Svet podeljen oko Kine: 39 država osudilo Peking zbog udara na Ujgure, Bosni stiglo oštro pismo

Nemačka je postala predvodica na desetine zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Japan, koje su pozvale Kinu da zaustavi kršenje ljudskih prava, odnosno poštuje prava muslimanskih Ujgura. Ove zemlje su takođe izrazile i zabrinutost zbog političke situacije u Hongkongu. Na toj listi nalazi se 39 država sveta, a neke od njih već su naišle na oštre osude Pekinga. I Kina je na stranu svoje odbrane sklopila spisak od više desetina zemalja.

- Duboko smo zabrinuti zbog situacije sa ljudskim pravima u provinciji Sinkjang i nedavnih dešavanja u Hongkongu - rekao je nemački ambasador u UN Kristof Heusgen, koji je vodio inicijativu tokom sastanka o ljudskim pravima održanim u utorak u UN.

Ambasador je pozvao Kinu da omogući posmatračima UN da imaju "neporedan, smislen i nesmetan prisup" Sinkjangu, gde se nalazi najmanje milion Ujgura u, kako se navodi, centrima za obuku za stručne veštine, koje kritičari nazivaju logorima, navodi AlJazeera.

U izjavi se takođe napominje da drugi navodi o kršenju ljudskih prava u provinciji uključuju ozbiljno ograničenje verske slobode, kao i širok nadzor, prisilan rad i prisilnu sterilizaciju.

Osim Ujgura i Hongkonga, u deklaraciji se pominje i kršenja prava na Tibetu.

Ko se nalazi na listi potpisnica

Ukupno je 39 zemalja osudilo postupke Kine. Među njima je većina zemalja članica Evropske unije, Velika Britanija, SAD, Kanada, Haiti, Honduras, Australija, Novi Zeland, Japan.

Deklaraciju je potpisalo čak 16 država više nego prošle godine. Među njima je Bosna i Hercegovina koja se pridružila spisku u poslednjem trenutku, piše Deusche Welle. Takođe, deklaraciju je potpisala i Albanija.

Sličan dokument predstavila je Velika Britanija i prošle godine, ali je obezbedila samo 23 potpisa.

Ovog puta, 39 potpisa rezultat je lobiranja diplomata iz Nemačke, Velike Britanije i SAD, koji su tajno razgovarali sa drugim članicama EU tražeći podršku.

Oštar odgovor

Odmah pošto je deklaracija predstavljena, kineski stalni predstavnik u UN Žang Jun, rekao je za te navode da su bez ikakvih osnova. On je rekao da je cilj deklaracije "izazivanje konflikta" između zemalja članica UN.

- Šire lažnu informaciju i politički virus, mešaju se u unutrašnje poslove Kina. Kina se čvrto protivi i odbacuje navode - rekao je Žang.

Kao dve glavne odbrambene zemlje, uz Kinu su stale Kina i Pakistan.

Kuba je predvodila "rivalsko" saopštenje koje je podržalo 45 zemalja i osudilo kritiku kineske politike u provinciji Sinkjang kao mešanje u unutrašnje poslove druge zemlje, prenela je agencija Xinhua.

Pakistan je sa druge strane izdao drugo saopštenje koje je dalo podršku Kini prema politici oko Hongkonga. Na ovu stranu stalo je još 55 zemalja.

Zapadne diplomate su, s obzirom na ovo, optužile Kinu da svake godine povećava pritisak kako bi odvratili članice UN od potpisivanja ovakvih saopštenja, preteći da će blokirati obnavljanje mirovnih misija za neke zemlje ili sprečavajući druge da grade nove objekte ambasade u Kini.

Kina je potom izdala i zajedničku deklaraciju 26 zemalja u kom poziva na ukidanje američkih sankcija koje su, kako se navodi, kršile ljudska prava tokom teške borbe protiv pandemije korona virusa.

Australijski Institut za stratešku politiku (ASPI) prošlog meseca je identifikovao više od 380 objekata za koje se sumnja da su upravo kampovi za muslimane u regionu Sinkjang.

Oštro pismo za BiH

Zbog postupka u UN, Bosna i Hercegovina se već našla na meti kritika. Ambasada Kine u BiH uputila je pismo ministru inostranih poslova u Savetu ministara Biseri Turković zbog pridruživanja BiH izjavi o ljudskim pravima u Sikangu i Hongkongu i izrazila zabrinutost zbog ovog poteza BiH.

U pismu iz Ambasade Kine ističu da BiH kao supotpisnik ove izjave ozbiljno podriva političke zajedničke interese što se nepovoljno odražava na saradnju dve zemlje, te traže od Ministarstva inostranih poslova u Savetu ministara da odmah preduzme mere s ciljem njenog povlačenja.

- Ove godine se navršava 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i BiH i tim povodom lideri ove dve zemlje razmenili su čestitke, a ministri inostranih poslova su u telefonskom razgovoru potvrdili prijateljsku bilateralnu saradnju, pokazujući volju da pomognu jedni drugima u borbi protiv pandemije kovida-19 - istakli su iz kineske Ambasade u BiH.

U pismu su podsetili MIP i na dosadašnje dobru saradnju i međusobno uvažavanje partnerskih odnosa dve zemlje, prenosi atvbl.com.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najstrože je osudio neusaglašeno i samovoljno pridruživanje BiH izjavi o ljudskim pravima u Sinkjangu i Honkongu a koju je predložila Velika Britanija.

Gde je tu Srbija?

Ovakvo saopštenje izdato je i prošle godine, a ponovo je više zemalja zvanično stalo u odbranu Kine, nego protiv nje.

Prvo pismo, oštro osuđujući postupke Kine, potpisali su Australija, Austrija, Kanada, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Japan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.

U odbranu Kine stali su: Alžir, Angola, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burkina Faso, Burundi, Kambodža, Kamerun, Kongo, Kuba, Demokratska Republika KOngo, Egipat, Eritreja, Gabon, Kuvakt, Laos, Mjanmar, Nigerija, Severna Koreja, Oman, Pakistan, Filipini, Katar, Rusija, Saudijska Arabija, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Sirija, Tadžikistan, Togo, Turkmenistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venecuela, Zimbabve.

Većina zemalja Centralne i Istočne Evrope izostale su sa liste. Naime, 2019. godine je od takozvanih zemalja 16+1, formatu dijaloga između Centralne i Istočne Evrope i Kine, samo su Estonija, Letonija i Litvanija kritikovale Kinu. Ostale, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Severna Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija odbile su da "odaberu stranu". Izostala je i Grčka, piše The Diplomat.

(Telegraf.rs)