Erdogan na ratnoj nozi: Ide na živce Rusima, "zaratio" sa SAD, Francuskom i pravoslavnim svetom

Foto: Tanjug/AP

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ne prestaje da izlazi iz žiže svetske javnosti, i to uglavnom zbog, prema mišljenju nekih analitičara, ratobornih izjava.

Preporučujemo

Poslednja u nizu jeste reakcija turskog lidera na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je obećao da se njegova zemlja neće odreći karikatura proroka Muhameda u govoru na komemorativnom skupu u čast profesoru Samijelu Patiju. Njemu je radikalni islamista poreklom iz Čečenije odrubio glavu.

Ovo je mnogo naljutilo Erdogana, te je na Makronove reči odgovorio uvredljivo, istakavši da bi francuski lider trebalo da proveri “mentalno zdravlje”. Reči prvog čoveka Turske nisu naišle na odobravanje zvaničnog Pariza. Štaviše, napravile su pravu pometnju i tenzije u odnosima dveju zemalja, tako da je Francuska odlučila odmah da povuče ambasadora iz te zemlje.

Putinu ide na živce

Rusija i Turska imale su do nedavno dobre odnose, većim delom iz ekonomskih razloga, ali prema oceni stručanjaka značajno ugrožavaju dešavanja u samoproklamovanom regionu Nagorno-Karabahu, gde već mesec dana besne intenzivne borbe Azerbejdžana i Jermenije.

Zvanična Ankara pružila je otvorenu podršku Azerbejdžanu sa kojim deli bliske nacionalne, političke i ekonomske odnose, a čak su se pojavile informacije da je jedna turska kompanije angažovala militante iz Sirije kako bi se borili protiv Jermena koji priznaju nezavisnost Nagorno-Karabaha.

Politički analitičar Kerim Has kazao je nedavno da je Erdogan “jako blizu crvene linije sa Rusijom”, govoreći o turskom angažmanu u ruskoj zoni interesa.

- Premda “crvena linija” još nije prekoračena, Erdogan ozbiljno ide (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu na živce - kazao je Has.

Kako ocenjuje ovaj analitičar, Nagorno-Karabah je od velike važnosti za Rusiju. Obe zemlje slale su svoje vojne savetnike, plaćenike i vojnike u Siriju i Libiju, ali slični postupci Turske u tom regionu koji je blizu Rusije mogao bi da dovede do nenamerne ekslalacije i trajnog narušavanja partnerstva dve države.

Svađa oko S-400

Turska, koja je inače član NATO-a, kupovinom ruskog raketnog sistema S-400 izazvala je veliko negodovanje ostalih pripadnika ovog saveza, a ponajviše Sjedinjenih Američkih Država.

Amerika je ranije u nekoliko navrata upozoravala Erdogana da ne kupuje ruski raketni sistem S-400. Turski lider prkosio je Vašingtonu, te je i pored "pretnji" odlučio da uzme to oružje.

Spor oko Aje Sofije

Erdoganovi ciljevi nisu bili samo geopolitičke, vojne prirode i ekonomske prirode, kao što je spor u Sredozemnom moru sa Grčkom. To je posebno došlo do izražaja kada je Turska u julu donela odluku da poništi istorijsku odluku da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju.

Građevina je služila kao glavna vizantijska katedrala sve do osmanske pobede 1453. godine, a otad kao džamija do 1934. godine kada je utemeljitelj moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk njen status izmenio u muzej.

Odluka je naišla na osude od strane pravoslavnih zemalja, a Grčka je istakla je pretvaranje Aje Sofije u džamiju bila “otvorena provokacija”.

Vojni analitičar Aleksandar Radić u razgovor za "Telegraf.rs" prokomentarisao je angažman Turske na više frontova.

- Ona je angažovana u Siriji, Iraku, Libiji, želi da bude politički zastupljena na Balkanu, Azerbejdžan im je blizak saveznik... previše je to zadataka za tursku vojsku. Turska politika počinje da se rasteže... Ona ima velike resurse i ozbiljne ambicije, a da li će da krene korak dalje, to može da bude opasno za politiku zvanične Ankare - rekao je nedavno Radić za naš portal.

(Telegraf.rs)