Nemačka pokreće "Ofanzivu za mentalno zdravlje": Milion Nemaca šizofrenično, depresija i dalje tabu

 
  • 0
Devojka, depresija Foto: Shutterstock

U Nemačkoj je pokrenuta nacionalna „Ofanziva za mentalno zdravlje“. Psihički problemi više ne smeju biti tabu, između ostalog i zbog toga što se beleži porast broja obolelih i troškova. A korona to samo pogoršava.

Uprkos tome što se od početka pandemije češće govori o mentalnom ili duševnom zdravlju, i uprkos tome što se mediji poslednjih godina više bave temama kao što su stres i depresija – psihičke bolesti i problemi ostaju tabu u svakodnevici. I o njima se zapravo malo zna, piše Dojče vele.

Žena, depresija, bol, glava, plače, tuga Psihičke bolesti i problemi ostaju tabu u svakodnevici / Foto: Shutterstock

Pri tom se samo u Nemačkoj godišnje registruje 18 miliona odraslih obolelih. Prema Nemačkom društvu za psihijatriju i psihoterapiju, psihosomatiku i neurologiju, najčešći su poremećaji anksioznosti odnosno strahovi, a slede afektivni poremećaji poput depresije ili oni uzrokovani prekomernim korišćenjem alkohola ili droga. Zatim, tu su i bolesti demencije.

Svako može da izgubi mentalnu ravnotežu posle trajnijeg stresa u životu ili zbog individualnih predispozicija. Međutim, u Nemačkoj još uvek ima malo načina za otvoren odnos prema psihičkom problemima. Takvo stanje u društvu komplikuje ili sprečava neophodnu pomoć i lečenje, što dovodi do različitih posledica za pogođenu osobu, ekonomiju i celo društvo“, piše na sajtu Savezne vlade.

Obiman, ali pregledan sajt je deo jedinstvenog projekta „Ofanziva za mentalno zdravlje“ u kojem učestvuju tri ministarstva, brojna zdravstvena i penziona osiguranja… ukupno 50 institucija! Ova alijansa postavila je sebi tri cilja:

Najpre, veća otvorenost prema psihičkim problemima u svim segmentima društva, u školi, na fakultetu, na poslu, u udruženjima… Zatim bolje povezivanje svih koji su uključeni u preventivu i medija, kao i bolju ponudu za prevenciju i lečenje.

osoba, muskarac, tinejdžer, depresija, autizam, zatvorenost, krevet, jastuk, Mentalno zdravlje ne sme biti tabu / Foto: Pixabay

Inicijatori se obraćaju porodicama, prijateljima, lekarima, kolegama ili šefovima pogođenih:

- Ako primetite da se neko iz vašeg okruženja tokom dužeg vremenskog perioda, na primer nekoliko sedmica, upadljivo drugačije ponaša, pokušajte da razgovarate. Isto važi ako vam osoba deluje umorno i dekoncentrisano, ako ostavlja utisak da je emocionalno napadnuta ili se povukla.

Posao ne sme da narušava zdravlje

Ministar za rad Hubertus Hajl (SPD), ministarka za porodicu Franciska Gifaj (SPD) i ministar zdravlja Jens Špan (CDU) početkom sedmice su dali zeleno svetlo za ovaj nacionalni preventivni projekat.

Ministar rada je rekao da se radi o velikoj društvenoj temi i da „mentalno zdravlje ne sme biti tabu“. Svakoj osobi koja ima psihičkih problema potrebna je pomoć.

decko, tinejdžer, glavobolja, depresija, zamišljen, buntovnik Posao ne sme da narušava zdravlje / Foto: Shutterstock

Psihički problemi su drugi najčešći razlog za odlazak na bolovanje. Samo 2018. se troškovi bolovanja zbog psihičkih poremećaja procenjuju na oko 13 milijardi evra.

- Ali, posao ne sme da narušava zdravlje - rekao je Hajl.

Savezna komora psihoterapeuta pozdravila je početak „ofanzive“.

- Naročito u svetu rada, mentalne bolesti se i dalje često vide kao slabost, lenjost, bezvoljnost. Hoćemo konačno da čujemo vrhunske menadžere koji otvoreno govore o svojoj mentalnoj bolesti - rekao je predsednik komore Ditrih Munc.

Savez nemačkih sindikata (DGB) smatra da akcija ne ide dovoljno daleko.

alkoholicar, pijanica, depresija, samoubistvo, samoubica Samoubistvo je drugi uzrok smrti među mladima u Nemačkoj / Foto-ilustracija: Pixabay

- Kampanja protiv stigmatizacije mentalnih bolesti je dobra. Ali to ne zamenjuje potrebu da se konačno osigura više prevencije u svetu rada - rekla je Anja Pil.

Bilo je kritika i od opozicije u Bundestagu.

- Mi smo već informisani o stresu na poslu. Konačno se moraju dosledno sprečavati uslovi rada koji ljude čini bolesnim. Za ovo nam je potrebna regulativa sa jasnim pravilima kako bismo suzbili psihološki stres na poslu - rekla je Juta Krelman iz stranke Levice.

Pubertet ili depresija?

Ministarka porodice Gifaj rekla je da svi znaju za „mašinu“ svakodnevnice. Svaka treća majka i svaki peti otac osećaju se preopterećenim. Deca i mladi takođe osećaju sve veći pritisak, u školi ili na stručnoj obuci.

Svako četvrto dete školskog uzrasta u Nemačkoj pati od problema u vezi sa psihom, oko dva odsto ima dijagnozu depresije, a isto toliko neke anksioznosti. To je rezultat studije zdravstvenog osiguranja DAK, zasnovane na podacima oko 800.000 dece i tinejdžera do 17 godina starosti.

Posle saobraćajnih nesreća, samoubistvo je drugi uzrok smrti među mladima u Nemačkoj.

Roditeljima je često teško da prepoznaju simptome mentalnih bolesti kod dece, i često misle da se radi o pubertetu.

tužna žena, depresija Roditeljima je često teško da prepoznaju simptome mentalnih bolesti kod dece / foto: pixabay.com

- Za adolescente koji su depresivni, a posebno za one koji su bili dugo u bolnici, vrlo je stresno kada su još suočeni sa stigmatizacijom. I zato moramo tabu depresije premestiti iz mračne zone u javnost - kaže Andreas Storm, izvršni direktor DAK-a.

Svako poznaje nekog sa šizofrenijom – samo to nije primetio

Manfred Lic, psihijatar i autor, smatra da je ova ofanziva „vrlo, vrlo dobra“. On ističe da je važno razlikovati ljude sa mentalnim poremećajem i one „koji su pod stresom, ponekad tužni ili samo trenutno preopterećni“. Ne treba „svaku normalnu, ljudsku, egzistencijalnu reakciju proglasiti bolešću“.

- Ali ko priča o šizofreniji? Milion Nemaca je šizofreno. Svako zna nekoga ko ima šizofreniju, samo to možda nije primetio – jer se trećina obolelih može izlečiti. To ljudi ne znaju - kaže Lic i nastavlja:

Samoubistvo, depresija, skok s mosta Milion Nemaca je šizofreno / Foto ilustracija: Pixabay

- Svako ima dedu ili babu sa demencijom, nekog ujaka ili strica koji je zavisnik od alkohola, čudnu tetku koja je imala šizofreniju, anoreksičnu nećakinju. Svi to imaju u široj porodici, ali misle: "Ja sam jedini". I to dovodi do stigme.

Lic takođe kaže da je „prosečna dužina boravka u psihijatrijskoj klinici sada samo tri nedelje te da je većina mentalnih bolesti izlečiva. To se mora reći javnosti.“

Ministar zdravlja Jens Špan rekao je da je pandemija mnogo toga pojačala i iznela na videlo. Posledice po psihu ljudi će se tek pokazati i treba na to obratiti pažnju.

- U ovo vreme je posebno važno podići svest o mentalnom zdravlju kroz obrazovni rad i olakšati rani pristup pomoći. Trenutna situacija znači ogromno psihičko opterećenje za mnoge ljude. Neki će zbog toga morati na lečenje - dodao je Špan.

(Telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA