Švedska je pošteđena drugog talasa korone - ali do kada? Broj umrlih opao, do toga dovela 4 faktora

Kada štetate švedskom prestonicom Stokholmom, teško je videti znakove borbe protiv korona virusa. Prodavnice, restorani i škole ostali su otvoreni za vreme pandemije, a zaštitne maske skoro da niko ne nosi, piše u izveštaju Euronews. Švedska strategija je intrigirala i šokirala mnoge širom sveta, ali ako pitate Šveđane većina će vam reći kako tamo "blokada ne bi funkcionisala".

- Imali bismo ekonomske probleme. Ljudi bi sedeli i ne bi mogli da plate stanarine, račune i pali bi u depresiju - rekla je jedna žena.

Drugi Šveđanin je ukazao na evropske komšije koje su uvele stroge karantine, ali se sada suočavaju sa mogućim drugim talasom.

- Brojne zemlje sada vide da ne postoji stvar, kao što je potpuna blokada, koja stvarno daje rezultate - dodao je on.

Promene svakodnevnog života

Iako Švedska nije uvela blokadu ili zatvorila prodavnice, život se promenio.

Vlast je zabranila okupljanje više od 50 ljudi i ohrabrila firme da dozvole radnicima da rade od kuće. Fizička distanca bila je glavni deo vladinog saveta.

Više slučajeva od nordijskih komšija

Švedska zdravstvena agencija registrovala je skoro 90.000 infekcija i više od 5.000 smrtnih slučajeva od virusa od početka pandemije.

Brojke u Švedskoj su veće nego kod komšija: Danske, Norveške i Finske.

Danska tako ima 21.847 obolelih i 635 smrti, Norveška 12.645 slučajeva i 267 smrti, dok je Finska zabeležila 8.980 slučajeva i 339 smrti.

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel od početka pandemije brani svoju strategiju.

- Ovo nije bolest koje ćemo da se rešimo, zato moramo da je držimo na prihvatljivom nivou - rekao je on.

Tegnel je rekao da se bolnice i druge ustanove za negu "dobro nose sa virusom".

- Trenutni nivo širenja virusa je prihvatljiv dok ne dobijemo vakcinu - dodao je on.

Broj umrlih u Švedskoj dramatično opao - zahvaljujući imunitetu krda?

Kada su zemlje širom sveta uvele striktne blokade zbog korone, Švedska je uvela par pravila i imala je jednu od najvećih stopa smrtnosti po glavi stanovnika u svetu.

Međutim, tokom protekle nedelje Švedska je u proseku imala tri smrtna slučaja dnevno u poređenju sa 115 u aprilu.

Tako je sada broj smrti po glavi stanovnika - 58 smrti na 100.000 ljudi - pao ispod 13 zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju.

I dnevni prijem na intenzivnu negu takođe je pao na jednocifren broj od početka jula, prenosi Business insider.

Stručnjaci u padu broja smrtnih slučajeva vide četiri glavna faktora.

Jedan je petomesečna zabrana na velika okupljanja, što je vremenom usporilo širenje virusa.

Drugi faktor je službeno uputstvo zemlje u kojoj se od ljudi traži socijalna distanca i rad od kuće.

Treći je period letnjih odmora koji u Švedskoj traje duže - od maja do septembra - zbog čega su ljudi otišli iz gradova, dok je četvrti faktor obnovljeni fokus nacije na poboljšanje bezbednosti u staračkim domovima.

Međutim, švedski nedavni uspeh ne znači da je njena strategija bila uspešna.

Švedska je prošle nedelje dozvolila posete staračkim domovima. Deca starija od 17 godina vratila su se u škole u avgustu. Od 1. oktobra očekuje se da će zemlja dozvoliti okupljanja do 500 ljudi na javnim događajima, dok je moguća socijalna distanca.

Svi ovi faktori kombinovani mogu da povećaju rizik od nove transimije, vodeći do drugog talasa.

Švedska prednost - mala domaćinstva

Važno je da Švedska ima manji procenat višegeneracijskih domaćinstava u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja. Otprilike jedna trećina švedskog starijeg stanovništva živi sama u poređenju sa samo petinom starijih stanovnika Grčke ili Španije.

Švedska takođe ima jednu od najmanjih prosečnih veličina domaćinstva u Evropi: oko 2,2 osobe po domaćinstvu. Suprotno tome, SAD i Rusija imaju u proseku 2,6 ljudi po domaćinstvu, dok Brazil ima 3,3.

Studije pokazuju da je stopa sekundarnog napada koronavirusa najveća među kontaktima u domaćinstvu. Junsko istraživanje pokazalo je da je stopa napada bila 20 posto u domaćinstvima, u poređenju sa samo 6 posto u široj javnosti. Druge studije su otkrile da bi stopa napada među domaćinstvima mogla biti i do 50 posto.

Iako je Tegnel rekao da očekuje da 40 posto ljudi u Stokholmu stekne imunitet do kraja maja, to se nije desilo. U aprilu je nivo infekcije bio oko 17 posto.

A onda je u junu procenio da je možda do 30 posto švedske populacije imuno, ali je studija pokazala da je samo 6,1 posto ljudi razvilo antitela do kraja maja.

Naučnici se slažu da je najsigurniji način za postizanje imuniteta krda vakcinacija, a ne prirodna infekcija.

(Telegraf.rs)