Šokantna priča iz odmetnute pokrajine na istoku Evrope: Na bakinu sahranu išao sa pratnjom

Foto: Jordi Boixareu / Alamy / Alamy / Profimedia

Gabrijel je imao samo pet godina kada su se njegovi roditelji rastali. Ostao je s majkom u području Pridnjestrovlja, uskom delu zemlje na istočnoj strani reke Dnjestra, koje se nakon kratkog vojnog sukoba od Republike Moldavije odvojilo 1992. uz rusku pomoć, piše Dojče Vele.

Preporučujemo

Ni jedna zemlja na svetu - čak ni Rusija - ne priznaje Pridnjestrovlje kao državu. Prema međunarodnom pravu, to područje pripada Republici Moldaviji.

Gabrijelov otac Maksim, moldavski policajac, napustio je posao, otišao u Italiju i tamo se oženio Ruskinjom. U vrtlogu nove veze i novog života, ignorisao je pokušaje svog brata da ga uveri da pošalje sina u školu u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu. U toj školi se govori rumunski jezik, a diplome su međunarodno priznate. Umesto toga dečak je ostao u školi u kojoj se predaje na ruskom, u Pridnjestrovlju.

- Maksim je želeo da mu sin postane pravi muškarac i smatrao je da su Pridnjestrovlje i tamošnja vojska idealni za to - surovi kao i stara sovjetska vojska. Kaže da je sovjetska vojska i od njega napravila pravog čoveka - priča Gabrijelov stric u razgovoru za Dojče Vele.

Iz sigurnosnih razloga želi da ostane anoniman, jer je službenik moldavske države u Kišinjevu.

Zakletva na vernost "domovini" koja ne postoji

Gabrijelov stric s gorčinom govori da je dečak u stvari sledio očevu želju i pridružio se vojsci separatističkog režima. Zakleo se na vernost "domovini" koja ni ne postoji prema međunarodnom pravu. Nekoliko meseci kasnije završio je u bolnici, nakon što su ga premlatili stariji vojnici u kasarni - po sovjetskoj tradiciji.

Danas mladić radi za službu sigurnosti samoproglašene Republike Pridnjestrovlje. Čak i na sahranu bake na drugoj strani reke Gabrijela je pratio kolega višeg ranga - kako ne bi odavao navodne tajne Pridnjestrovlja. Na sahrani mladić nije ni pogledao prema stricu. Posle je odmah otišao, bez ijednog zagrljaja, bez ijedne reči.

Takvi porodični sukobi niču na crti razdvajanja unutar obrazovnog sistema. U bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji, u kojoj je nacionalni jezik sada rumunski - veliki deo sadašnje države pripadao je Rumuniji pre Drugog svetskog rata - devedesetih godina ukinuti su stari sovjetski zakoni na području javnih škola i univerziteta. Novi obrazovni sistem približio se savremenoj evropskoj obrazovnoj politici.

Foto: Viktor Posnov / Alamy / Alamy / Profimedia

S druge strane, u proruskom separatističkom području Pridnjestrovlja, školski sistem je i dalje identičan onom u Rusiji. Samoproglašena vlada u Tiraspolju je 1994. čak zabranila upotrebu latiničnog pisma u školama - deca su morala i rumunski jezik da pišu ćirilicom. Ta jezična anomalija postoji i danas.

Ovo je deo politike rusifikacije koju sprovodi separatistička vlada u Tiraspolju. U vrtićima se najmanje 90 posto dece u Pridnjestrovlju podučava na ruskom, devet posto na rumunskom i manje od jedan posto na ukrajinskom jeziku. I to iako su porodice po materinskom jeziku podeljene gotovo na tri trećine koje govore rumunski, ruski i ukrajinski.

Isto je u školama i na univerzitetima gde se u preko 93 posto slučajeva govori ruski.

Pritisak na nastavnike, učenike i roditelje

Uprkos pritisku separatističkog vođstva, u Pridnjestrovlju i dalje postoji osam obrazovnih institucija na rumuskom i s latinicom, koje su u nadležnosti moldavskog Ministarstva obrazovanja u Kišinjevu.

Od 2000. godine separatisti pokušavaju da prisile ove škole da se pokore "zakonima" samoproglašene republike - uključujući i upotrebu ćirilice. Nisu se suzdržali ni od nasilja: 2004. policija je nedeljama opkoljavala ove škole, a deca su bila taoci. Tek su predstavnici misije OESS-a iz Kišinjeva uspeli đacima da dostave potrebnu hranu.

Kasnije su se roditelji, učenici i nastavnici iz Ribnite, Tigina i Grigoriopola obratili Evropskom sudu za ljudska prava i zahtevali pravo dece na obrazovanje. Sud je 2012. presudio da je došlo do kršenja prava na obrazovanje - i optužio Rusiju za održavanje pridnjestrovskog separatizma.

Foto: Monika Skolimowska / AFP / Profimedia

Osam škola na rumunskom postoji i danas - ali pritisak je ostao. Nastavnike često poziva pridnjestrovska tajna služba, koja se prema sovjetskom modelu i danas naziva KGB. Policija nadgleda proslave prvog dana škole. Pre toga direktore škola policija "obaveštava" da zastava Republike Moldavije ne sme da bude vidljiva na proslavi.

- Broj učesnika koji pohađaju škole gde se govori rumunski jezik se smanjio - dok ih je pre 15 godina bilo skoro 6.000, danas ih je samo 1.600 - kaže za Dojče Vele Ion Manole iz Promo-Leksa. Ova moldavska nevladina organizacija zalaže se za ljudska prava u Pridnjestrovlju.

Roditelji ovih učenika žive posebno opasnim životom. Budući da insistira na tome da njegova ćerka i dalje pohađa srednju školu na rumunskom jeziku s latiničnim pismom, oca jedne maturantkinje policija Pridnjestrovlja uhapsila je već tri puta. Devojka se svakodnevno vozi ukupno 50 kilometara do škole i nazad kako bi ispunila svoj san: studije na univerzitetu - u Rumuniji.

(Telegraf.rs)