Sukob Turske i Jermenije se preselio i u Beograd: U Srbiji ubili ambasadora, mrze se decenijama

Borbe između snaga Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah nastavile su se jutros, a obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje. Svetske sile pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je Jermenija prepreka miru. Turski predsednik pozvao je "ceo svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti", čime je samo nastavljena netrpeljivost između dve zemlje, koja korene vuče iz Prvog svetskog rata. Sukob između Turske i Jermenije, tačnije jermenskih terorista tokom istorije prelio se i na Balkan, kada je u Beogradu ubijen Galip Balkar, ambasador Turske u SFRJ.

Atentat na Galipa Balkara izvršen je u Beogradu 9. marta 1983. godine, kada su dva pripadnika jermenske militantne organizacije Komandosi pravde za jermenski genocid otvorili paljbu na njegovo službeno vozilo.

Dvojica jermenskih atentatora, Harutjun Krikor Levonijan (23) i Rafi Aleksander el Bekijan (21), sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu ulice Generala Ždanova i Bulevara revolucije, "mercedes" turske ambasade i kad se upalilo crveno svetlo, priskočili su i pucali na ambasadora i njegovog vozača.

Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Kad su atentatori počeli da beže, za njima su potrčali građani.

Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pojasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pritom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, koji je teško ranjen i ostao je doživotno paralizovan, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.

Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo i sa tri hica u grudi usmrtio Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu.

Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.

Atentatori su pripadali tajnoj jermenskoj organizaciji u Libanu, takozvanim Komandosima pravde za jermenski genocid.

Njihov cilj bio je da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.

Počinioci su osuđeni na smrtnu kaznu na procesu gde ih je branio ugledni advokat Srđa M. Popović. Kazna je potom iz humanitarnih razloga i mladosti počinilaca preinačena na 20 godina zatvora, a El Bekijan iz humanitarnih razloga, odnosno zbog invalidnosti izazvane tokom okršaja sa milicijom, 1987. godine pušten na slobodu.

Atentat na ambasadora Balkara je predstavljao najspektakularniji teroristički čin u istoriji SFRJ, i jedan od retkih koji je svoju pozadinu imao u međunarodnoj politici.

Jermenski teroristi ubili 31 turskog izaslanika od 1970.

Jermenske terorističke organizacije ubile su 31 turskog diplomatu i članova porodice od 1970. do 2019.

Prema podacima koje je agencija Anadolija objavila prošle godine, ukupno 77 ljudi, od kojih su 58 bili turski državljani, uključujući 31 diplomatu i članove njihovih porodica, izgubilo je živote u napadima koje su izveli članovi jermenskih terorističkih organizacija.

Većinu napada izveli su Jermenska tajna armija za oslobođenje Jermenije (ASALA) i Komandosi pravde za jermenski genocid (JCAG).

ASALA, osnovana 1975. godine, prva je jermenska teroristička organizacija koja je ratovala protiv Turske.

Ona nije napadala samo Tursku već i druge zemlje i postala je poznata po bombaškom napadu na kancelariju Svetskog saveta crkava u Bejrutu 1975. godine.

JCAG je formiran 1975. u Bejrutu. Tvrdeći da je podršku dobio samo od jermenske dijaspore, a ne od stranih partnera, JCAG je ciljao samo Tursku, jer je verovao da će napadi na druge zemlje naštetiti takozvanoj "jermenskoj borbi".

Pored atentata na ambasadora Balkara u Beogradu, poznat je i po tome što je zajedno sa ASALA preuzeo odgovornost za napad na turskog ambasadora u Beču Danisa Tunaligila 22. oktobra 1975. godine.

Prvo ubistvo diplomate i njegovog zamenika dogodilo se 27. januara 1973. godine kada je Jermenac Gurgen Janikjan ubio turskog konzula u Los Anđelesu Mehmeta Bajdara i njegovog pomoćnika Bahadira Damira.

Napad Janikjan započeo je lanac atentata na turske diplomate i pokrenuo organizovani jermenski terorizam.

Jermenske terorističke organizacije ubile su još turskog ambasadora u Parizu Ismaila Ereza 1975, ambasadira u Vatikan Taha Karima 1977, konzula u Bostonu Orhana Gunduza 1982. i druge.

Napadi na turske diplomate opali su posle 1985. godine ali nisu prestala.

Na meti napada bile su i porodice diplomata i vozači

Žena turskog ambasadora u Madridu Nekla Kuneralp i penzionisani ambasador Besi Balkioglu poginuli su u naoružanom napadu na njihovo vozilo 1978. godine.

Nadide Akbaj, supruga administrativnog atašea u Lisabonu Erkuta Akbaja, ubijena je u svom automobilu iz vatrenog oružja.

Većinu napada na turske diplomate organizovali su ASALA i JCAG.

ASALA je 1983. godine postavila bombu na kancelariju Turkiš erlajnza na aerodromu u Parizu. Poginulo je dvoje Turaka, četvoro Francuza, jedan Šveđanin i jedan Amerikanac-Grk, dok je 55 ljudi povređeno.

Teroristički napadi smanjili su se nakon snažne reakcije zapadnih zemalja nakon napada na aerodromu.

Turska nastavlja pravnu bitku protiv napadača koji su ubili turske državljane i koji još nisu zarobljeni.

Turska: Nije bilo genocida nad Jermenima

U oktobru prošle godine Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je rezoluciju kojom zvanično priznaje da je masovno ubistvo 1,5 miliona Jermena, koje se dogodilo od 1915. do 1923. godine u današnjoj Turskoj,  a koje je počinilo Otomansko carstvo, bilo genocid. Turska je odmah osudila rezoluciju o genocidu nad Jermenima, kao i rezoluciju o uvođenju sankcija Ankari koju je Predstavnički dom usvojio na istoj sednici. Turska prihvata da je mnogo Jermena poginulo u borbama sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali se ne slaže oko broja poginulih i negira da su ubistva bila sistematski orkestrirana i da je počinjen genocid.

- Turska ne priznaje rezoluciju, koja za Ankaru nema nikakvu vrednost - rekao je tada Erdogan.

Turska je priznala da je 1,5 miliona Jermena koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeno prilikom sukoba sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali je demantovala da su ubijanja bila sistematski orkestrirana i da predstavljaju genocid, prenosi Rojters.

Jermenski genocid je bio nemilosrdan pokolj miliona Jermena od strane Osmanskog carstva. U 1915. godini, tokom Prvog svetskog rata, lideri turske vlade pokrenuli su plan proterivanja i masakra Jermena. Do početka 1920-ih, kada su se masakri i deportacije najzad završili, između 600.000 i 1,5 miliona Jermena bilo je mrtvo, dok je mnogo više bilo prisilno uklonjeno iz zemlje.

Danas, većina istoričara događaj naziva genocidom: smišljena i sistematska kampanja za istrebljenje čitavog naroda. Međutim, turska vlada još uvek ne priznaje ogromnost ili obim ovih događaja.

(Telegraf.rs)