Rat Jermenije i Azerbejdžana: Objavljeni novi stravični prizori, krvava tela vojnika leže na gomili

Vlada Jermenije proglasila je danas ratno stanje zbog eskalacije situacije sa Azarbejdžanom u regionu Nagorno Karabah. Jermenski zvaničnici objavili su i opštu mobilizaciju, a kasnije u toku dana i Azerbejdžan je proglasio ratno stanje.

Situacija između dve zemlje i te kako je napeta, a jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je da u ovom sukobu dosad stradalo oko 200 azerbejdžanskih vojnika i 17 jermenskih.

Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je oborilo dva azerbejdžanska helikoptera i tri drona kao odgovor na taj napad, preneo je Rojters.

Iz Nagorno Karabaha dolaze nam strašni prizori posle obračuna dve zemlje koji je započeo danas. Naime, na video snimcima koji su zabeleženi iz ove oblasti, vide se uništena vojna oprema vojske Azerbejdžana koja je gorela u plamenu. Kamere su zabeležile i stravične scene mrtvih azerbejdžanskih vojnika čija krvava tela na gomili leže u uvalama i po putevima kraj tenkova.

Na snimku se vidi i oborena i potpuno uništena letelica azerbejdžanske vojske.

Reagovali Iran i Moskva

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas strane uključene u konflikt u Nagorno-Karabahu da odmah obustave vatru i počne pregovore o stabilizaciji situacije. Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) saopštila je danas, povodom eskalacije sukoba, da konflikt treba rešavati isključivo mirnim putem.

Iran je pozvao Jermeniju i Azerbejdžan na hitan prekid sukoba oko Nagorno-Karabaha, rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh i izrazio spremnost Teherana da pomogne u uspostavljanju primirja.

Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovore između dve zemlje, rekao je Katibzadeh.

On je kazao da je Teheran spreman da upotrebi sve svoje kapacitete da pomogne kako bi počeli razgovori između dve strane.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Jermenije Nikol Pašinjan razgovarali su telefonom o sukobima. U razgovoru je naglašeno da je važno da se ne dozvoli dalja eskalacija sukoba i da je neophodno da se zaustavi svaka vojna akcija.

Azerbaycan'a yönelik saldırılarına bir yenisini ekleyen Ermenistan, bölgede barışın ve huzurun önündeki en büyük tehdit olduğunu bir kere daha göstermiştir. Türk Milleti her zaman olduğu gibi bugün de tüm imkanlarıyla Azerbaycanlı kardeşlerinin yanındadır.— Recep Tayyip Erdoğan (@RTErdogan) September 27, 2020

Sukob između Bakuua i Jerevana počeo februara 1988. godine, kada je autonomni region Nagorno-Karabah proglasio otcepljenje od Azerbejdžana. Tokom sukoba između 1992. i 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine održavaju se pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OSCE Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.

U sukobima koji su se dogodili u julu ove godine, poginulo je najmanje 16 osoba.

SAD pozivaju na prekid sukoba

Sjedinjene Američke Države osudile su eskalaciju nasilja između Azerbejdžana i Jermenije i pozvale obe strane da odmah prekinu sukob.

Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo odmah da prekinu sukobe, kao i svaku retoriku ili druge akcije koje bi mogle da pogoršaju tenzije. U saopštenju se navodi i da bilo kakvo učešće u eskalaciji nasilja ne bi bilo od pomoći.

GS UN pozvao Jerevan i Baku da obustave sukob

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Jerevan i Baku da momentalno obustave borbena dejstva i da se vrate za pregovarački sto.

On je osudio primenu sile i izrazio žaljenje što među stradalima ima i civila.

Gutereš je najavio i da će se uskoro čuti i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, kao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

Zašto se Jermenija i Azerbejdžan spore?

Planinski region Nagorno-Karabah, bez izlaza na more, predmet je nerešenog spora između Azerbejdžana, u kom se nalazi, i njegove etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.

Tokom 1988, pred kraj sovjetske vlasti, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je faktički nezavisnu državu ostavio u rukama etničkih Jermena kada je 1994. godine potpisano primirje.

Pregovori nisu doveli do trajnog mirovnog sporazuma, a spor je ostao jedan od "zamrznutih sukoba" postsovjetske Evrope.

Konflikt vuče korene više od jednog veka u nadmetanju između hrićanskih Jermena, turkijskih naroda i persijskog uticaja.

Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.

Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan. Kako je sovjetska kontrola popuštala pred kraj osamdesetih, tinjajući jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje kada je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji, piše BBC.

Tokom borbi, u kojime je život, kako se procenjuje izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni stekli su kontrolu nad regionom. Oni su takođe pogurali zauzimanje azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, dodatno eskalirajući sukob u rat punih razmera. Taj de facto status nije priznat nigde. Iako Jermenija sama nikada nije zvanično priznala nezavisnost regiona, ona jeste postala njegov glavni finansijski i vojni podržavalac.

(Telegraf.rs)