Ako pobedi Bajden, ko će biti saveznici, a ko neprijatelji Amerike?

Foto: Tanjug/AP

Za nešto manje od dve nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama održaće se predsednički izbori. Amerika bira između dvojice kandidata, aktuelnog predsednika Donalda Trampa i demokrate, nekadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena. Ova dvojica političara vode potpuno drugačiju politiku, a s obzirom na to, u zavisnosti od toga ko pobedi zavisiće i spoljna politika SAD.

Preporučujemo

Profesor na Univerzitetu Džordžtaun Toni Arent kaže da Amerika ima dve fundamentalno drugačije verzije kako bi svet trebalo da izgleda i kakvo američko liderstsvo u svetu treba da bude.

Svet prema predsedniku Trampu jeste nacionalizam "Amerika prva", piše BBC. On se odriče međunarodnih sporazuma. Takođe na njega gleda previše lično i vodi se svojim osećanjima.

Prema Bajdenu, svet je mnogo tradicionalniji kada je reč o američkoj ulozi i interesima, baziran na međunarodnim instucijama osnovanim nakon Drugog svetskog rata i baziran na deljenju demokratskih vrednosti.

Šta bi moglo da se promeni ako pobedi Bajden?

Ukoliko se u januaru sledeće godine u Belu kuću useli Džo Bajden, nekoliko stvari moglo bi da se promeni kada je reč o spoljnoj politici. Radi se o pristupu prema saveznicima, klimatskim promenama i politici oko Bliskog istoka.

Tramp je, navodi BBC, "hvalio autokrate i vređao saveznike". Na vrhu liste obaveza Džoa Bajdena nalazi se popravljanje zategnutih odnosa, posebno sa NATO i ponovno pridruživanje globalnim savezima. Administracija Bajdena vratila bi se u Svetsku zdravstvenu organizaciju i pokušala da predvodi međunarodni odgovor na pandemiju korona virusa.

Bajdenova kampanja postavlja ovu stvar kao glavnu - spasavanje narušenog imidža Amerike i okupljanje demokratija protiv, kako vidi, rastućih plima autoritarnosti.

Danijela Petka iz konzervativnog Američkog instituta za preduzeća kaže da je Trampova administracija postigla mnogo na globalnoj sceni, samo sa "oštrim laktovima".

- Jesmo li izgubili prijatelje sa kojima smo išli na zabave? Kladite se. Niko ne želi da ide na zabave sa Donaldom Trampom. Da li smo izgubili moć i uticaj na stvari koje su bile važne u poslednjih 70 godina? Ne - kaže ona.

Dalje, tu su klimatske promene. Sigurno je da bi Bajden borbu protiv ovog problema stavio na prvo mesto i povratak ka Pariskom klimatskom sporazumu, koji je Tramp odbacio.

Kada je reč o ovoj stvari, dvojica političara su potpuno suprotnog stava. Tramp vidi borbu protiv klimatske krize kao pretnju ekonomiji, a Bajden promoviše ambiciozni plan vredan 2 biliona dolara kako bi se postigli ciljevi klimatskog sporazuma.

Bajden takođe planira povratak Amerike u još jedan međunarodni sporazum koji je Tramp napustio. Radi se o sporazumu koji je Iranu olabavio sankcije u zamenu za smanjivanje nuklearnog programa.

Trampova administracija se povukla 2018, tvrdeći da je sporazum o kontroli naoružanja previše uzak da bi se nosio sa pretnjom koju predstavlja Iran i previše slab da bi limitirao njegovu nuklearnu aktivnost.

Ponovo su uvedene sankcije i da se gomila ekonomski pritisak na Iran. Bajden tvrdi da je ova politika "maksimalnog pritiska" propala, te da su tenzije eskalirale, onsono da je Iran bliži nuklearnom oružju više nego kada je Tramp došao na vlast.

Bajden će takođe okončati američku podršku ratu u Jemenu koji predvodi Saudijska Arabija. Saudijska Arabija je jedan od najbližnih saveznika predsednika Trampa, što će verovatno Bajden promeniti.

- Zaista mislim da će na Bliskom istoku biti ogromne promene. Više proiranske politike, a manje prosaudijske - navodi Pletka.

Bajden je pozdravio sporazum predsednika Trampa izmešu Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bajden je veliki podržavalac i branilac Izraela, ali verovatno je da neće prihvatiti politiku oko Zapadne obale.

Šta će ostati manje-više isto?

Kao i Tramp, i Bajden želi da završi beskrajne ratove u Avganistanu i Iraku, iako će zadržati mali broj trupa u obe zemlje kako bi pomogle u borbi protiv terorista.

Kada je reč o geopolitici, ne bi trebalo da se očekuju ogromne promene.

Odnosi sa Rusijom bi jedino mogli da budu za nijansu drugačiji jer je predsednik Tramp često bio voljan za saradnju sa Vladimirom Putinom, ali ipak pošto je Trampova administracija takođe bila stroga prema Rusiji, kažnjavajući je sankcijama, to bi moglo da se nastavi i ako Bajden dođe na vlast.

Isto bi bilo i sa Kinom jer bi Bajden nastavio sa borbom protiv "nasilne ekonomske prakse" Kine.

(Telegraf.rs)