Besni rat Jermenije i Azerbejdžana: Traje borba za Nagorno-Karabah, na čijoj strani su svetske sile?

Duhovi prošlosti u Nagorno-Karabah (opet) su se pojavili i zaokupirali pažnju svetske javnosti. Sporno područje i dalje je mesto stalnih okršaja koji su kulminirali u nedelju kada je Jermenija oborila dva helikoptera i tri drona.

Naime, Jermenija je prvobitno optužila komšije da su granatirale civilne položaje, a sukobi su se ubrzo rasplamsali i rezultovali pogibijom civila i vojnika sa obe strane.

Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana.

Konfliktu se ne još ne vidi kraj, a donete su četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dve Generalne skupštine UN u kojima se straži hitno povlačenje jermenskih trupa sa te teritorije Azerbejdžana, koju većim delom nastanjuju Jermeni.

Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana, ali nije međunarodno priznat kao država.

Zapaljiva retorika Erdogana

Turska je otvoreno zbog bliskih veza sa Azerbejdžanom (nacionalnih, političkih i religijskih) podržala Azerbejdžan i za razliku od zapada, krivicu za eskalaciju sukoba svalila na Jermeniju.

O tome najbolje svedoči izjava tursko predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je kazao da je Jermenija “prepreka miru”.

Erdogan je juče na Tviteru pozvao Jermene da ustanu protiv lidera koji ih, kako kaže, "vuku u katastrofu" i najavio da će se solidarnost Ankare sa Bakuom nastaviti.

- Jeremenija, koja je ponovo napala Azerbejdžan, pokazala je još jednom da je najveća pretnja miru u regionu - rekao je Erdogan i pozvao ceo svet da stane na stranu Azerbejdžanu.

Još oštriji u podršci Azerbejdžanu bio je ministar odbrane Turske Huluši.

- Podržaćemo našu braću u Azerbejdžanu svim sredstvima kako bi zaštitili njihov teritorijalni integrite - kazao je Huluši.

Prema nekim podacima, 92 odsto stanovništva Azerbejdžana čini etnička grupa Azeri, koji su poznati i kao Azerbejdžanski Turci. Oni su islamske veroispoveispovesti, a delom žive i u severnim delovima Irana.

Rusija poziva na uzdržanost

Iako je Rusija u većini slučajeva pružala podršku Jermenima, bilo to u političkom i vojnom segmentu, ocenila je da novi sukobi u regionu Nagorno-Karabah “moraju odmah da prestanu”.

- Tražimo da obe strane odmah zaustave oružane sukobe i otpočnu razgovore kako bi se stabilizovala situacija - saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom i pozvao na “prekid okršaja”.

- Rusija je jako zabrinuta razvojem situacije, odnosno mogućnosti da će doći do širenja sukoba - navodi se u saopštenju Kremlja.

Sa druge strane, šef diplomatije Sergej Lavrov je u međuvremenu imao intenzivne razgovore sa turskim ministarstvom spoljnih poslova kako bi se uticalo na to da se dve zemlje vrate pregovorima. Treba napomenuti da je Rusija jedan od predsedavajućih OSCE Minsk grupe, koja posreduje u rešavanju konflikta koji se tiče oblasti Nagorno-Karabah.

800 miliona razloga za loše odnose sa Rusijom

Odnosi Azerbejdžana i Rusije značajno su bili oštećeni 2009. godine, kada su azerbejdžanski mediji objavili optužbe da Kremlj dostavu Jermeniji oružje u vrednosti od 800 miliona dolara. Ruski ambasador u Azerbejdžanu pozvao je tada ministra spoljnih poslova te zemlje i pitao ga u vezi objavljene informacije.

Ruska diplomatije 21. januara 2009. godine demantovala je da je isporučila oružje Jermenima, međutim objavljeni dokumenti od strane Vikiliksa u decembru 2010. godine kažu da je tadašnjih ministar odbrane Azerbejdžana Safar Abijev tvrdio da mu je bivši ministar Rusije Sergej Ivanov nezvanično priznao da su dostavili oružje jermenskoj strani.

Amerika “spušta loptu”

Sjedinjene Američke Države oglasile su povodom oružanih sukoba i pozvale da se okončaju ratna dejstva.

Kako navodi Stejt department, SAD su kontaktirale predstavnike obe države i “urgirale na zaraćene strane da odmah prestanu sa sukobima i da koriste postojeće direktne kanale komunikacije između njih kako bi se izbegli ratoborna retorika i okršaji”.

- SAD veruju da bi učestvovanje zemalja sa strane u rešavanju konflikta imalo negativan uticaj i moglo da izazove eskalaciju sukoba i tenzija u regionu - navodi se u saopštenju Stej Deparmenta.

EU traži pregovore uz posredovanje OSCE

Evropska unija pozvala je juče obe strane da zaustave okršaje u spornom području i da se vrate za pregovarački sto.

- Evropska unija poziva na hitan prekid oružanih sukoba, deskalaciju tenzija i striktno pridržavanje prekida vatre - naveo je u izjavi šef diplomatije EU Žozep Borel.

- Apsolutno je neophodno da se Jermenija i Azerbejdžan vrate pregovorima pod okriljem OSCE Minsk grupe bez odlaganja - dodao je on i kazao da ga jako brine razvoj situacije u oblasti Nagorno Karabah.

Treba napomenuti da su članice OSCE Minsk grupe Belorusija, Nemačka, Italija, Švedska, Finska i Turska.

Slično je poručio predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel, koji je kazao da su pregovori jedini način “da se ide napred”.

- Izveštaji o okršajima u oblasti Nagorno-Karabah zabrinjavaju u velikoj meri. Vojne akcije moraju odmah da prestanu, kako bi se sprečila eskalacija konflikta - poručio je Mišel na Tviteru.

Kina poziva na mir

Kina se takođe oglasila povodom tenzija između Jermenije i Azerbejdžana i pozvala na mir, prenosi Rojters.

Kako se navodi u saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova, Peking izražava nadu da dve zaraćene strane "mogu da reše razlike u stavovima dijalogom i nada se miru i uzdržanosti".

Portparol ministarstva Vang Venbin kazao je novinarima da je održanje regionalnog mira i stabilnost u "interesu svih strana".

(Telegraf.rs)