Srceparajuće scene na plažama: Kitovi umiru, naučnici imaju teoriju zašto su se nasukali

Na obale australijskog ostrva Tasmanija nasukalo se 270 kitova od kojih je najmanje trećina uginula.

Nasukavanje kitova otkriveno je u ponedeljak, a spasioci strahuju da ima još uginulih kitova.

Morski biolozi trude se da spasu preostale kitove u delikatnoj operaciji koja će verovatno potrajati danima. Naime, životinje su se nasukale na peščanom sprudu koji je teško pristupačan i na retko naseljenoj zapadnoj obali Tasmanije.

Na snimkama iz vazduha se vidi da je većina životinja nasukana u plićaku peščanog spruda u dve grupe na razmaku od nekoliko stotina metara u luci Makari, oko 200 kilometara severozapadno od glavnog grada države, Hobarta, dok se ostale batrgaju u nešto dubljem delu okeana.

- Neke su životinje polupokretne pa verovatno nećemo morati da uložemo previše napora da bismo ih preusmerili prema dubljem delu mora - rekao je lokalnim medijima Kris Karlion, biolog vlade zadužen za brigu o divljim životinjama.

Nadaju se da će uskoro nastupiti oseka te da će more početi da se povlači, što će im olakšati posao spasavanja.

Nije poznato što je kitove izvuklo na obalu. U toj regiji je nasukavanje uobičajeno, ali ovako velik broj kitova nije viđen već više od 10 godina. Poslednje masovno nasukavanje kitova na Tasmaniji je zabeleženo 2009. godine, kada ih je bilo oko 200.

Spasioci od rane zore pokušavaju da odvuku kitove u duboku vodu

Spasioci su stigli kasno sinoć i pronašli tri grupe kitova. Pronašli su oko 200 kitova na peščanom delu plaže u blizini brodske rampe. Još 30 ih je pronađeno nekoliko stotina metara dalje, a drugih 30 u unutrašnjosti plaže Ocean Beach. Mnoge od tih životinja se nalaze na relativno nepristupačnim mestima, što je poseban izazov za spasioce.

Tim od oko 40 obučenih spasioca započeo je operaciju spasavanja rano jutros, koristeći opremu za potiskivanje životinja prema moru.

- Obično se susrećemo sa životinjama nasukanima na plaži. Ovo je drugačije. Tu imamo delimično nasukane kitove, tako da nam verovatno neće trebati puno da ih vratimo u more - kaže Karlion.

Ako se pokaže da se kitovi dobro snalaze u moru, idući korak je da se podstaknu da odu u još dublja područja.

Njihovo preusmeravanje prema pučini naporan je posao jer se životinje ​fizički guraju prema dubljoj vodi ili se za njihovo izvlačenje iz plićaka koriste specijalne cerade i pontoni kojima se odvlače prema dubini. Spasioci sve vreme nastoje da kitove održe u istom položaju da bi izbegli njihovu dezorijentaciju.

Mnoge od tih životinja su jednostavno prevelike ili na nepristupačnoj lokaciji. Treba uzeti u obzir i da ova vrsta kitova može biti i do sedam metara duga, a težiti i do tri tone. Spasioci će započeti s onim životinjama koji imaju najbolje šanse da se uspešno vrate u more.

U pokušaju spasavanja učestvuje oko 40 vladinih naučnika, 20 policajaca i lokalni uzgajivači ribe i volonteri. Stručnjaci kažu da je ovo najteži slučaj spasavanja kitova s kojim su se dosad suočili.

Hladnoća u ovom trenutku koristi kitovima, ali surovi okean i udaljena lokacija velik su izazov za njihove spasioce.

- Nama je prilično naporno, ali kada su u pitanju kitovi, uslovi za njihovo spasavanje su idealni - rekao je Karlion, dodavši da "ako se takve okolnosti zadrže, kitovi mogu da prežive i po nekoliko dana."

Naučnici kažu da im je nepoznat razlog ovakvog nasukavanja. Na obalama Australije i Novog Zelanda različite vrste kitova svake godine sezonski migriraju u skupinama od i po 1.000 životinja. Poznato je da prate svog predvodnika ili prate povređenog ili uznemirenog pripadnika svoje vrste.

- Moguće je da su se jedna ili dve životinje izdvojile ili izgubile, a kako su kitovi jako društveni i povezani međusobno, ostali su ih sledili - kaže dr Karlion.

(Telegraf.rs)