Kako je Češka postala najveće svetsko žarište korona virusa: Bolnice se spremaju za najgore

Od početka pandemije korona virusa, žarište zaraze selilo se iz zemlje u zemlju, sa kontinenta na kontinent. Trenutno je situacija kritična u jednoj evropskoj zemlji i u njoj trenutno postoji najveći skok u broju obolelih na milion stanovnika. Reč je o Češkoj u kojoj su građani ustali protiv novih restriktivnih mera vlade radi suzbijanja širenja virusa.

U Češkoj trenutno ima najviše obolelih na milion stanovnika nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu. U petak, na primer, prijavljeno je 11.100 novih slučajeva, što je dnevni rekord. U prvih 17 dana oktobra, u zemlji je umrlo više ljudi od korona virusa nego u prvih osam meseci epidemije zajedno, piše CNN.

Češka lekarska komora i ministar zdravlja pozvao je sve češke lekare koji žive u inostranstvu da se vrate kući kako bi pomogli u borbi sa virusom. Studenti medicine i ljudi sa medicinskom obukom takođe mogu da pomažu. Više od 1.000 kvalifikovanih medicinskih sestara koje su napustile profesiju sada na poziv može da se vrati na posao.

U bolnici "Na Bulovce" u Pragu situacija je zasad stabilna. Kreveta ima dovoljno, ali se svi pripremaju za najgore.

- Imamo pomoćne krevete u drugim departmanima u slučaju da bude potrebno da se poveća kapacitet - rekla je doktorka Hana Rohacova, šefica na infektivnoj klinici.

Tokom vikenda je vlada počela sa postavljanjem privremene terenske bolnice u Pragu, a minisar zdravlja Roman Primula rekla je da se očekuje da će više kreveta biti potrebno do kraja ovog meseca.

To je neverovaran skok u broju obolelih. Pre manje od dva meseca, češki premijer Andrej Babiš objavio je da je njegova zemlja "među najboljima u borbi protiv kovida-19".

Iako Češka tehnički proživljava drugi talas epidemije, prvi, ovog proleća, izgleda kao beznačajan udarac na radaru u poređenju sa trenutnim stanjem. Češka je u jednom trenutku bila jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi u kontrolisanju širenja virusa.

Babišova vlada brzo je krenula sa zatvaranjem granica i sprovela je nacionalnu blokadu. Mnoge druge zemlje učnili su isto, ali ono što je Čehe izdvojilo od drugih je zahtev da svi nose maske van kuće.

Češki naučnik Petr Ludvig bio je među onima koji su tražili tu meru za nošenje maski sredinom marta, mesecima pre nego što su ih preporučile zapadne vlasti ili čak SZO.

U to vreme nije bilo dovoljno maski, što je jedan od razloga što SZO nije preporučila njihovu upotrebu. Suočeni sa nestašicom, Česi su očistili svoje šivaće mašine i počeli da distribuiraju maske tamo gde je bilo potrebno.

Premijer je čak 29. marta američkom predsedniku Donaldu Trampu poručio da "pokuša da se bori protiv virusa na češki način".

Većina Čeha je poštovala pravila za maske. Ova mera nije bila posebno popularna među masama, ali je bila izuzetno efikasna u kontroli širenja virusa.

- Neki ljudi iz SZO, na primer, rekli su da je nošenje maski besmislica. Mnoge druge zemlje su navele da je nošenje maski besmislica, ali Česima je išlo dobro - rekao je mikrobiolog doktor Omar Seri.

Prvi talas zaraze u Češkoj dostigao je vrh krajem marta sa 408 slučajeva u jednom danu. Največi dnevni skok u broju umrlh je 18, 30. aprila. Češka 30. juna nije zabeležila nijedan smrtni slučaj, te je istog dana upriličena zabava na otvorenom u centru Praga kako bi se proslavio kraj epidemije. Maske nisu bile deo pravila oblačenja. Ponovo su otvorena pozorišta, a ljudima je bilo dozvoljeno da putuju u inostranstvo. Čak je i Babiš otišao na odmor u Grčku.

Zemlja se gotovo u svakom smislu vratila u normalu. To, međutim, nije dugo trajalo.

Kada je vlada ukinula obavezno nošenje maski tokom leta, mnogi su svoje ostavili kod kuće. Za to vreme, virus je polako ponovo jačao.

U avgustu, sa rastom broja slučajeva i ponovnim otvaranjem škola, vrhunski epidemiolog Rastislav Madar pozvao je vladu da ponovo uspostavi strogi mandat za nošenje maski, ali je Babiš rekao "ne".

Madar je inače podneo ostavku nekoliko dana kasnije. Ludvig inače smatra da je s približavanjem izbora za senat početkom oktobvra, Babišova odluka bila populistička.

- Tokom prvog talasa, vlada je bila uverena da ljudi žele maske, pa su uveli maske. Sada su uvereni da ljudi ne žele da nose maske. Pa su protiv. Posle izbora su ponovo počeli da forsiraju stroža pravila, ali bilo je prekasno jer smo već imali eksponencijalni rast - kaže on.

Te mere primorale su škole, restorane i pabove da se zatvore. U zatvorenim prostorima neophodno je nošenje maski. Ipak, socijalnih kontakata i dalje ima, pa je to jedan od razloga što situacija i dalje nije pod kontrolom.

(Telegraf.rs)