Kako je (opet) sve krenulo po zlu u Evropi? Korona bukti, a stručnjaci kažu da su ovo razlozi

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Nakon što je uspešno obuzdala prvi talas infekcije i smrti, Evropa je sada usred drugog talasa korona virusa dok se približava zimi, dok se jedno pitanje postavlja sve češće: šta je krenulo naopako?

Preporučujemo

Dnevni slučajevi korona virusa u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu ove nedelje dostigli su rekord od više od 45.000 slučajeva za 14 dana, prema Evropskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti, a nove restrikcije uvedene su u mestima koja su počela sa otvaranjem nakon višemesečne blokade, prenosi CNN.

Lideri su izrazili bojazan zbog pritiska sa kojim bi bolnice mogle da se suoče u narednim mesecima i mogućih novih blokada.

Evropska stopa smrtnosti bila je stabilna 72 dana, iako Bugarska, Hrvatska, Malta, Rumunija i Španija beleže porast ove stope.

Postoji trend koji možda može da objasni pogoršanje. Porast broja obolelih usledio je odmah posle letnjih odmora, kada su se radnici vratili u gradove, a deca u škole.

Svetska zdravstvena organizacija sugerisala je da je porast delimično usledio zbog relaksacija mera i zato što su se ljudi opustili, a dokazi upućuju da mladi pokreću drugi talas u Evropi.

Uprkos porastu slučajeva i smrti u Evropi, kontinent i dalje ima manje brojke u poređenju sa SAD: Evropa je prijavila 4,4 miliona slučajeva i 217.278 smrti među populacijom od 750 miliona, dok su SAD prijavile 6,7 miliona slučajeva i 198.000 smrti među populacijom od 330 miliona.

Drugi talas korona virusa

Premijer Velike Britanije Boris Džonson u petak je rekao novinarima da u UK "sada dolazi drugi talas i da je to neizbežno".

- Vidimo ga u Francuskoj, Španiji, širom Evrope. Videćemo ga i u našoj zemlji i to je neizbežno - rekao je Džonson. On je dodao kako ne želi da idu u drugu blokadu, a jedini način da to izbegnu jeste da ljudi prate uputstva.

Britanija je registrovala 4.422 nova slučaja u subotu, najviše od maja.

UK ima najviši broj smrti u Evropi - više od 40.000, a nove restrikcije na socijalna okupljanja uvedena su širom Engleske ove nedelje.

Nova ograničenja u petak su objavljena i u Madridu. Španija je prijavila rekordna 12.183 dnevna slučaja 11. septembra i ima najviši broj slučajeva u Evropi - sa više od 600.000 obolelih i više od 30.000 smrti.

Francuska je zabeležila 13.215 novih slučajeva za 24 sata u petak, što je najviše od aprila. Brojke pokazuju i porast obolelih u bolnicama sa 3.626 novih pacijenata za sedam dana.

Češka je prijavila rekordna 3.130 slučaja u petak, a maske su ponovo postale obavezne u školama, dok je Holandija prijavila 1.977 slučajeva.

I Italija je zabeležila najviši broj od maja u petak, sa 1.907 novoobolelih za 24 sata.

Šta je krenulo po zlu?

Direktor SZO za Evropu Hans Kluge upozorio je ove nedelje na "alarmantne stope prenosa" i "vrlo ozbiljnu situaciju" u regionu, dodajući da su nedeljni slučajevi premašili one prijavljene tokom martovskog vrhunca.

Krajem avgusta, Kluge je rekao da bi se postepeni porast slučajeva u Evropi mogao delimično objasniti "ublažavanjem javnih zdravstvenih i socijalnih mera, gde su vlasti ublažile neka ograničenja, a ljudi spustili gard".

Rekao je da je "veoma zabrinut što se sve više mladih ubraja u prijavljene slučajeve", savetujući protiv velikih skupova i zabava.

U nekoliko zemalja brojevi su u porastu u gradovima sa velikim brojem stanovnika, gde se ljudi vraćaju na posao, škole i javna mesta nakon što su mere ublažene.

Kao i Španija, i Austrija najveći skok ima u glavnom gradu. Turska je zabeležila 63 smrti za 24 sata, što je najveći dnevni rekord do sad.

Zemlje, uključujući Grčku i Hrvatsku, koje su u velikoj meri bile pošteđene u prvom talasu, zabeležile su brzi porast broja slučajeva u avgustu, dok su turisti odmarali na letnjim odmorima nakon ponovnog otvaranja evropskih unutrašnjih granica u junu.

Ali Evropa može da se uteši iz svog iskustva. Profesor Mark Vulhaus, epidemiolog sa Univerziteta u Edinburgu, rekao je CNN-u ranije ovog meseca da prvobitno zaključavanje "nikada, nikada neće rešiti problem za nas u Evropi ili bilo gde drugde; jednostavno ga je odlagalo".

Dok slučajevi rastu, to se delimično može pripisati povećanom nivou testiranja, a dnevne smrtnosti u Evropi smanjene su sa 3.788 18. aprila, na 504 18. septembra, tokom sedmodnevnog proseka, prema podacima sa Univerziteta Džons Hopkins.

(Telegraf.rs)