"Erdogan ozbiljno ide Putinu na živce": Turski predsednik blizu "crvene linije" u Nagorno-Karabahu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan sve je bliži da pređe “crvenu liniju” kada je reč o Nagorno-Karabahu, pošto je taj sukob mnogo drugačiji od onih u Siriji i Libiji, kazao je politički analitičar Kerim Has.

Generalni direktor Saveta za ruske spoljne poslove Andrej Kortunov, trusta mozgova koji je povezan sa ministarstvom spoljnih poslova Rusije, izjavio je nedavno da je odnos između Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina “minsko polje”, i istakao da je prvi čovek Turske prešao liniju i da je “blizu mine” zbog mešanja u sukove u Nagorno-Karabahu.

- Premda “crvena linija” još nije prekoračena, Erdogan ozbiljno ide Putinu na živce - kazao je Has i dodao da su odnosi dva lidera bili su napeti i pre 27. septembra kada su ekskalirali sukobi u tom području, prenosi portal "Ahval".

Rusija i Turska uspele su da formiraju odnos koji je koristan za obe strane, ali su se suočavale sa komplikacijama koje su nastajale tokom sukoba u Siriji i Libiji, gde su te dve zemlje podržavale suprotne frakcije. Kako smatra Has, oni su strateški partneri i takmičari u jednom pogledu, odnosno direktni opotentni u drugim slučajevima.

Međutim, kako ocenjuje ovaj analitičar, Nagorno-Karabah je od velike važnosti za Rusiju. Obe zemlje slale su svoje vojne savetnike, plaćenike i vojnike u Siriju i Libiju, ali slični postupci Turske u tom regionu koji je blizu Rusije mogao bi da dovede od nenamerne ekslalacije i trajnog narušavanja partnerstva dve države.

- Putin neće dozvoliti da se u većoj meri Turska meša u dešavanja u Karabahu, koji je poznat po tome da predstavlja “rusko dvorište” - kaže Has.

Rusi podržavaju i jedne i druge

Ovaj analitičar ističe da Rusija gaji dobre odnose sa obe strane - ima odbrambeni pakt sa Jermenijom, koja je njen tradicionalni saveznik, a nedavno je "otoplila" odnose sa Azerbejdžanom. Takođe, Moskva prodaje oružje obema stranama.

Turska, sa druge strane, nije krila otvorenu podršku prema Azerbejdžanu pošto te dve države gaje dugogodišnje kulturološke, istorijske i ekonomske veze. Ankara je pružila vojnu podršku zvaničnom Bakuu u sukobima koji su 27. septembra esksalirali između Jermena i Azerbejdžanaca.

900 plaćenika stiglo u Azerbejdžan pre eksalacije

Jermenija, Rusija, Francuska i Iran optužile su Tursku da je poslala borce iz Sirije u Azerbejdžan. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je prošle nedelje da je “jako zabrinuto” zbog angažovanja sirijskih i libijskih plaćenika u regionu Nagorno-Karabah.

Kako javlja Opservatorija za ljudska prava, navodno je 900 plaćenika iz Sirije stiglo u Azerbejdžan, a angažovala ih je privatna turska kompanija koja se bavi bezbednošću.

Članovi sirijske Nacionalne armije, militantne grupe koju podržava Turska, kazali su za “Foreign Policy” da su tamo stigli i pre nego što su izbili sukobi, što u neku ruku može da implicira da je sve bilo unapred planirano. I Turska i Azerbejdžan poricali su ove navode medija, priča Has.

Ovaj analitičar smatra da je Turska angažovala plaćenike kako bi mogla da ima uticaj na više borbenih frontova.

- Putinu malo fali da javno objavi da su džihadisti poslati u Nagorno-Karabah uz posredovanje Turske - kaže Has.

Putinova strategija

On tvrdi da je ruski predsednik rezervisan i ne iskazuje svoja prava osećanja negodovanja prema Turcima, jer je sve to deo Putinove strategije. Naime, Has tvrdi da prvi čovek Rusije ovakvim postavljanjem želi da kazni premijera Jermenije Nikola Pašinjana i njegovu vladu zato što je odbijala da se vrati u rusku sferu uticaja.

Jedno od predizbornih obećanja Pašinjana pre dolaska na vlast bilo je da se država ne oslanja u tolikoj meri na Moskvu. Putin je uspeo da iskoristi jermensku fobiju od Turaka u svom pohodu da povrati kontrolu nad tom zemljom, kaže Has.

- Vaganje Pašinjanove administracije sa ruskim i proruskim stranama i flertovanje sa Zapadom, uticalo je na to da Moskva posmatra pretnju iz Bakua iz perspektive koja joj odgovara - smatra Has.

Analitičar je rekao da su nedavni potezi Erdogana da testira ruski raketni sistem S-400 zapravo pokušaj da smiri odnose sa Putinom. Naime, Turska je juče prebacila S-400 koje je nedavno kupila u provinciju Sinop kako bi testirala mogućnosti tog sistema.

- Pokazivanje S-400 se temelji na političkim kalkulacijama. Iako još nisu aktivirani sistemi, to će biti učinjeno pre ili kasnije - kazao je Has.

Previranja u NATO

Tenzije između NATO saveznika, Turske i Sjedinjenih Američkih Država, dodatno su se pojačale kada je Erdogan otkrio u aprilu ove godine da planira da aktivira ruske raketne sisteme.

Međutim, skupa aktivacija S-400 odložena je na određeno vreme, a turski zvaničnici tada su rekli da je reč o “tehničkim problemima i pandemiji korona virusa”, ističe Has.

Zvanični Vašington ranije je pretio Ankari sa sankcijama i suspendovao Tursku iz programa za izgradnju borca pete generacije F-35 prošle godine jer su Turci odlučili da kupe S-400. Dodatni problem je taj što ruski raketni sistem nije kompatibilan sa NATO odbrambenim sistemima i pretnja je “nevidiljivim” mogućnostima aviona F-35.

Istorijat konflikta

Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana.

Konfliktu se ne još ne vidi kraj, a donete su četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dve Generalne skupštine UN u kojima se straži hitno povlačenje jermenskih trupa sa te teritorije Azerbejdžana, koju većim delom nastanjuju Jermeni. Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana, ali nije međunarodno priznat kao država.

(Telegraf.rs)