Sofi je poslednji francuski talac na celom svetu: Molila i Makrona za pomoć, bliži se kraj agoniji?

Foto: Profimedia/Thomas Padilla/MAXPPP

Sofi Petronin (75) oteta je na Maliju u decembru 2016. godine i posle skoro četiri godine poznata je kao poslednji francuski talac na svetu.

Preporučujemo

Sada postoje izveštaji o njenom skorom puštanju, zajedno sa veteranom političarem sa Malija, kao deo razmene zatvorenika za više od 100 džihadista.

Sofi je humanitarna radnica koja je skoro četiri godine zatočena na Maliju, dok je bivši opozicioni lider predsednički kandidat Soumaila Sise (70) otet u martu. Veruje se da iza njihovih otmica stoji militantna grupa JNIM sa Malija, koja je povezana sa Al Kaidom.

Vlasti mesecima rade na njihovom oslobađanju. U avgustu je predsednika Malija Ibrahima Bubakara Keitu svrgla vojna hunta i malo je poznato šta se dogodilo sa pregovorima nakon puča.

- Previše je rano za slavlje. Već smo proživeli ovakve trenutke u poslednje četiri godine - upozorio je njen sin Sebastijan Čadaud.

Sebastijan je u utorak već bio na putu ka prestonici Malija Bamaku, rekao je rođak za RTL radio, prenosi BBC.

- To je stvarno dobra vest - rekao je Lajonel Granulak.

Mediji na Maliju prenose da je oko 100 džihadista, koje je vojska zarobila tokom poslednjih operacija, oslobođeno prethodnih dana kao deo razmene zatvorenika. Poslednje se dogodilo u severnom gradu Tesalit, a mediji prenose da se i Sofi Petronin i Soumaila Sise drže u tom predelu.

Militantna grupa JNIM tvrdi da je 206 njenih zatvorenika oslobođeno.

Ko je Sofi Petronin?

Poznata kao poslednji francuski talac kog drže džihadisti, ono što je radila Sofi Petronin je skoro zaboravljeno, uprkos što je njena porodica sve vreme vodila kampanju za njeno oslobađanje.

Oteta je na Božićno veče 2016. godine u severnom gradu Gao, a bila je poznata po tome što je pomagala siročićima i drugoj deci koja su patila od neuhranjenosti. Vodila je švajcarsko udruženje pomoći od 2004. godine i bila je ekspert za bolest gvinejskog crva, koja se širila putem kontaminirane vode u severnom Maliju.

Kada su pobunjenici Tuarega, koje podržavaju islamisti, zauzeli Gao dok su se nemiri širili u Maliju 2012. godine, sedam alžirskih diplomata je oteto i alžirski konzul joj je pružao zaštitu sve dok zgrada nije napadnuta. Pobegla je kroz zadnja vrata i iz Malija je prebačena u Alžir noseći dug ogrtač.

- Prešli smo pustinju za jednu noć, a normalno je potrebno dva dana. Proverila sam merač brzine, išli smo 130 kilometara na sat - rekla je za novine 2012. godine.

Prerušena je pobegla iz Malija, ali se ubrzo vratila i oteta je tokom dnevne racije od strane militantne grupe JNIM.

Pojavila se u dva videa o taocima, a u jednom trenutku njen sin je otišao kod lokalnog posrednika koji je rekao da su otmičari spremni da prihvate otkupninu za njeno puštanje.

U jednom snimku iz juna 2018. molila je za pomoć francuskog predsednika Emanuela Makrona, a izgledala je umorno i mršavo.

U vreme kidnapovanja bolovala je od raka i malarije.

(Telegraf.rs)