Sve što treba da znate o izborima u SAD: Šta su elektori i kako neko sa manje glasova može da pobedi

Foto: Tanjug/AP

Svet sa nestrpljenjem očekuje 3. novembar za kada je zakazan jedan od najvažnijih političkih događaja u svetu - predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. U trci za mesto u Beloj kući nalaze se aktuelni predsednik, republikanac, Donald Tramp i demokrata i nekadašnji potpredsednik Džo Bajden.

Preporučujemo

Ove godine celokupnu predsedničku kampanju poremetila je pandemija koja hara svetom. Veliki deo cele kampanje zauzela je upravo rasprava oko korona virusa, a predsednik Tramp je u jeku predizbornih debata i sam oboleo.

Iako su neke debate otkazane, a brojnih skupova nije bilo, ono što je ostalo isto je način glasanja kakav ne postoji nigde drugde u svetu.

Za mnoge komplikovan za razumevanje, ovaj sistem glasanja u Americi postoji od 1787. godine.

Na izborima održanim pre četiri godine pokazalo se da je sistem toliko svojstven da čak i kandidat sa više glasova građana SAD ne mora na kraju i da bude pobednik izbora.

S obzirom na to da se građanima iz drugih delova sveta ceo proces glasanja čini konfuznim, donosimo vam odgovore na pet najčešćih pitanja oko načina na koji Sjedinjene Američke Države biraju svog predsednika.

Foto: Tanjug/AP

Kako funkcioniše glasanje?

Glasanje na predsedničkim izborima je jednostavan izbor između kandidata iz Demokratske stranke i Republikanske stranke. Povremeno u trku uđe i treći kandidat, kao što je to ove godine bio slučaj sa reperom Kanje Vestom, ali je i te kako retkost da oni naprave neki značajan uticaj na ishod izbora.

Svaki potencijalni kandidat za predsednika mora da ispuni tri kriterijuma: mora da bude državljanin SAD od rođenja, da ima najmanje 35 godina i da živi u SAD najmanje 14 godina.

Dve najveće političke grupacije održavaju predizborna glasanja širom zemlje tokom izborne godine kako bi odabrale koga žele da ih predstavlja na glasanju. Demokratski i republikanski kandidati se zatim zvanično biraju i objavljuju tokom letnjih konvencija njihovih partija.

Međutim, Očevi osnivači odlučili su da ne biraju američkog predsednika direktnim narodnim glasanjem zbog straha da bi veće i mnogoljudnije države mogle da imaju veliku ulogu u odlučivanju pobednika.

Sistem elektora izabran je teorijom da će najupućeniji i najinformisaniji pojedinci iz svake države izabrati predsednika po zaslugama.

Dakle, kada Amerikanci daju svoj glas 3. novembra, oni tehnički glasaju za "elektore", a ne same kandidate. Ti elektori su uglavnom državni službenici ili više partijske ličnosti, ali oni se obično ne imenuju na glasačkim listićima.

Svaki elektor onda daje jedan glas nakon opštih izbora za jednog od dva kandidata.

Novoizabrani predsednik i potpredsednik biće potom svečano inaugurisani 20. januara 2021. godine.

Da možete da glasate, koga biste vi zaokružili?

Kako funkcioniše "elektorski koledž"?

Svih 50 saveznih država imaju određen broj elektora u "elektorskom koledžu". Taj broj je približno proporcionalan veličini svake države.

Svaka država ima najmanje tri elektorska glasa jer je iznos jednak ukupnom broju senatora i predstavnika u američkom Kongresu. I Grad Vašington  ima tri glasa "elektorskog koledža", što znači da ukupno 538 elektora čine "elektorski koledž".

Kalifornija, naveća država, ima 55 elektorskih glasova, Teksas, sledeći po veličini, ima 38. Njujork i Florida po 29.

Države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota, grad Vašington imaju minimum od tri,

Sve države, osim Mejna i Nebraske, koriste sistem "pobednik dobija sve", pa kandidat  koji osvoji najviše glasova u državi, uzima i čitavu grupu glasova elektora.

Da bi postao predsednik, neki od kandidata mora da osvoji većinu od 538 elektora, tj. 270 glasova.

Iako Ustav ne nalaže da elektori prate narodno glasanje, mnoge američke države imaju zakone koji to zahtevaju. Sistem "elektorskog koledža" obično odražava narodnu volju.

Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova "elektorskog koledža" te države.

Izutetak su, kao što smo pomenuli, Mejn i Nebraska koje dele glasove "elektorskog koledža" prema proporciji glasova koje dobija svaki kandidat.

Zbog toga predsednički kandidati gađaju "kolebljive države", one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu, a svaka država koju osvoje približava ih magičnom broju od 270.

Ukoliko se dogodi da nijedan kandidat nema većinu, tada Predstavnički dom Kongresa glasa da izabere predsednika. Ovo se dogodilo samo jednom, kada su 1824. čak četiri kandidata podelila elektorske glasove.

Može li da izgubi onaj koji ima više glasova naroda?

Može.

Iako sistem "elektorskog koledža" obično odražava narodno glasanje, pet puta u istoriji SAD se dogodilo da je pobedio kandidat koji je osvojio glasove elektora, ali izgubio na narodnom glasanju.

Najnoviji primer je 2016. godina kada je pobedio upravo Donald Tramp. Njegova rivalka iz redova demokrata Hilari Klinton tada je osvojila skoro tri miliona glasova više.

Takav je bio slučaj i 2000. godine kada je Džordž Buš skupio 271 elektorski glas, iako je Al Gor imao većinu glasova naroda od preko pola miliona.

Samo još trojica predsednika izabrana su bez osvajanja većine glasova, svi u 19. veku: Džon Kvinsi Adams, Radeford B. Hejz i Bendžamin Harison.

Šta su takozvane kolebljive države?

Ključ bilo kog kandidata da pobedi na predsedničkim izborima je ciljanje određenih država na "bojnom polju". Nekoliko njih se "zaljuljalo" (swing states) i tokom nedavnih izbora krenule u obe strane.

Ove godine Severna Karolina, Florida, Mičigen, Viskonsin i Arizona mogle bi da budu presudne u ishodu izbora. U njima je Tramp tesno pobedio Hilari Klinton 2016. godine, što mu je osiguralo pobedu kod "elektorskog koledža". Zadržavanje istih je presudno za njegov reizbor.

Ipak, ako se veruje anketama, Bajden ima prednost u odnosu na Trampa u svim ovim saveznim državama. Situacija je najviše tesna u Severnoj Karolini gde je Bajden, prema anketama, ispred Trampa za svega jedan procenat. Ova država ima 15 elektora.

Zašto u Americi postoji ovaj sistem?

U trenutku kada je 1787. godine pisan američki Ustav, brojanje glasova svih birača bilo je praktično nemoguće. Zemlje su bile velike, a bilo je i poteškoća u komunikaciji.

Ovakav sistem je čak odgovarao manjim državama jer im je dao priliku da se "čuje njihv glas".

"Elektorski koledž" je više prijao i južnjačkim državama, gde su robovi činili većinu stanovništva. I dok oni nisu imali pravo glasa, brojali su se na popisu stanovnika, a budući da je broj elektorskih glasova određivan prema broju stanovnika i južnjačke države su imale veći uticaj na izbor predsednika.

(Telegraf.rs)