Dečja bolnica koja bukvalno predstavlja pakao na Zemlji: Izmučeni mališani umiru čekajući pomoć

Ukoliko postoji pakao na zemlji, on je onda smešten u maloj bolnici na severu Jemena. Iz svakog ugla ove ustanove izbija očaj i tuga. Mislili su da nakon šest godina građanskog rata situacija ne može biti gora. Kako su se samo prevarili. Više faktora uticalo je na to da stanje bude gore nego ikada pre... Rat, glad i globalna pandemija doveli su Jemen u stanje od kog se nikad neće oporaviti...

Lekari u dečjoj bolnici trude se da ostanu pribrani, ali ih lavina nemilosrdne bede uništava. Timovi idu od bebe do bebe, a na hodnicima čekaju brojne majke koje su se sjatile u ovu ustanovu kada su čule da postoji šansa da se spasi njihovo čedo.

Doktor Havijer u ruci drži glavicu deteta. Maska kojom pokušava da mu da kiseonik, iako mala, toliko je velika da prekrije celu glavu malene Taife. Desnom rukom pridržava glavicu dok sa dva prsta leve ruke masira srce da bi dete ostalo živo.

- Otkucaji srca su joj mnogo slabi - govori Havijer dok aparati otkucaje jedva očitavaju... Čas pokaže ravnu liniju kao da je dete mrtvo, čas...

Havijerova masaža srca održava Taif u životu u kom njeno četvoro braće i sestra gladno odlazi svako veče na spavanje a majka Randa svim silama pokušava da održi mleko kako bi je nahranila... Ipak, toliko je neuhranjena.

Lekari se i dalje bore za nju, ne žele da odustanu. Sestre joj ubrizgavaju injekcije i koktele dok mašine skupljaju sekret iz njenih pluća... Svi znaju da je bitka unapred izgubljena. Lekari uključuju baterijsku lampu na mobilnom telefonu i njome prelaze preko zenica - nema reakcije. Više i srce ne kuca...

Znali su da je devojčica otišla na onaj svet i pre nego što su proverili zenice, svima je bilo jasno da je lavovska borba za ovo malo biće bila uzaludna. Havijer u tišni pakuje svoj stetoskop i kablove mašine, a onda tihim glasom saopštava da je dete preminulo. Izraz njegovog lica ne otkriva mnogo, ali oči pokazuju koliko bola i patnje se nagledao.

Svi bi mogli da budu spaseni

Doktor Izedin Mohamed pokušava da ne pokaže emocije.

- Sa ovim se borim svaki dan, ovo je moj život, svaki dan. A znate li šta je najgore od svega, to što sve ovo može da se spreči, da do smrti ne dođe. Nije ovo neizbežna smrt, može da se spreči, ali treba hrane - priča potreseni doktor.

U čitavoj bolnici vlada sumorna tišina. Majke gledaju svoju dečicu i bore se da prežive. Svaka strahuje da bi njihovo čedo moglo sledeće da umre.

Glad proždire ovu zemlju kao nikada do sada. Situacija je toliko teška da bi čitav svet trebalo da je sram što u 2020. godini bebe i deca umiru od gladi... Da, dobro ste pročitali!

Deca ovde imaju toliko malo hrane da su podložni apsolutno svakoj infekciji i zarazi koja vlada. Toliko su neuhranjena od rođenja...

Deca u Jemenu su toliko slaba da ih jedna obična dijareja može ubiti. Kako očekivati da prežive pandemiju koja odnosi živote mnogo zdravijih, bogatijih, prvilegovanijih ljudi širom sveta.

Mali kosturi dokle pogled doseže

Gde god zavirite u bolnici ugledaćete mala tela na kojima se vidi svaka kost. Leže na svakom slobodnom krevetu, a nijedna bolnička postelja nije pošteđena tragične sudbine. Deca trpe užasne bolove ali su toliko slaba da nemaju snage ni da zaplaču. Oni čije se suze slivaju ili dozivanje čuje smatraju se najzdravijima. Ipak, nemojte to da vas zavara, u ovoj bolnici ne postoji nijedno zdravo dete.

Lekari su neprestano oko njih, zbinjavaju jedan po jedan kritični slučaj. To su posvećeni ljudi, anđeli čuvari ove bolnice koji daju sve od sebe da ove mališane održe u životu, i tako svakog sata, svakog dana.

Gotovo svaka porodica o kojoj brinu se selila po nekoliko puta da bi izbegla da se nađe u središtu surovih borbi. Čitav Jemen je zavisan od humanitarne pomoći. Prema procenama Ujedinjenih nacija, čak 80 odsto stanovištva iziskuje pomoć kako bi preživeli dan. Čitave porodice, zajednice, čitava sela selila su se više puta. Iz jedne agonije i bede bežali su u drugu.

- Vidite, ovo su posledice neuhranjenosti - kaže dr Ali Mohamed dok prstom pokazuje na malog dečaka koji je sav iskrivljen. Dete ima samo dve godine, izgleda kao da ima mnogo više.

Zaid Mohamed rođen je sa cerebralnom paralizom. Majka ga je rodila u izbegličkom kampu gde je bilo smešteno na stotine ljudi koji su morali da pobegnu iz svog sela. Njegov otac Mohamed Ali je za tri dana sagradio kuću od blata, kako bi porodica imala gde da prespava. Tu građevinu osim blata drže komadi plastike koje je našao usput. Svakog dana čekaju ispred cisterne sa vodom kao i mnogi drugi. Čitava porodica sme da dobije tek jedan balon vode.

Maleni Zaid je od rođenja stalno po bolnicama, ali njegovo stanje je sve gore. Zdravstveno stanje mu dodatno pogoršava činjenica da je veoma ne uhranjen. Njegova majka Zahra je van sebe od bola i nemoći. Deluje iscrpljeno, oči su joj crvene. Kaže da nije spavala dve godine.

- Do sada nam niko nije pomogao. Nikad nismo dobili ni hleb, a kamoli šator gde bismo mogli da živimo. Naš život je veoma težak - priča Zahra.

Njen suprug, Zaidov otac, spava na pločniku ispred bolnice. Čeka trenutak kada će sina moći da odvede kući. Ipak, nije sigurno da će mališan preživeti, kao što to nije sigurno ni za jedno dete koje je ušlo u ovu ustanovu. Stvari se promene ovde u trenu, taman misliš da si uspeo jedno dete da spaseš i ono umre...

Svaki uzdah ovog dečaka je veoma bolan, a usta su mu puna muva. Njegovo telo toliko dugo iska za hranom koje nije dobijao dovoljno, da sada kada je ima, njegovo telo je odbacuje.

- Ništa od hrane ne može da zadrži u sebi - govori Zahra pokazujući na dete kojem je sonda kroz nos sprovedena do želudca, tako ga sada hrane...

Strateški veoma važna zemlja godinama u vihoru rata

Jemen, sada jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, strateški je važna, jer se nalazi na tesnacu Bab al-Mandeb koji povezuje Crveno more s Adenskim zalivom kroz koji prolazi velik deo svetskih zaliha nafte. Ali, Jemen je uništio dugogodišnji rat koji vuče korene iz pobune u Arapskom proleću, u kojoj je srušen dugogodišnji autoritarni vođa zemlje Ali Abdulah Saleh.

Najnovija istorija Jemena jednako je krvava i brutalna koliko je i složena. Ukratko, pobuna Arapskog proleća videla je Saleha prisiljenog da preda vlast svom zameniku Abdrabbuhu Mansouru Hadiju čija je vlada i dalje međunarodno priznata, a podržava je koalicija moćnih zemalja na čelu sa Saudijskom Arabijom, a podržavaju je Britanija, Sjedinjene Države i Arapski Emirati.

Međutim, od početka se predsednik Hadi borio za obuzdavanje niza problema, uključujući napade Al Kaide i ISIS-a, široko rasprostranjenog siromaštva i korupcije. Te slabosti iskoristio je pobunjenički pokret Huti koji je preuzeo kontrolu nad severnim delovima, uključujući glavni grad Sanu, uspostavljajući vlastiti suparnički autoritet, više kontrolnih tačaka i brzo osvajajući uz vojnu i logističku potporu Irana.

Uprkos tome što je koalicija predvođena Saudijskom Arabijom uspostavila vazdušnu dominaciju i izvela brojne napade tokom prethodnih godina, ubivši na desetine civila i opsadu severa ograničavajući pomoć teritoriji, nijedna strana nije osigurala pobedu. U proteklih nedelju dana, UN je optužio obe strane za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

U izveštaju su Huti optuženi za redovno regrutovanje i prisiljavanje dece na sukob, postavljanje nagaznih mina u civilnim područjima i neselektivno granatiranje civila i stambenih područja.

Jemen je već bio uništen, a pandemija korona virusa samo je doprinela bedi i usporila humanitarnu pomoć. Dodatne restrikcije na uvoz vitalnih prehrambenih proizvoda doveo je do rasta cena i uticao na to da milioni porodica gladuju i više nego ranije.

Beba Taifa je samo jedna u Jemenu koja je preminula. Njena porodica tuguje kao što tuguje hiljade drugih porodica širom zemlje... I mnogo je onih koji veruju da je umrla samo zato što političari ne žele ništa da učine.

(Telegraf.rs)