Premijer Jermenije i predsednik Azerbejdžana "u klinču": Ko je prvi napao i ko uništava pregovore?

Snažne borbe između Azerbejdžana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabah i dalje su u punom jeku. Ponovni sukob rasplamsao se ponovo nedavno, a obe strane optužuju onu drugu "da je prva počela". Obe strane imaju civilne i vojne žrtve.

Obe zemlje su se prošle godine dogovorile da preduzmu konkretne mere kako bi pripremili narod za mir. Ipak, u poslednjih nekoliko dana stižu vesti o najdužem periodu borbi u poslednjih 30 godina. Ovog puta u konflikt su umešane i druge zemlje, što dovodi do mogućnosti od izbijanja regionalnog sukoba.

Šta je sledeći korak za dve zemlje? Koliko daleko su spremne da idu i šta će biti potrebno za postizanje mira, na koji poziva međunarodna zajednica? Da li je to uopšte moguće?

Euronews je objavio ekskluzivne intervjue sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom i predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

"Međunarodna zajednica bi trebalo da prizna nezavisnost Karabaha"

Pašinjan je naveo da su međunarodna zajednica i Minsk grupa upoznate sa onim što se događa u Nagorno-Karabahu, te da je Turska objavila da Azerbejdžan ne bi trebalo da prestane sa napadima.

- Azerbejdžan je suštinski pod instrukcijama koje daje Turska, a to je potvrdilo i saopštenje evropskog komesara sa spoljne poslove. Uzimajući u obzir da se na azerbejdžanskoj strani bore terorističke grupe, Turska ih regrutuje i prevozi u zonu sukoba. Činjenice je da su Jermeni u Nagorno-Karabahu, u ovom trenutku dok pričam, izloženi egzistencijalnoj opasnosti jer su svi gradovi i sela pod stalnim granatiranjem, uključujući glavni grad Stepanakert. Mislim da bi međunarodna zajednica sada trebalo odlučno da deluje i prizna nezavisnost Karabaha - rekao je on.

Na to što i Azerbejdžan tvrdi da Jermeni gađaju njihove gradove, te da je sigurno da ima civilnih žrtava i na pitanje da li Jermenija uopšte želi mir, Pašinjan kaže "apsolutno".

- Odbrambena vojska Nagorno-Karabaha je udarila, a Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha jasno je objasnilo da su napadi morali da budu izvedeni jer ništa drugo nije bilo moguće. To je bio jedini način da se zaustave azerbejdžanski raketni napadi na gradove i sela Nagorno-Karabaha i civile - tvrdi Pašinjan.

Konzesusa oko toga ko je kriv za eskalaciju sukoba koji traje od 27. septembra nema. Iako su jermenski zvaničnici obećali mir prošle godine, njega takođe nema. Pašinjan ipak tvrdi da je mir, kao i uvek, primaran cilj od prvog dana od kada je postao premijer.

- Rekao sam da moramo da težimo pronalaženju rešenja koje će biti prihvatljivo za narod Jermenije, narod Nagorno-Karabaha i narod Azerbejdžana. Ja sam prvi lider koji je uključen u pregovore koji zvanično traže da svako rešenje mora da bude prihvatljivo za sve strane. Problem je što Azerbejdžan nije prihvatio ovaj pristup. Za njih je jedino rešenje je etničko čišćenje Nagorno-Karabaha, da bude očišćen od Jermena i potpuno da padnu pod kontrolu Azerbejdžana. Ovo je pretnja genocidom. Danas su međunarodni teroristi uključeni u sprovođenje tog genocida. Regrutovani su, u region ih je dovela Turska. Oni se bore na strani Azerbejdžana. I ovu činjenicu su u suštini već prepoznale zemlje u regionu i veliki broj evropskih zemalja, pa želim da istaknem, ako želimo da zaustavimo humanitarnu katastrofu, ako želimo da zaustavimo širenje ovog sukoba, mađunarodna zajednica mora da pokaže odlučnost i prizna nezavisnost Nagorno-Karabaha - naveo je on.

Pašinjan kaže da je veoma važno utvrditi ko je pokrenuo ovaj napad. Smatra da i u međunarodnim medijima i kod međunarodne zajednice postoji dovoljno informacija "jer Jermenija i Karabah nisu mogli da započnu ovaj rat iz prostog razloga što više nemaju vojne zadatke koje moraju da izvrše".

- Zadatak koji imamo je politički. Azerbejdžan je taj koji u poslednjih 15 godina i u poslednjih 15 dana, molim vas dozvolite mi da završim... U 15 godina pre rata, 15 meseci, 15 nedelja, 15 dana i 15 sati pre rata, Azerbejdžan je neprestano pretio da će to pitanje rešiti vojnim sredstvima. To nije tajna. Hajde da javno analiziramo izjave koje su dali Azerbejdžan i Turska. Analizirajmo javno zašto su teroristi morali da budu dovedeni na liniju udara. Koja bi druga bila svrha regrutovanja testorista iz druge zemlje, njihovo dovođenje u nečiju zemlju? Ako ta zemlja ne planira vojnu agresiju, zašto bi Azerbejdžan pristao da se teroristi dovoze na njegovu teritoriju. Ali, mi mislimo da je danas najvažnije zaustaviti nasilje. A za to, Azerbejdžan treba da zaustavi svoje napade. I, naravno, mir u regionu. Najbolji alat za to je, po našem mišljenju, prizanje nezavisnosti Karabaha - naglašava premijer.

Dodaje da je spreman da zaustavi napade, ali da to ne znači da će "sedeti i čekati da se desi genocid".

- Mi nismo nikoga napali. Naše akcije i akcije Karabaha su samoodbrana. Naša namera nije da nekoga ubijemo. Naša namera je da zaštitimo jermenski narod od još jednog genocida. To je samoodbrana - oštar je Pašinjan.

Ponovio je da se problem Karabaha ne sme rešiti nasiljem, ali da Azerbejdžan upravo to želi.

- Jermenija je oduvek želela kompromis. Azerbejdžan je taj koji ni na koji način ne želi kompromis. Ne žele ga. Njihova jedina solucija je da Jermeni Karabaha, koji su odvek činili više od 80 odsto stanovništva regiona, treba da budu raseljeni i da će dobiti Karabah etničkim čišćenjem, te da će područje biti oslobođeno od Jermena. Ti ljudi ne mogu jednostavno da ostave svoju hiljadugodišnju domovinu jer Azerbejdžan to zahteva, moraju da se brane i imaju pravo na samoodbranu. Nema drugog cilja za Nagorno-Karabah, osim samoodbrane - naveo je on.

"Napadnuti smo"

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kaže da primirje ne može da bude postignuto jednostrano, već da mora da bude bilateralna odluka, te da mora da bude primenjena na terenu.

- Kao što znate, Jermenija nas je napala 27. septembra, napala je naše vojne pozicije i oštetila našu infrastrukturu, napadajući civile. Zasad je poginulo skoro 30 civila zbog jermenskih napada. Naš protivnapad je bio uspešan. Uspeli smo da oslobodimo deo okupirane teritorije i naš glavni cilj je vraćanje teritorijalnog integriteta Azerbejdžana. Jermenija nam mora dati raspored za povlačenje svojih trupa iz okupirane teritorije i njega moraju da odobre predstacnici Minsk grupe, zemlje koje su posrednici, a nakon toga mislim da mora da se uloži napor na postizanju prekida vatre - navodi on.

Iako su te zemlje pozivale na primirje, do njega nije došlo, a Alijev kaže da je Azerbejdžan meta napada.

- Tokom poslednja tri meseca, Azerbejdžan je napadnut tri puta. Jedan napad u julu na granici Jermenije i Azerbejdžana, daleko od Nagorno-Karabaha, a cilj Jermenije je bio da okupira još azerbejdžanskih teritorija, ali nisu uspeli u tome. Naša vojska ih je porazila. Onda 23. avgusta, poslali su sabotersku grupu da počini terorističke napade protiv civila i vojske. To je takođe propalo jer je vođa te grupe uhapšen. Dao je dokaze upravo o ovome što govorim. I onda na kraju u septembru izveli su napad na naša sela i gradove. Mogu vam reći da je do danas uništeno skoro 900 kuća i da imamo mnogo žrtava i povređenih među civilima. A sada, pošto Jermenija trpi veliki poraz, oni mole za prekid vatre. Oni su sami prekršili primirje. Ignorišu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koja traži kompletno i hitno povlačenje jermenskih trupa - rekao je on.

I on kaže da žali zbog civiljnih žrtava, ali napominje da Azerbejdžan nije kriv za te napade, te da je Jermenija ujutru 27. septembra udatila na gradove i sela, te da je Azerbejdžan morao da odgovori.

- Ali naš odgovor je uglavnom na njihove vojne pozicije, njihove tenkove i oružje. Ono što radimo na borbenom polju je dostupno na internetu. Naši dronovi i naša druga oprema uništavali su vojne objekte na okupiranoj teritoriji. Nažalost, Jermenija koristi civile u nameri da ima više ljudi na terenu jer je demografska situacija veoma loša i imamo snimak na kom su civili odmah pored oružja naravno - naveo je.

Ponovio je da Azerbejdžan nije odogovoran za trenutni sukob i da je bio meta fizičkog napada od strane jermenske armije pozicionirane na "okupiranim teritorijama Azerbejdžana". Osim toga, kaže, jermenski režim je učinio sve da uništi pregovarački proces.

- Pre tačno godinu dana jermenski premijer je na mitingu u okupiranoj oblasti Azerbejdžana dao izjavu da je Karabah jermenski. I ta izjava je zapravo uništila pregovarački proces jer su principi, koji su na stolu i koji su osnova, zahtevaju povratak okupiranih teritorija Azerbejdžanu. A kada jermenski političar kaže neće ni centimetar da bude vraćen, kada kaže da je Karabah njegova Jermenija, kada organizuju ilegalno naseljavanje ljudi na okupiranim teritorijama, što je brutalno kršenje Ženevske konvencije, uništavaju pregovarački proces, a nakon toga nas učine odgovornim za to. Napadaju nas tri puta, jul, avgust i septembar, i kada ih porazimo na terenu, mole da se Azerbejdžan zaustavi. Stoga bi glavna poruka Jermeniji trebalo da bude: nismo na jermenskoj teritoriji, na našoj smo zemlji. Našoj zemlji 27 godina - naglasio je predsednik.

Kada je reč o optužbama da Turska vojno podržava Azerbejdžan, Alijev kaže da su to netačne informacije.

- Turska je naš jak saveznik, partner i bratska zemlja. I naravno, saopštenja ukazuju na njihovu poziciju i zahvalni smo tuskoj vladi, turskom predsedniku, turskom narodu na podršci. Ali Turska ni na koji drugi način nije umešana u konflikt. Jermenija širi ove netačne vesti jer želi da umanji kapacitet azerbejdžanske armije. Borimo se sami. Da, kupovina, kupili smo oružje od Turske, ali ne sve, naš glavni snabdevač nije Turska i svi to verovatno već zanju. Tako da činjenica da mi kupujemo moderno oružje od Turske, kao što su borbeni dronovi, ne bi trebalo da bude problem ni za koga jer Jermenija oružje dobija besplatno. Mi plaćamo, Jermenija dobija besplatno - kaže on.

Na pitanje da li je diplomatija uopšte u opticaju, Alijev kaže da je za vreme svog mandata na desetine puta razgovarao sa dva bivša jermenska predsednika i trenutnim premijerom. Tom prilikom učinjen je značajan progres za pregovaračkim stolom.

- Razradili smo principe koji su danas osnova za rešavanje sukoba. I bili smo konstruktivni. Pregovori se vode od 1992. godine. Možete li da zamislite, skoro 30 godina mi smo živeli sa nadama, posrednici su nam govorili da treba sačekati malo. Kada je ovaj premijer došao na vlast, kao rezultat državnog udara pre dve godine, potpuno je uništio pregovarački proces. Imao sam sastanke sa njim mnogo puta, ali ti sastanci su apsolutno besmisleni. Rekao mi je da neće vraćati teritorije. Rekli su mi da Nagorno-Karabah mora da bude prilagođen Jermeniji. Dakle, ovaj zahtev je apsolutno neprihvatljiv za mene i neprihvatljiv za posrednike. Jermenska vlada bi trebalo da promeni poziciju, trbalo bi da prestane da govori da je Karabah Jermenija jer to nije istina - naveo je on.

(Telegraf.rs)