Srpski oficir umalo bio žrtva mržnje Azerbejdžana i Jermenije: Krvavi sukob na NATO seminaru

Najnoviji sukobi između Jermenije i Azerbejdžana glavna su tema svetskih medija. Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje zbog eskalacije situacije u regionu Nagorno Karabah, a jermenski zvaničnici objavili su i opštu mobilizaciju.

Svi znaju da sukob Jermenije sa Azerbejdžanom oko pomenute teritorije traje već decenijama, ali malo ko zna o stvarnoj mržnji između dva naroda, zbog koje je došlo i do jednog od najgorih zločina u poslednjih 20 godina, kada je na seminaru NATO azerbejdžanski oficir ubio svog kolegu iz Jermenije i sekirom ga maltene obezglavio. U tom sukobu umalo je stradao i pripadnik Vojske Srbije, u čiju sobu je upao Azerbejdžanac "tražeći jermensku krv".

Stravično ubistvo dogodilo se 2004. godine u Mađarskoj. Tada je Ramil Safarov (43) oficir iz Azerbejdžana ubio jermenskog poručnika Gurgena Margarjana i to tokom seminara NATO u Budimpešti. Safarov je upao u sobu Margarjana tokom noći i zadao mu najmanje 10 udaraca sekirom. Potom je krenuo u sobu drugog vojnika iz Jermenije, ali kako nije uspeo da uđe, upao je u spavaonu gde je boravio srpski oficir, ali ga nije napao jer je samo želeo da ubija Jermene.

Dve godine kasnije Safarov je osuđen na doživotnu robiju u Mađarskoj, ali je potom usledila "politička igra" zbog koje se o ovom zločinu i danas raspravlja pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Mrzeo Jermene od malih nogu

Veruje se da je Azerbejdžanac počinio zločin zadojen mržnjom prema Jermenima od ranog detinjstva. Naime, Safarov je rođen 25. avgusta 1977. godine u gradu Jabrailu u Azerbejdžanu i tu je završio srednju školu. Međutim, jermenske snage okupiraju Jabrail avgusta 1993. godine i on je od tada pod kontrolom Nagorno-Karabaha. Porodica Safarov bila je prinuđena dve godine ranije da izbegne u Baku. Tokom suđenja za ubistvo Margarjana, Safarov se prisetio ratnih godina, i svih članova njegove porodice koji su stradali u sukobima. Tad je otkrio i da je od 1992. do 1996. godine studirao u Turskoj (koja je već decenijama u lošim odnosima sa Jermenijom), te da je tamo završio i Vojnu akademiju, gde je i diplomirao 2000. godine...

Krajem januara 2004, tada 26-godišnji Safarov poslat je u Budimpeštu da učestvuje na tromesečnom kursu NATO i usavrši engleski jezik. Na kurs su došla i dvojica jermenskih oficira, Gurgen Margarjan i Hajk Makučjan. Nakon dve nedelje Safirov odlučuje da ih ubije.

U večernjim satima 18. februara, Safarov je kupio sekiru u lokalnom supermarketu i uneo je u zgradu gde su svi učesnici kursa spavali. Sekiru je uneo u torbi i sakrio u sobi. Njegov cimer, Ukrajinac je koji dan ranije otputovao kući jer je imao smrtni slučaj u porodici, tako da niko nije smetao Safarovu da osmisli zločin. Satima je sedeo u sobi i oštrio sekiru razmišljajući kako će da pobije jermenske vojnike.

Oko 5 sati ujutru 19. februara uzeo je sekiru i otišao do sobe Margarjana i njegovog cimera iz Mađarske Balaša Kutija. Kako je soba bila otključana, ušao je bez problema i oštrom sekirom je krenuo da kasapi Margarjana koji je čvrsto spavao. Zadao mu je najmanje 16 udaraca po glavi i vratu, sa namerom da ga obezglavi. Buka je probudija Kutija koji je bio u šoku kada je ugledao Azerbejdžanca kako ubija njegovog cimera.

- Dok sam shvatio šta se događa bilo je prekasno. Krv je bila svuda. Počeo sam da urlam na njega da prestane. Nije se ni okrenuo. Rekao je da nema sa mnom problem i da me neće dirati. Zadao je Gurgenu još nekoliko udaraca, a potom je izašao iz spavaone. Na licu je imao zadovoljan izraz, kao da je uradio nešto "veliko i važno" - prisetio se na suđenju Kuti svega što se događalo kobne noći.

Srbinu mahao krvavom sekirom ispred nosa

Dok je Kuti jurio pomoć po hodnicima, Safarov je krenuo u suprotnom smeru. Znao je da ima da obavi još jedan zadatak, da ubije drugog Jermenina. Žurio je niz hodnik da stigne do sobe u kojoj je spavao Makučjan, ali su vrata spavaone bila zaključana. Urlao je njegovo ime i tražio da otvorio vrata. Jermenac je taman krenuo da otključa, ali ga je u tome sprečio njegov cimer, koji je pozvao kolegu iz susedne sobe da proveri šta se događa. Besan što mu niko ne otvara uleteo je u sobu u kojoj je spavao Srbin. Kada je upao mahao je krvavom sekirom urlajući da je željan jermenske krvi.

Dok su ga Srbin i njegov cimer iz Ukrajine u šoku posmatrali i pokušavali da ga smire, on je sekirom krenuo da razvaljuje vrata. Do tada su se svi vojnici razbudili i istrčali u hodnik ne bi li ga odgovorili od zamisli. Ipak, niko iz straha nije smeo da mu priđe. Mahao je krvavom sekirom kao sumanut.

Ubrzo je na mesto događaja stigla policija, koja je uspela da obuzda Safarova i da ga privede.

"Žao mi je što nisam ubijao Jermene i ranije"

Safarov je na saslušanju priznao ubistvo Margarjana, kao i da je imao nameru da likvidira Makučjana. Upitan za motiv, Safarov je rekao da mu je žao što nije ubijao Jermene i pre ovoga.

- Mržnja prema Jermenima je rasla u meni. U početku smo se javljali jedni drugima, tačnije, oni bi rekli "zdravo", ali ja im nisam uzvraćao. Ubio sam ih jer su prolazili kraj mene i smejali mi se u lice. Tada sam odlučio da ih ubijem, da im odrežem glave - rekao je Safarov.

On je rekao da je vojnik 14 godina, ali da ne može da kaže da bi ih ubio da je bio civil.

- Ne znam da li bih ubijao Jermene da sam civil. Moj posao je da sve pobijem, jer ćemo mi patiti dokle god su oni živi - pričao je Safarov na saslušanju.

On je rekao da bi ih pobio bilo gde, da to nije učinio u Mađarskoj, te da bi pobio i više Jermena da ih je bilo.

- Šteta što se nisam bolje pripremio za ovo. Pozivam sve da pobiju što više Jermena - rekao je tada ubica.

Niko nije primetio "mržnju"

Vojnici koji su bili na seminaru, a prvenstveno Balaš Kuti koji je delio sobu za Safarovim rekao je da se na početku seminara pričalo o netrpeljivosti među nacijama, ali da to kasnije niko nije pominjao. On je rekao da nije primetio da postoji neprijateljstvo između Margarjana i vojnika iz Azerbejdžana. To su posvedočili i svi drugi učesnici skupa. Svi do jednog su tvrdili da nije bilo nikakvog sukoba između oficira vojske Jermenije i Azerbejdžana.

Šta više, vojnici bi se nakon predavanja povlačili u svoje sobe i jedva da su komunicirali sa bilo kim sa seminara, a kamoli među sobom. Prilikom suđenja čulo se kako je Safarov ubio Margarjana jer je bio "velik, mišićav i sportski tip".

Tokom suđenja advokati Safarova su tvrdili da je sukob počeo jer je Margarjan uvredio zastavu Azerbejdžana. Mediji su pisali da su navodno Margarjan i Makučjan urinirali po zastavi Azerbejdžana i koristili je da brišu cipele. Ovo sam Safarov nikad nije pomenuo ni prilikom saslušanja, ni na suđenju i sve vreme je otvoreno tvrdio da je Margarjana ubio samo zašto što je iz Jermenije.

Odbrana je potom pokušala da dokaže da je Safarov u trenutku masakra bio neuračunljiv, ali su veštaci dokazali da je itekako bio svestan svojih postupaka.

Safarov je 13. aprila 2006. godine osuđen u Mađarskoj na doživotnu robiju, s tim da je nakon 30 godina mogao da traži otpust.

Za to vreme vlasti u Azerbejdžanu slavili su zločin Safarova, ali bilo je onih koji su ga i osuđivali.

Povratak u Azerbejdžan i pomilovanje

Nakon što je u Mađarskoj odležao osam godina, Safarov je izručen Azerbejdžanu 31. avgusta 2012. godine. Iako je vlada Mađarske saopštila da je dobila uveravanja od kolega iz Azerbejdžana da će Safarov u domovini odslužiti kaznu do kraja, to se nije dogodilo. Čim je Safarov stigao u Baku, predsednik Ilham Alijev ga je pomilovao.

Ministar odbrane Safar Abijev je Safarovu dao čin majora, od ministarstva je dobio stan i platu za prethodnih osam godina.

- Ovo je obnova pravde. Iznenađena sam svakako - rekao je Safarov nakon pomilovanja.

Ovo je vlasti u Jermeniji razbesnelo, te su i do tada zategnuti odnosi sa Mađarskom postali još gori, a mnoge zemlje, od SAD, preko Rusije i Francuske, osudile su odluku Mađarske o izručivanju.

Odmah po izručenju svetski mediji su počeli da pišu kako je Azerbejdžan kupio slobodu Safarova od Orbana. Pominjale su se investicije Azerbejdžana u Mađarskoj u vrednosti od 3 milijarde evra...

Jerevan je još tada bio spreman da ozbiljno zarati sa Bakuom, a napetost između Jermenije i Azerbejdžana je sve više rasla. Tada je rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo puštanje Safarova na slobodu i ocenilo da takva odluka Bakua otežava Rusiji i drugim međunarodnim posrednicima rešavanja teritorijalnog spora Jerevana i Bakua oko Nagorho Karabaha.

I Bela kuća je osudila odluku o oslobođanju, dok su demonstranti u Jerevanu palili mađarske zastave i zahtevalo stavljanje tačke na pregovore o rešavanju teritorijalnog spora dva suseda.

Evropski sud za ljudska prava je ove godine presudio da je Azerbejdžan prekršio brojne konvencije time što je pomilovao Safarova. Oni su, postupajući na zahtev porodice ubijenog jermenskog oficira, presudili da Azerbejdžan nema realan razlog da ne sprovede kaznu koja je izrečena protiv Safarova pred sudom u Budimpešti.

(Telegraf.rs)