano približavaju, a stručnjaci su već krenuli da raspravljaju o tome kako bi izgledala vladavina Džoa Bajdena ukoliko 3. novembra pobedi aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Prema oceni analitirača, Bajden bi se odmah našao pod ogromnim pritiskom s obzirom na to da bi morao da reši niz prioriteta - od pitanja spoljne politike do problema klimatskih promena.

Iz tog razloga, počele su debate u vezi sa time sa kojim izazovima bi se suoči demokratski kandidat prvih 100 dana vladavine u slučaju da odnese pobedu na predsedničkim izborima.

Korona virus i ambicije unutar partije

Prvi zadatak, a ujedno i najbitniji sa kojim bi se Bajden uhvatio u koštac u prvih 100 dana vladavine bilo bi predstavljanje nacionalnog plana borbe protiv korona virusa koji je odneo više od 220.000 života, a više miliona je zaraženo. Takođe, morao bi da preduzme određene mere kako bi rešio ekonomske probleme koji su nastali tokom pandemije.

Međutim, pored toga, morao bi da rešava probleme u “svom dvorištu”. Naime, liberalno krilo unutar Demokratske partije sve je snažnije i uticajnije, a pripadnici te grupacije su željni promena unutar države.

- U osnovi stvari, on bi morao da uradi nešto od istorijskog značaja. Dolaskom na vlast sačekali bi ga depresija u zemlji, pandemija, te bi stvari morao da reši i učini nešto baš veliko - kazao je aktivista demokrata Saikat Čakrabarti.

Najbolji scenario za Bajdena bio da odnese ubedljivu pobedu što bi pomoglo demokratama da osvoje Senat i preuzmu kontrolu oba doma Kongresa.

- Demokrate bi se našli u sličnoj situaciji nalik onoj iz 2009. godine, s tim što je ova u nekim segmentima lošija - kazao je nekadašnji zamenik sekretara za rad u Barak Obaminoj administraciji, Kris Lu.

Bajden je tokom kampanje predložio plan na osnovu saveta naučnika, koji uključuje obavezno nošenje maski širom zemlje, veći broj testiranja i opsežnije praćenje kontakata inficiranih ljudi. Takođe, preduzeli bi korake da spreče “iznenadne” troškove za COVID-19 lečenje i veća finansijska pomoć za porodice.

Vraćanje “na staro”

Bajden je tokom kampanje najavio da će, ukoliko pobedi na izborima, vratiti Ameriku u pariški sporazum o klimatskim promena iz kog su Amerikanci izašli posle odluke Trampa.

Takođe, on je obećao da će SAD ponovo biti deo nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine, po kome je zvanični Teheran pristao da ograniči nuklearne aktivnost u zamenu za ukidanje nekih ekonomskih sankcija.

Postoje indicije da bi Kongres možda raspravljao o nekim reformama policije posle protesta zbog ubistva Džordža FLojda u Mineapolisu, ali i dalje nije izvesno da li bi taj predlog uopšte prošao proceduru.

Amerika je nedavno odbila produženje START sporazuma sa Rusijom koji je ograničavao strateškog ofanzivnog naoružanja. Međutim, prema navodima poznavalaca prilika, sporazum bi mogao da bude produžen na pet godina uz razmenu diplomatskih nota, ukoliko Moskva bude bila voljna.

Senat je ključ

Sudbina prvih 100 dana Bajdenove vladavine (ukoliko pobedi Trampa) u velikoj meri zavisi od toga da li će Republikanska ili Demokratska partija kontrolisati Predstavnički dom i Senat i koliko će mesta imati u tim strukturama vlasti. U većini slučajeva, novi predsednik donosi i većinu u novom Senatu. Kada je 1980. godine Ronald Regan postao prvi čovek Amerike, Republikanci su tada izvojevali 12 pobeda u Senatu.

Demokrate već “imaju u šaci” Predstavnički dom, a tokom godine osvojili su između jednog i osam mesta u Senatu. Ukoliko bi dodali četiri mesta u Senatu, odnosno tri plus mesto prvog čoveka SAD, to bi dalo toj partiji prednost nad Republikancima.

Kontrola Senata je krucijalna za Bajdenovu vladavinu, jer bez nje njegovi ciljevi neće biti ostvareni. Ovaj kandidat je nedavno govorio da postoji grupa Republikanaca u Senatu koji su otvoreni za saradnju sa Demokratama. Međutim, neki senatori su pesimisti kada je reč o ovome.

Senator Šerod Braun iz Ohaja, inače demokrata, nije se složio sa Bajdenovim rečima da postoje Republikanci koji bi sarađivali sa Demokratskom partijom.

- Sve što znam jeste da sam video 46 i po Republikanaca beskičmenjaka u poslednje četiri godine koji nisu pokazali nikakvu hrabrost da se usprotive nikad korumpiranijem predsedniku našeg vremena - kazao je Braun.

Povrata u SZO

Tramp je ove godine saopštio da SAD istupaju iz Svetske zdravstvene organizacije, smatrajući da je ta ustanova pomogla Kini da zataška korona virus koji se raširio celom planetom. Kako navodi “Guardian”, neki članovi Demokratske partije kazali su da će Bajden najverovatnije odmah povratiti članstvo Amerike u SZO i da se nastavi finansijska podrška toj organizaciji.

Takođe, pretpostavlja se da bi povukao zabranu putovanja za ljude iz muslimanskih zemalja koju je prvobitno uvela Trampova administracija.

- Mislim da žele da obnove internacionalni red. Ne da izgleda kao što je nekada, ali da u fokusu politike budu međunarodne norme, dogovori, sporazumi. Postoji mnogo stvari koje bi mogle da se urade kako bi se ponovo podigli delovi infrastrukture koji su 2016. godine uništeni. Postoje mesta gde će stvari morati da se radi ispočetka, kao kada prođe uragan i uništi sve pred sobom - kazao je bliski savetnik Baraka Obame za pitanja spoljne politike, Ben Rouds.

(Telegraf.rs)