Tragovi italijanske mafije vode i do Balkana: Ubistva, droga i korupcija su njihov potpis

Poslovna ideja je milenijumima ista: baviti se svakom vrstom kriminala, novcem steći moć i sve sakriti iza fasade legalnog biznisa. Italijanska Istražna direkcija za borbu protiv mafije (DIA) i tamošnja Finansijska policija su 2016. procenile da 80 odsto tržišta kokaina u Evropi prođe kroz ruke kalabrijske organizacije Ndrangeta. Pet godina ranije Evropski institut za politiku, ekonomiju i socijalna pitanja procenio je da ta organizacija ostvari oko 43 milijarde evra profita u visini 2.9 odsto italijanskog BDP-a.

Postoji i "konzervativna" procena italijanske organizacije "Transkrajm" koja svim organizovanim grupama koje deluju na teritoriji Italije ne "daje" više od 10 milijardi evra profita. To je skoro 5 puta više od celog budžeta Srbije za 2020. godinu! Sa tolikim novcem nema legalnog posla u koji je nemoguće ući, političara kojeg je nemoguće potplatiti i uticaja koji je nemoguće izvršiti.

Šta kriminalci rade sa tolikim parama?

- Kriminalne organizacije postale su sve više sofisticirane i uspele su da se uvuku u svaki važniji ekonomski sektor kako bi oprale nelegalno stečene pare - izjavila je italijanska ministarka unitrašnjih poslova Lučijana Lamogrese. Ako bi firma iz Srbije htela da gradi nešto u Milanu postoji 20 odsto šanse da bi im prišao neko iz pomenute kalabrijske organizacije da pita "koliko je dobar". To isto važi i za kupovinu nekretnine gde je velika šansa da kupite stan upravo od mafijaša.

Ali najviše dodira sa "prljavim" novcem i "prljavim" ljudima imaju ljudi kojima pukne slavina u kupatilu i moraju da kupe novu u obližnjoj prodavnici. Transkrajm procenjuje da svaki četvrti prodajni objekat građevinskog i elektro materijala drži mafija. To znači da vlasnik koji je uložio svoj novac i vreme zapravo služi samo kao figura i nema nikakve veze sa poslom koji se na papiru vodi na njemu. Mafija obično pronalazi firmu koja je u gubicima, i na čije vlasnike lako može da izvrši uticaj. Sledi "ponuda koja ne može da se odbije", a potom i rast profita do 24 odsto u prvoj godini. Ipak taj profit ne dobija vlasnik i biznis traje onoliko koliko je mafijašima potrebno da operu novac.

Razarajuće delovanje mafije ne osećaju samo oni koji su na ovaj ili onaj način reketirani, jer kako je promet narkoticima zabranjen najviše ispaštaju narkomani i njihove porodice. Razne italijanske kriminalne organizacije su podelile oblasti trgovine. Sicilijanci tradicionalno drže heroin, Kalabrezi kokain, a Sakra Korona marihuanu.

Europol procenjuje da je 25 miliona građana EU tokom 2018. koristilo kanabis. Policija EU zato upozorava da tolika potražnja samo podstiče nasilje jer mafija ne želi da prepusti kontrolu nad uzgojem i prodajom bilo kome. Iako mafijaši ne prodaju drogu na ulici niti tu ubijaju, oni se nalaze iza svih posrednika.

Bogati sever i siromašni jug

Zbog istorijskih razloga Italija je podeljena zemlja. Govornici sicilijanskog dijalekta i oni koji govore dijalektom iz Torina imaju više elemenata da zahtevaju sopstvene jezike od Srba i Hrvata. A pored jezika tu su kulturološke i ekonomske razlike. Severnjaci i Južnjaci se ne vole. Severnjaci tvrde da su ovi drugi lopovi i banditi koji ih pljačkaju, te uništavaju svaki pokušaj da se država i društvo unaprede. Južnjaci krive Severnjake za eksploataciju i svakovrsne istorijske nepravde. Iako postoje kriminalne organizacije na severu zemlje, pa i u samom Rimu, jug vodi glavne poslove.

Među južnjačkim "banditima" svojom snagom izdvaja se organizovana kriminalna grupa iz Kalabrije pod nazivom Ndrangeta. Američki FBI procenjuje da ima oko 6.000 članova širom sveta. Osnovu čine bande pod imenom ndrine. U jednom gradu može biti više takvih bandi ali one sarađuju i dele poslove. Ta udruženja imaju provincijske komande. A te komande nalaze se u nekoliko delova Italije, ali i u Belgiji, Malti, Francuskoj, Španiji i drugim evropskim zemljama. Van Evrope Ndrangeta drži Kanadu. Na ovaj način vođe ostaju teško dodirljive za zakon. Ipak povremeno se dešava da država ipak uspe da ih udari.

Dugo godina, čak i vekova, Ndrangeta bila je u senci svojih nekadašnjih velikih konkurenata iz Napulja- Kamore. Kao velika luka i prestonica nekadašnje južnoitalijanske države kraljevine Obeju Sicilija u tom gradu su oduvek postojale bande. Prvi veliki poslovi i prvi veliki obračuni države sa organizovanim kriminalom desili su se upravo u Napulju. Kamora se trudila da kupi prestiž i plati ulazak u visoko društvo. Ovo je naširoko dovelo do korupcije jer su političari i crkva bili zainteresovani za novac koji im je Kamora davala. Ipak zbog svog nasilja grupa se našla na udaru države. Posao koji je spasao Kamoru je upravljanje otpadom. Da bi legalizovali novac od trgovine narkoticima, i drugih aktivnosti, Kamora je počela da prodire u preduzeća za čišćenje. Da bi im se odnelo smeće građani Napulja plaćaju firme koje kontroliše Kamora.

Njihovo čedo je organizacija Sakra korona unita koju je 1981. osnovao jedan od šefova Kamore Rafaele Kutolo. U celoj operaciji organizovanja klana na italijanskim obalama Jadranskog mora učestvovala je i Ndrangeta. Oni su pomogli da SKU dobije strukturu koja će štiti visoko rangirane kriminalce. Tako se SKU sastoji od takozvanog Malog društva koje čine sitni kriminalci ili pišoti. Oni imaju period od 40 dana provere vernosti posle koje počinju da rade. Cilj im je ulazak u Veliko društvo, da bi ih nazvali Lo Sgaro- oni koji su obeleženi- potrebno je da ubiju najmanje troje ljudi po naređenju. Tada već mogu da imaju svoje bande pičota. "Svetac" je neko ko je dobio oružje i druge relikvije Sakra korone: otrov, vatu, limun, cigarete i maramicu i kome je iz prsta puštena krv na posebnom ritualu. Sveto društvo čine vođe i komadanti. Sakra korona interesantna je zato što njeni članovi operišu na Balkanu.

Kada se govori o mafiji misli se na Siciliju jer tamošnja Koza nostra takođe praktikuje rituale za svoje članove. FBI je 2014. procenio da Koza nostra u Italiji ima samo 2500 punopravnih članova. Svaki klan ima svog šefa, on ima svog zamenika i savetnika, a ispod se nalaze kapetani koji komanduju određenim brojem punopravnih članova, za njih rade saradnici koje FBI nije mogao da uzme u svoju računicu. Tokom istorije klanovi raspoređeni po Siciliji po teritorijalnom su međusobno ratovali. Ipak tokom sredine prošlog veka stvara se Komisija u kojoj se nalaze vođe klanova. Iz svega toga isplivao je Salvatore Toto Rina, vođa Korleoneza, koji stoji iza brutalnih likvidacija. Rina je ubijao konkurente, svedoke na suđenjima, istaknute borce protiv mafije, a najpoznatiji je po organizovanju terorističkog napada u kome je likvidiran sudija Đovani Falkone.

Od rimskih kolegijuma preko boraca za slobodu

Italijanska mafija u ovom obliku nastala je u proteklih 300 godina, ipak njeni koreni su mnogo dublji. Još je u starom Rimu za vreme Republike postojali su kolegijumi, strukovne organizacije građana raznih profesija. Oni su bili okupljeni oko istog zajedničkog životnog prostora, istog staleža, istih kultova rimske paganske religije i sličnih poslova. Prijem u kolegijum bio je ritualan, poslovi su bili tajni. U početku su se bavili ili pravnim poslovima zaštite članova pred zakonom ili su moderirali u parničnim sporovima. Postojali su i oni kolegijumi koji su praktikovali odredbe religijske radnje. Tradiciju takvog jednog kolegijuma danas nastavlja Papska Kurija, odnosno svi kardinali koji sede uz papu u Vatikanu.

Civilni kolegijumi su zbog prirode svog posla počeli da se bave kriminalom, ili da učestvuju u politici carstva, pa je car Aurelijan u trećem veku uveo striktnu državnu kontrolu kako bi im ograničio moć. Van gradova stanovništvo sela u pojedinim delovima Italije bilo je sklono razbojništvu. Bande koje su pljačkale putnike i bavile se ucenom bogatih preživele su sve civilizacijske lomove, i invazije bilo varvarskih plemena, bilo kasnije invazije muslimana na Siciliju.

Reč mafija dolazi po svemu sudeći iz arapskog jezika, iz vremena kada su tokom 260 godina Arapi vladali Sicilijom. Prevodi se najčešće kao hrabrost, ali i hvalisanje, odbijanje, sigurno utočište. Kasnije su Vikinzi (Normani) oterali muslimane i Sicilija je postala opet hrišćanska zemlja. Reč mafija pojavila se 1282. kada su se Sicilijanci uspešno pobunili protiv francuske prevlasti nad ostrvom tokom vladavine kralja Karla I. Tada je mafija značila sigurno utočište za hrabre borce za slobodu.

Viševekovno nasilje i odanost lokalnom klanu doveli su do pojave organizovanih kriminalnih bandi. Don ili šef mafije upravljao je jednim selom, ili jednim krajem ostrva. On i njegovi ljudi su se sukobljavali sa konkurentima, što je dovodilo do niza krvnih osveta. Svi oni su se bavili švercom, prostitucijom, kockom, pljačkama, ubistvima za novac i iznudama. Surovost vlasti terala je mafiju u duboku ilegalu što je dovelo do pojave zakona ćutanja odnosno omerte. Omerta podrazumeva odbijanje bilo kakve saradnje sa vlastima, a u pojedinim zabačenim krajevima Sicilije i odbijanje komunikacije sa bilo kim ko se lično ne poznaje. O mafijašima se govori kao o "prijateljima prijatelja" a koriste se i drugi eufemizmi, jer je korišćenje reči mafija u javnosti značila često momentalnu smrt. Svoje poslovanje donovi zovu "naša stvar (cilj)", na italijanskom - cosa nostra.

Mafijaši su pobožni katolici, iako je ritual prijema u mafiju koji podrazumeva puštanje krvi i paljenje slike sveca dok se polaže zakletva duboko paganski. Skoro svi vladari Sicilije su gledali da nasiljem i vojnim akcijama unište mafiju, pa su članovi razvili osećaj lokalnog patriotizma i netrpeljivosti ka drugim Italijanima. Ultrakonzervativna mafija je tako postala glavni borac protiv fašističkog režima Benita Musolinija, što im je donelo velike poene na drugom kraju Atlantika. U Sjedinjenim državama sicilijanski mafijaši su viđeni kao borci za slobodu, što je karta na koju će organizacija svih klanova Koza nostra uspešno da odigra.

Gonjeni teškom bedom, strahom od osvete i noseći specifični etos, italijanski kriminalci su još od početka 19. veka odlazili u Ameriku. Kako su se snašli tamo čitajte u sledećem nastavku našeg serijala o organizovanom kriminalu u svetu.

(Telegraf.rs)