10 načina na koje će pandemija korona virusa da promeni svet i čovečanstvo

Stisak korona virusa kojim drži čvrsto ceo svet u šaci i dalje ne popušta, a dok pandemija ove zaraze traje postavlja se pitanje u kolikoj meri će sve ovo što se dešava da utiče na naše bivstvovanje.

Multidisciplinarni tim američkih naučnika sa prestižnih univerziteta kao što su Harvard ili UCLA napravio je analizu 90 do sada napravljenih društvenih i psiholoških studija, te je svoje zaključke podelio u 10 tačaka promene naše svesti i društva u kom živimo pod uticajem koronavirusa.

Studija je objavljena u naučnom časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America” pod nazivom “The pandemic exposes human nature: 10 evolutionary insights”.

1. Virus bi mogao da utiče na društvenost zaraženih osoba

Proučava se uticaj virusa na ljudsku psihologiju. Stručnjaci razvijaju dve teorije. Jedna je da li će domaćin, odnosno zaraženi, potiskivati osećaj bolesti čime pospešuje prenos virusa. Pogotovo se ta mogućnost pojačava ako je zaraženi bez simptoma. Sledeća teorija je promena ponašanja zaraženog u smeru poremećaja raspoloženja, okretanje prema maničnosti kada domaćin potiskuje osećaj bolesti i želi da poveća svoju aktivnost iako je svestan da će to dovesti do širenja virusa.

Da bi taj nagon potisnula želja, svesnost, potrebe za lečenjem što uzrokuje čestu promenu raspoloženja. Stručnjaci se ovde pozivaju na ranija iskustva s gripom i drugim koronavirusima kod kojih su takve promene raspoloženja otkrivene. Nije još poznato, odnosno nema naučnih dokaza o tome da li koronavirus utiče na naše rezonovanje u “korist” infekcije.

Način na koji virus eventualno utiče na naše ponašanje, ima uticaj i na epidemiološki model, odnosno njegovo širenje u različitim stadijima zaraženosti domaćina.

2. “Generacija karantina” mogla bi da ima manje “dobrih” mikroba

Koliko god je karantin bio efikasan u borbi protiv koronavirusa, postoji i onda druga strana, a to je u izolaciji nismo izloženi drugim mikrobima. U svakom slučaju to je dobro u ranim fazama čovekova razvoja, deca će ostati van dometa niza opasnih virusa.

Ipak, normalan razvoj ljudskog mozga traži i diverzifikovanu izloženost mikrobima. Osim velike antimikrobijalne zaštitne uloge, mikrobi, koja nastanju naše telo imaju bitan uticaj na imuni sistem čoveka.

Primera radi, mikrobi u crevima sprečavaju naseljavanje štetnih mikroorganizama tako što im zauzima životni prostor, proizvode veze sa antimikrobnim učinkom i tako stimulišu lokalni imunološki odgovor.

3. Osećaj gađenja može da pomogne u borbi protiv širenja bolesti

Stručnjaci smatraju da je odbojnost, odnosno gađenje, vrlo važno kao deo naše evolucije kada je reč o pandemiji. Naime, ova osobina na više načina, a jedan od njih jeste da nećemo da konzumiramo hranu za koju na neki način osetimo da krije otrove ili druge štetne mikroorganizme.

Pored toga, odbojnost nam pruža prirodni odgovor na pojavu nekoga ko pokazuje simptome bolesti ili na sebi ima tragove nekih izlučevina. Dakle, i unos hrane i spolni odnos i kontakt regulisani su ovom osobinom koju smo razvijali tokom drugih pandemija u istoriji koje su se prenosile hranom, seksualnim odnosom ili kontaktom.

Kod COVID-19, međutim, ta osobina zna da “zakaže”, posebno ako zaražena osoba ne manifestuje simptome. Rešenje je pravilno informisanje, ali i odluka da se ipak distanciramo i od najbližih ukoliko za to ima potrebe, prenosi “Večernji list”.

4. Menjaju se navike u pronalaženju partnera, biće manje dece

Očigledno je da su se kroz istoriju menjaju i razvijaju načini dolaska do uspešne reprodukcije uključujući i dugotrajne veze i neobavezni seks. Kratkotrajne veze i neobavezni seks ovde su najviše pogođeni zbog očitog straha od toga da li je odabrani partner možda zaražen koronavirusom.

Primećeno je da sada takve kratkotrajne veze zamenjuju njihove online verzije - sexting, virtuelni seks. Upotreba kondoma, naime, ne znači ništa kod prenosa novog koronavirusa. Iako se dugotrajne veze u tom slučaju nameću kao logična, pa i najpovoljnija alternativa, veliko je pitanje kako će parovi koji su se upoznali putem interneta reagovati kada se sretnu uživo.

Isto tako, predvidljivo je da će se žene lakše odlučivati za finansijski stabilne muškarce, kao što će se i muškarci lakše odlučivati na traženje partnera kada to postignu. I to će sasvim sigurno utiati i na demografiju.

5. Odmicanje od polnih normi, u porastu je nejednakost polova

Žene se u ovom scenariju pojavljuju kao izrazito pogođena grupa, tvrde američki istraživači. Kako je veliki broj dece primoran da ostane kod kuće zbog nemogućnosti odlaska u školu, ko u porodici ostaje s njima? Statistike govore i da su do aprila ove godine više radnih mesta izgubile žene nego muškarci zbog toga što su više radnih mesta imale u industrijama koje su najteže pogođene pandemijom. A prema ranijim istraživanjima, svejedno su žene više bile pod stresom zbog odgoja dece nego muškarci.

Gubitak ekonomske nezavisnosti kod žena to bi svakako pospešio, navodi se u istraživanju.

6. Empatija nije zagarantovana

Ustaljeno je mišljenje da nas nevolja zbližava. Bilo da su to prirodne nepogode, teroristički napadi, nastojimo da pomognemo jedni drugima. Smatra se da je društveno distanciranje koje se primenjuje u ovoj pandemiji najmasovnije delo saradnje u istoriji čovečanstva.

Ljudska je priroda u temelju dobra, a kada se liši društvenih ograničenja, svi se izjednačimo i postajemo velikodušniji. Međutim, kod nacija koje su pretrpele uzastopne pandemije ili katastrofe primećuje se veći nivo introvertnosti. O tome svedoče nove studije, koje tvrde da društveno distanciranje nije samo čin usmeren ka opštem dobru, već da čovek zaštiti samog sebe.

Istraživanje navodi da su Sjedinjene Američke Države nacija koju pandemija koronavirusa nije zbližila ljude.

7. Ljudi nisu razvili osećaj za traženje istine

Studija zaključuje kako od pandemija i katastrofa koje su se događale i samo u ovom veku nismo naučili kao čovečanstvo. Iako smo kroz istoriju prolazili kroz stalne pretnje, počevši od života u malim grupama kojima su pretili glad, predatori, izrabljivanje, sve do sada nismo evoluirali na način koji bi nas naterao da razmišljamo o pitanju “što ako?”.

Kako navode istraživači, iako su ljudi videli šta pandemija može da uradi, u ovom slučaju smo skloni teorijama zavere, da sumnjamo u naučne dokaze, samozavaravanju. Čak i po cenu dovođenja u pitanje budućnosti onih koji dolaze iza nas.

Američki naučnici koji su radili ovu studiju ističu da je očigledno da nismo razvili predispoziciju koja bi nam omogućila da svet oko sebe shvatamo na osnovu činjenica.

Radije ćemo da tražimo dokaze koji će potvrditi naša lična uverenja nego ono što je to zaista stvarno. Čak se nećemo upuštati u raspravu kojom bismo nekoga razuverili od nekog verovanja u čistu dezinformaciju, smatraju istraživači.

8. Borba protiv pandemije traži sopstveni evolucioni proces

Prema navodima istraživača, u isto vreme prolazimo kroz dve evolucije: genetsku i kulturnu.

Genetska je, prema navodima stručnjaka, daleko sporija od kulturne. Ako znamo da je na snazi ta teorija “dvostrukog nasleđa” - kako da kulturna, društvena evolucija teče brže, posle čega bi je pratila i ona genetska, pitaju se istraživači.

Naučnici su kao prolazno vreme uzeli izuzetno brzu genetsku evoluciju virusa. Jedan odgovor je vrsta darvinističkog procesa u kojem bi se odabrala meta prirodne selecije poput smanjenja transmisije virusa, a od različitih ispitivanja virusa uzeli bi se najbolji rezultati do kojih smo došli.

Međutim, ako taj proces nije pažljivo kontrolisan, može da donese više štete nego koristi. I takav proces mora biti imun na političke, korporativne ili nacionalističke interese. Prvi put u istoriji imamo tehnološke mogućnosti da svet pretvorimo u globalno selo i sprovedemo jedan takav proces kako bismo suzbili pandemiju.

9. Kulturna evolucija uticaće na virus

U kolektivnom odgovoru na pandemiju postoje razlike od nacije do nacije. One koje su se kroz istoriju susretale s ekološkim i od čoveka uzrokovanim pretnjama poput prirodnih katastrofa, bolesti, manjka resursa, invazijama, povezanije su, podložnije striktnijim društvenim normama i imaju nisku toleranciju na odskakanje od tih normi.

Nacije koje tokom istorije nisu bile u takvim situacijama, te osobine nemaju. I to utiče na prilagođavanje pretnji. Nacije koje su imale sposobnosti da kao čvrsto povezana grupa kažnjavaju neposlušnog pojedinca i lakše odgovaraju na pretnju, brže su se razvijale. Bile su u prednosti nad onima koje to nisu mogle.

Ovo se najbolje videlo na početku pandemije kada su države poput Japana, Južne Koreje ili Kine lako i brzo odgovorile na pretnju koronavirusa, dok su ostale imale problem i često kontroverzne odgovore na pandemiju. Španija, Brazil i SAD imale su “eksploziju koronavirusa”.

10. Nastavlja se ljudski razvoj

Istraživači smatraju da, iako će posle pandemije čovečanstvo upasti u stanje regresije, odnosno devolucije, jer će oslabiti ekonomija i rađaće se manje dece, pa će neke populacije i izumirati, nije sve tako “tmurno”.

Naime, kako tvrde istraživači, pandemija pokazuje da smo ipak zdraviji, sitiji, bogatiji, sigurniji i obrazovaniji, bez obzira na svoja biološka ograničenja.

Naš napredak ne može da omete ni naša priroda čije temelje ne možemo da promenimo, tvrde naučnici. Jer, ljudsku narav čine tri kognitivne celine: primenjeno znanje, jezik kojim možemo deliti i kombinovati ideje stečene primenjenim znanjem, kao i društvenost koja nas motiviše da sve to razmenjjujemo s nama sličnima radi zajedničke dobrobiti svih.

(Telegraf.rs)