Granica sa Srbijom žarište na "balkanskoj ruti": Rumuni nasilni prema migrantima, "tuku i bičuju"

Šest državljana Sirije i jedan Egipćanin su 19. avgusta pokucala na vrata jedne beogradske nevladine organizacije. Tražeći pomoć, osoblju su rekli da su nasilno vraćeni sa rumunske granice u Srbiju. Jedan od njih ima amputiranu nogu, a tvrdi da je jedan rumunski policajac koristio njegove štake da ga udara.

Ta priča nije jedinstvena, piše Euronews. Druga grupa migranata, koja je prešla Tursku, Grčku i Albaniju, stigla je do kampa u Subotici i ispričala slična iskustva. Uočeni su preko termalnih kamera kako pokušavaju da pređu rumunsku granicu, a onda su ih presreli čuvari u tamnim uniformama, od kojih je najviši imao čak i bič u ruci.

Oni su već pretrpeli pucnje mađarske policije, ali kažu da nisu doživeli i da ih neko bičuje. Jedan od migranata je umalo izgubio oko.

Ova svedočenja prikupljaju različite nevladine organizacije između Srbije i Rumunije i sve su došle do istog zaključka: rumunska granična policija, kao i policija drugih zemalja na migrantskoj ruti, navodno koriste nasilna sredstva protiv migranata.

Na granici sa Rumunijom, duž Dunava, do automomne srpske pokrajine Vojvodine, premlaćivanje i zabrane sada su deo svakodnevnog života, piše Euronews. Baš ova granica postala je novo žarište na takozvanoj "balkanskoj ruti".

Tačan broj ljudi koji prelaze nije poznat. Srpska nevladina organizacija procenjuje "da najmanje 50 ljudi dnevno bude nasilno prebačeno iz Rumunije u Srbiju", drugi govore da je prosek 400-600 ljudi nedeljno.

Prema tim izveštajima, za premlaćivanje se koriste kablovi i palice. Migranti su izloženi električnim udarima ili paljenju odeće kao i pucnjima zastrašivanja. Neki migranti govore o "komandosima", ljudima obučenim u crno, sa skijaškim maskama na licu kako ih niko ne bi prepoznao.

Rumuni negiraju da ima nasilja

Rumunska organizacija koja sarađuje sa UNHCR u pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima, poput GTR ili Rumunskog nacionalnog saveta za izbeglice (CNRR), kaže da nisu svesne navodnog nasilja na granici.

Rumunska granična policija takođe je negirala bilo kakve nezakonite radnje, rekavši da "sve radnje koje rumunski graničari preduzuimaju protiv migranata koji se zateknu kako ilegalno deluju na granici se moraju sprovoditi u skladu sa nacionalnim i mešunarodnim zakonima, uključujući poštovanje ljudskih prava".

Godinama su rumunski agenti bili opremljeni sofisticiranom opremom za daljinsko gledanje kako bi sprečili ilegalne prelaze ljudi, kako danju, tako i noću.

U prvih sedam meseci 2020. godine, Generalni inspektorat granične policije je naveo da je 1.823 migranta "pronađeno na granici sa Srbijom prilikom pokušaja ilegalnog ulaska u zemlju".

Zakon ne dozvoljava proterivanje bez pismenog odobrenja sudije ili bez proceduralnih garancija ili mogućnosti da se migranti legalno žale na odluku, ali iznad svega, nijednom migrantu se ne može oduzeti pravo da traži azil: proterivanje migranata pre nego što im se omogući pristup procesnom postupku je nezakonito.

U noći 15.09.2020. na granici Srbije i Rumunije, izbeglice poreklom iz Palestine su brutalno pretučene od strane rumunske granične policije, koja ih je potom i gurnula nazad u Srbiju. Kako navode, rumunska policija ih je tukla pendrecima, šakama i šutirala dok su ležali na zemlji pic.twitter.com/s15oL3zOLq— Azil u Srbiji Asylum Protection in Serbia (@APC_CZA) September 16, 2020

Rumunska ruta

Prema tvrdnjama Irene Abdelalem Abdelmaksoud, šefice asocijacije Infopark koja radi sa maloletnicima bez pratnje, rumunska ruta je postala je utabana staza zbog sve više poteškoća sa kojima su se susretali migranti koji su se uputili u Hrvatsku i Mađarsku.

Navodi o nasilju nad migrantima od strane granične policije obe ove države članice EU sada su dobro poznati i o njima se raspravlja čak i u briselksim hodnicima.

- Vrsta brutalnog ponašanja rumunske policije prvo je primećeno u Mađarskoj, a kasnije i u Hrvatskoj - kaže ona.

Kako dodaje, nakon što je u Srbiji okončano vanredno stanje, primećen je porast veći broj "guranja iz Rumunije".

- Oni obično ne žele da se zaustave u Rumuniji, već žele da nastave dalje kako bi se pridružili porodicama. Sirijci i Iračani pokazuju na Nemačku, dok muškarci koji putuju sami žele u Francusku ili Belgiju gde već imaju neku vrstu kontakta da bi radili na crno. U početku je bilo lakše preći granicu u Rumuniji, bilo je manje kontrola i manje nasilja, zatim smo vremenom počeli da prikupljamo svedočenja o nasilju čak i na toj granici - kaže ona.

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da "ilegalna guranja iz Rumunije postaju sve krvavija".

- Počelo je sve pre najmanje godinu dana, ali ovakva vrsta nasilja je skorašnja, počelo je pre 3-4 meseca. Povezano je sa rastućim migrantskim pritiskom na Rumuniju - kaže on.

Ova organizacija je aktivna od 2007. i pruža legalnu, psihološku i socijalnu pomoć tražiocima azila i migrantima, te dokumentuje sve slučajeve nasilja.

I Ivana Vukašević Beti iz Humanitarnog centra za integracije i toleranciju takođe tvrdi da je broj odbijanja iz Rumunije počeo da raste u drugoj polovini 2019. i da i dalje nastavlja da se povećava.

- Ovi migranti bi trebalo da imaju pristup proceduri za azil u Rumuniji. Videli smo svojim očima modrice na telima migranata. Ništa što sugeriše vrstu britalnog nasilja, ali tragovi na koži su nedvosmisleni. Svemu tome dodaju iznude, uništavanje odeće i telefona, to je praksa koja je poznata ovde u Srbiji već neko vreme - navodi ona.

Šta kaže EU?

Brisel je naglasio da izvršno telo EU nema moć da istražuje navodno nedolično ponašanje agenata država članica EU na evropskom nivou. Na primer, Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove, zatražila je od Grčke da rasvetli ilegalno odgurivanje migranata u Tursku od strane grčkih graničara.

Ti "povraćaji" su zabranjeni zakonom EU i šengenskom uredbom, naglasio je profesor Frančesko Majini, stručnjak za evropske migracione zakone i politike na Univerzitetu u Lozani.

- Žalba Komisije za povredu prava primenljiva je u ovim situacijama, a ekonomske sankcije u slučaju kršenja mogu da budu velike - navodi.

Tu i postoji problem.

Evropska komisija uživa "diskreciono pravo u odluci da zemlju izbede pred Sud pravde EU. A ako to ne namerava da učini politički, niko ne može da je prisili".

I drugi oblici "kažnjavanja" poput suspenzije prava država članica, član 7 Sporazuma o EU, koji se pokreće usled ozbiljnoh i upornog kršenja principa na kojima se zasniva Unija, do sada se pokazalo neefikasnim.

- Slučajevi Poljske i Mađarske pokazuju da Savet do sada nije pokazao spremnost da primeni ovu proceduru - navodi on.

Evropska komisija predložiće danas novi Evropski pakt o imigraciji i azilu.

(Telegraf.rs)