SAD i Evropa imaju novu strategiju borbe protiv korone: Stručnjaci su podeljeni, građani ljuti

Foto: Tanjug/AP

Nakon što su zemlje širom sveta ranije ove godine zbog pandemije korona virusa proglašavale sveobuhvatni karantin, neke evropske zemlje i pojedine američke savezne države okrenule su se novim merama kako bi pokušale  da stanu na kraj nedavnom porastu broja zaraženih koronavirusom, piše The Associated Press.

Preporučujemo

Američki grad Njujork tako karantine uvodi u pojedinim gradskim četvrtima, odnosno zatvara škole i firme u žarištima koja su ponekad velika svega nekoliko kvadratnih kilometara. Zvaničnici u Španiji prvo su delimično ograničili kretanje u Madridu, a kasnije restrikcije uveli za celi grad te neka prigradska naselja. Italijanski zvaničnici su otišli toliko daleko da su u karanten stavljali prostore poput pojedinih stambenih zgrada.

Dok su neke zemlje poput Izraela i Češke ponovo uvele neke vrste karantina na nacionalnom nivou, druge se vlade nadaju da će delimični karantini u kombinaciji s testiranjem, pronalaženjem bliskih kontakata zaraženih i drugim inicijativama uroditi plodom.

Izolovanje žarišta

Izolovanje žarišta nije nov koncept u borbi protiv širenja zaraze, međutim mnoge će se zemlje sada suočiti s puno većim pritiskom nego ranije ove godine jer su im ekonomije oslabile, a stanovništvo strahuje od novih restrikcija i nejednakog tretmana.

Neki naučnici kažu da lokalni pristup, ako se dobro posloži i predstavi javnosti, može biti fleksibilan i prilagođen trenutnoj kompleksnosti pandemije.

- Pragmatičan je jer uzima u obzir "umor od restrikcija", a istovremeno je strateški jer dopušta prebacivanje resursa na područja koja ih najviše trebaju - rekla je dr Vafa El-Sadr, profesorka epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija.

Drugi su naučnici oprezniji.

Foto: Tanjug/AP

- Ako smo ozbiljni u želji da u određenom području ubijemo kovid-19, moramo koordinirano da delujemo na najširem mogućem području - rekao je Benždamin Altuz, istraživač na Institutu za modeliranje bolesti u američkoj saveznoj državi Vašington. On i drugi naučnici otkrili su da su se neki Amerikanci tokom proleća svojski potrudili da bi tokom svojih putovanja izbegli lokalne restrikcije pa su tako putovali dalje nego inače da bi mogli, na primer, da odu u crkvu. Studija koja sadrži spomenute spoznaje još nije objavljena u naučnom  časopisu, ali je objavljena na internetu.

Altuz je rekao da mu je "drago" što on ne mora da odluči hoće li se uvesti lokalne ili sveobuhvatnije restrikcije jer je to jako teška odluka, prenosi Jutarnji.hr.

Rana faza - strogi karantini

Zemlje su u ranoj fazi pandemije žarišta poput onih u Vuhanu u Kini ili na severu Italije pokušale da uguše uvođenjem strogih karantina. Karantin koji je uveden u Vuhanu smatrao se ključnim za suzbijanje širenja virusa u Kini, dok je zatvaranje 10 gradova na severu Italije ubrzo preraslo u potpuni karantin na nacionalnom nivou. Nakon inicijalne faze pandemije, zvaničnici su se poslednjih nekoliko meseci sa žarištima nosili tako da su zatvarali pojedine gradove poput Barselone u Španiji ili Melburna u Australiji.

U engleskom gradu Lesteru krajem juna zatvorene su sve trgovine koje se ne smatraju nužnim, a članovima domaćinstva zabranjeno je druženje s članovima drugih domaćinstava. Te su mere rezultirale padom stope zaraze sa 135 slučajeva na 100.ooo građana na 25 slučajeva na 100.000 građana u roku od otprilike dva meseca. Predlagači mera te brojke koriste kao argument da lokalizovani karantini fukcionišu. Skeptici, međutim, tvrde da je broj zaraženih u Velikoj Britaniji tokom leta uopšte bio nizak.

Kako brojevi zaraženih koronavirusom i preminulih od Covida-19 u Velikoj Britaniji ponovo rastu, naučnici su službenicima predložili da uvedu dvonedeljni karantin na nacionalnom nivou. Vlada je umesto toga Englesku podelila na tri zone ozbiljnosti pretnje te u svakoj zoni uvela određene mere. Flavio Tokavard, naučnik sa Kembridža specijalizovan za ekonomsku epidemiologiju, tvrdi da su lokalne mere bolje od nacionalnih jer smanjuju štetu koju socijalno distanciranje čini društvu i ekonomiji.

Zone u bojama

U njujorškim "crvenim zonama" verski objekti ne smeju da prime više od 10 ljudi odjednom, a škole i trgovine robom koja nije nužna ne rade. "Narandžaste" i "žute" zone neretko okružuju "crvene" i u njima su restrikcije blaže. Neki istraživači tvrde da bi službenici morali da vode računa i o tome gde se ljudi kreću. Na primer, Njujorčani restrikcije mogu da izbegnu tako što će se metroom odvesti jednu ili dve stanice.

- Situacija bi se poboljšala kada bi se uzelo u obzir kretanje ljudi na rubu tih zona - rekao je profesor Džon Birdž  s Ekonomskog fakulteta u Čikagu.

Različite grupe građana i preduzetnika širom sveta žale se da se lokalne mere uvode na nepošten način. Zajednica ortodoksnih jevreja u Bruklinu u Njujorku tvrdi da se nepravedno kritikuju, stanovnici madridskih gradskih četvrti u kojima živi radnici tvrde da se merama stigmatizuju siromašni, a vlasnici kafića i restorana u Marseju u Francuskoj tvrde da su mere u taj grad prošlog meseca uvedene "nepošteno".

Kada je stambeni kompleks u italijanskom gradu Mondragoneu u kojem stanuju uglavnom poljoprivredni radnici iz Bugarske krajem juna stavljen u karantin, radnici su se pobunili i više od 10 je prekršilo mere karantina. Drugi stanovnici grada, u strahu da će se zaraza proširiti gradom, okružili su taj stambeni kompleks i urlali na stanovnike. Jedan od stanovnika kompleksa iz svog je stana bacio stolicu. Vojska je na kraju poslata na lice mesta kako bi se ponovo uspostavio red.

Stručnjaci za javno zdravlje tvrde da iza svake mere treba da stoji jedinstvena poruka.

- Treba da počne ovako: "Ovoj zajednici je potrebna pomoć..." Treba nam više saosećanja. Nije to kritika ponašanja tih ljudi. Mora da se kaže: "Ovim zajednicama možda treba da damo više pažnje - rekao je profesor epidemiologije i biostatistike Henri F. Rejmond.

(Telegraf.rs)