Tramp sigurno "pobedio" u jednom, bilo da trijumfuje ili izgubi na izborima u SAD: Promenio je svet

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama su nam sve bliži, a svetsku javnost u velikoj meri interesuje da li će Donald Tramp (ne Džordž) osvojiti novi mandat, ili će njega na funkciji prvog čoveka Amerike smeniti protivkandidat Džo Bajden.

Neka istraživanja javnog mnjenja sugerišu da će Bajden pobediti, svet željno iščekuje da vidi da li će Tramp 3. novembra dobiti podršku od američkog naroda i tako naredne četiri godine predvoditi tu zemlju. Međutim, jedno je sigurno, aktuelni predsednik je već promenio svet, bilo da na predstojećim izborima pobedi ili izgubi.

Klimatske promene

Prema mišljenju stručnjaka, teško je odrediti kakav je stav Trampa kada je reč o klimatskim promenama. Naime, izjave prvog čoveka Amerike varirale su od “skupocene prevare” do “jako ozbiljnog pitanja koje mu je jako bitno”. Ono što je jasno, kako navodi BBC, jeste da je samo posle šest meseci pošto je 2016. godine došao na funkciju predsednika SAD, odbio da posluša naučnike i naložio istupanje iz pariškog klimatskog sporazuma.

Treba napomenuti da je čak 200 zemalja potpisalo taj dokument, po kome su se države obavezale da se spreči porast temperature na Zemlji za dva stepena Celzijusovih.

Ova odluka je izazvala negodovanje zemalja, posebno što su SAD drugi najveći zagađivač vazduha u svetu odmah iza Kine. Iz tog razloga, stručnjaci se brinu da će biti nemoguće da se povećanje globalne temperature drži pod kontrolom ukoliko Tramp dođe do drugog mandata.

Zatvaranje granica, ali samo za neke

Tramp je samo nekoliko dana pošto je došao na vlast zatvorio američke granice za sedam zemalja u kojima muslimani čine većinsko stanovništvo, a trenutno je 13 država na listi iz kojih je striktno zabranjeno putovanje u SAD.

Broj stranih državljana koji žive u SAD je za tri odsto veći nego 2016, poslednje godine kada je Barak Obama bio predsednik. Međutim, promenila su se mesta iz kojih su dolazili migranti.

Naime, procenat ljudi koji dolaze u Ameriku iz Meksika se značajno smanjio tokom Trampove vladavine, dok se povećao broj onih koji su iz Latinske Amerike i Kariba.

Uspon lažnih vesti

- Mislim da je jedna od najboljih fraza koje sam izmislio jeste “lažno” - kazao je Tramp 2017. godine u jednom od intervjua.

Iako prvi čovek nije izmislio termin “lažnih vesti”, mora se priznati da ga je bez sumnje učinio popularnim.

Prema analizi objava na društvenim mrežama i audio transkriptima koju je obavio portal “Factba.se”, Tramp je iskoristio frazu “lažne vesti” (fake news) oko 2.000 puta od decembra 2016. godine, kada ju je prvi put “tvitovao”.

Ako biste danas na ukucali "fake news" na pretraživači “Google”, dobili biste više od 1,1 milijarde rezultata širom sveta.

Tokom izbora 2016. godine, pojam “fake news” označavao je netačne izveštaje kao što je bila informacija da je papa Franja podržao Trampa kao predsednika SAD. Prvi čovek je, prema navodima nekih stručnjaka, često koristio tu frazu kako bi obeležio novinska pisanja sa kojima se ne slaže.

Tramp je čak 2017. godine proglasio “fake news” za “neprijatelja američkog nagrada”.

Prekid “beskonačnih” ratova

Tramp je u februaru 2019. godine tokom obraćanja naciji obećao da će povući američke trupe iz Sirije, rekavši da “velike nacije ne vode beskonačne ratove”. Međutim, uprkos obećanju on je odlučio da zadrži oko 500 vojnika u Siriji kako bi zaštitio nalazišta nafte.

Aktuelni predsednik SAD smanjio je broj vojnika te zemlje u Avganistanu, ali su američke snage i dalje prisutne u Iraku i Siriji, kao i u drugim zemljama od kada je postao predsednik.

Umetnost dogovora

Tramp je prvog dana pošto je preuzeo funkciju predsednika SAD odlučio da isključi tu zemlju iz Trans-pacifičkog partnerstva, sporazuma od 12 zemalja koji je potpisao Obama.

Povlačenje SAD iz tog dogovora u velikoj meri odgovaralo je Kini, koja je to iskoristila kako bi povećaja uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. Kritičari u Americi su, međutim, smatrali da ovaj dogovor može samo da ugrozi poslove Amerikanaca, tako da su pozdravili istupanje iz partnerstva.

Tramp je promenio sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, kog je označio kao “možda najgori ugovor ikada”. Prema procenama stručnjaka, promene u sporazumu nisu ništa promenile, ali su pooštrene provizije za radnike i pravila koje se tiču utvrđivanja porekla za delove automobila. Većina kritičara smatra da je Trampova fiksacija bila kakvu korist dobija Amerika od trgovine sa svetom.

Rezultat toga bio je “rat sa Kinom”, koji je koštao obe strane na stotine milijardi dolara zbog uvođenja obostranih taksi na sirovine i proizvode tih ekonomskih sila. Prema mišljenju stručnjaka, ovo je teško udarilo na američke uzgajivače soje i tehnološkoj i autoindustriji.

Ove promene uticale su i na Kinu, te je morala da pomeri fabrike u zemlje kao što su Vijetnam i Kambodža kako bi smanjila troškole.

Sukobi sa Kinom

Tramp je 2016. godine, ubrzo pošto je došao na vlast, napravio neobičan potez i direktno govorio sa predsednicom Tajvana Caj Ing-Ven, što se desilo prvi put još od 1979. godine kada su dve zemlje prekinule odnose. To je izazvalo negodovanje zvaničnog Pekinga, koji priznaje Tajvan kao deo Kine, a ne kao nezavisnu državu.

Takođe, manevri američkih vojnih snaga u Južno kineskom moru nikako se nije dopali Kinezima. Neki stručnjaci su čak ocenili da povećan broj letova borbenih aviona u blizini granice te zemlje predstavljaju pripremu Amerike za rat.

Takođe, Amerika je zabranila preuzimanje aplikacija TikTok i WeChat u toj zemlji i stavila na “crnu list” giganta Huavei, pod izgovorm da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Amerike.

Tenzije je dodatno povećala pandemija korona virusa, a Tramp je u više navrata kritikovao Kinu da je odgovorna za širenje te infekcije. Čak je često oslovljavao koronu kao “kineski virus”.

Skoro pa rat sa Irakom

- Iran će biti odgovoran za gubitak ljudskih života, kao i za štetu na nekom od naših objekata. Platiće veliku cenu. Ovo nije upozorenje, ovo je pretnja - napisao je Tramp 2019. godine na Tviteru uoči Nove godine i poželeo korisnicima te mreže srećan praznik.

Samo nekoliko dana kasnije svet je bio šokiran poštu su Amerikanci ubili iranskog generala Kasima Sulejmanija.

Iran je odgovorio tako što je raketirao dve američke baze u Iraku. U napadu je navodno povređeno više od 100 američkih vojnika, a prema oceni mnogih analitičara dve zemlje su bile na rubu rata.

Tenzije su se smirile, a rata ipak nije bilo. Sukob Irana i SAD datira još od 1979. godine, kada je šah kog su podržavali Amerikanci, svrgnut sa vlasti, a 52 državljana te zemlje bili su taoci u američkoj ambasadi.

(Telegraf.rs)