Od blata gulaga do sjaja dijamanata: Ko je posejao organizovani kriminal u Istočnoj Evropi
Kod njih nema upravnog odbora šefova koji odlučuju o svemu. Kod njih nema tradicionalnih poslova- radi se sve. Ubija se na najsuroviji način, i zbog "lošeg pogleda". Kod njih formalno nema saradnje sa državom, ali se ipak završavaju "državni" poslovi. Ko su oni? To su Rusi, Ukrajinci, Čečeni, Belorusi, Kazahstanci i svi njihovi saradnici u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji, Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, a sada već i širom sveta.
Prema studiji profesora kriminologije sa univerziteta u Oksfordu Frederika Veresea, organizovani kriminal Istočne Evrope se na organizacionoj skali nalazi na suprotnom kraju od jakuza. To znači da nema striktne organizacije, hijerarhije i posebne "kriminalne kulture".
Profesor Verese je 2014. samo za jednu organizaciju - Solcenevskoje bratstvo - procenio da godišnje obrnu oko 8 milijardi dolara. Banda je nastala u predgrađu Moskve, osnovao ju je konobar, a za manje od 10 godina većinu prljavih poslova su obavljali u Americi.
Solcenevskoje bratstvo je sav novac devedesetih uložilo u bankarski sektor Jeljcinove tranzicione Rusije pa su članovi postali bliski ruskim tajkunima - oligarsima.
Danas samo u Rusiji postoji preko 6.000 različitih kriminalnih grupa, različitih nacionalnih sastava, od čega je oko 200 rašireno po ostatku sveta.
Zbog čega za ruske kriminalce koristimo italijansku reč?
Reč mafija u Istočnu Evropu prodire preko američke popularne kulture. Kada je propao komunizam, i kada su se pojavile organizovane bande, medijima je bilo lakše da o ovoj pojavi govore koristeći "italijansku terminologiju".
Takođe i članovima bandi je laskalo da sebe nazivaju mafijašima. Oni su stasali gledajući filmove poput "Kuma" i "Skarfejsa" pa su posle kopirali stil i kulturu koju su u filmovima pronašli. Međutim, oni svoje ogranizacije nazivaju bratstva a ne "porodice" kao Italijani.
Kriminalci iz Sovjetskog saveza su imali podršku svojih sunarodnika koji su sedamdesetih godina emigrirali u SAD. Tada je Amerika ublažila imigracionu politiku prema ideološkom neprijatelju pod izgovorom da žele da zaštite ugrožene nacionalne manjine.
Veliki broj sovjetskih Jevreja, Tatara i Čečena emigrirao je preko Atlantika. Loši uslovi života u novoj sredini naveli su mnoge da se okrenu kriminalu i da se priključe italijanskoj mafiji. Ovi ljudi će kasnije olakšati širenje ruskog organizovanog kriminala i doprineće reputaciji jedne od najsurovijih grupa.
Ko u klin, ko u ploču
Svako bratstvo se sastoji od brigada. Brigada je grupa kriminalaca koja se druži, zajedno radi i koja ima svog vođu. Brigade su potčinjene šefu koji ima nekoliko poverljivih ljudi koji kontrolišu brigadire i procenjuju njihovu lojalnost.
U bratstvima često ne postoje jasna pravila o napredovanju i šef bratstva može da postane bilo koji kriminalac koji u stekne dovoljno moći. Ovo često dovodi do podela, cepanja i krvavih obračuna. Zbog toga, šefovi bratstava su veoma opasni i moćni ljudi koji su svoju poziciju stekli u uslovima strahovite konkurencije.
Pokušaj ujedinjenja ne samo ruskih nego i drugih istočnoevropskih bandi desio se u maju 1995. u Pragu kada je Semijon Mogilevič pokušao da organizuje sastanak najvećih šefova, ali je češka policija upala u Mogilevičev klub i sve ih pohapsila. Vođe su ubrzo shvatile da im jedinstvo nije uvek potrebno i savezi se sklapaju u odnosu na posao koji se radi.
Rusi su svetski kriminal preuzeli kada je Ludvig Fajnberg, zvani Tarzan, 1994. počeo da švercuje kokain u sovjetskoj podmornici.
Ovaj ruski Jevrejin sa državljanstvom Izraela organizovao je brigade koje su mu krale vojnu opremu iz napuštenih skladišta Crvene armije. Tako je došao do vojnih helikoptera i pomenute podmornice, pa ga je Američka agencija za borbu protiv narkotika DEA lovila isto koliko i Pabla Eskobara.
Fajnberg je u međuvremenu uhapšen, a onda mu je skraćena kazna jer je pristao da sarađuje sa vlastima.
"Zakoniti lopovi" od Staljina do Putina
Dolaskom komunista na vlast u Rusiji 1917. počinje progon pre svega političkih protivnika. Veliko nasilje, glad i nesigurnost u zabačenim delovima budućeg SSSR-a dovodi do pojave razbojnika. Dolaskom Staljina na vlast politički progoni postaju sistemski a osnivaju se posebni radni logori, pre svega u Sibiru. Svako za koga bi vlast ocenila da je opasan iz bilo kog razloga završio bi u gulagu.
Tu su kriminalci stvorili svoju robijašku kulturu, trudeći se da se izgledom i ponašanjem odvoje od političkih zatvorenika. Nastaje i "zakon lopova" po kome je svaka saradnja sa upravom logora bila kažnjiva. Početkom Drugog setskog rata Staljin nudi kriminalcima slobodu u zamenu za slobodu.
Svi lopovi koji su prihvatili saradnju ili se javili dobrovoljno u vojsku prozvani su "kučke" ili "cyke" na ruskom.
Sa druge strane nalazili su se "zakoniti lopovi". Od 1945. pa sve do Staljinove smrti 1953. u gulazima traju sukobi zakonitih lopova i suki. Gulage potresaju brutalna ubistva što još više doprinosi opštem beznađu u kojem su živeli zatvorenici. Ovo postaju mesto na kome se kriminalci "obrazuju" i mesta gde se stražari potkupljuju.
Padom komunizma mnogi od zakonitih lopova izlaze napolje i počinju da se bave kriminalom. Oni su se prvi snašli i odvažili da plivaju u "novim vodama".
Koriste se bedom društva i ostataka državnih vlasti. Za šaku dolara oni su u stanju da dođu do vojne opreme, ili bilo koje druge usluge. Bivši policajci shvataju da se mnogo više zarađuje od prodaje droge nego od čuvanja zakona. Tako nastaje sprega države i kriminala.
Istrage u Americi i Zapadnoj Evropi dolaze do ljudi koji su bliski ruskim vlastima ili imaju status oligarha- odnosno tajkuna koji su uspeli u privatizaciji.
Iako je Vladimir Putin došao na vlast najavivši obračun sa kriminalom i korupcijom, bratstva i dalje operišu po celom svetu.
Još jedna komunistička država u svetu može da se pohvali bandom koja traje već vekovima. U sledećem nastavku Telegrafovog serija o organizovanom kriminalu čitajte sve o mitu, legendi i stvarnosti kineskih trijada.
Video: Najveći deo nelegalnog oružja u Japan stigne posredstvom ruskih bandi a preko tamošnjih jakuza
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.