Ko je bio Sergej Magnitski i zašto EU želi da formira sopstveni, evropski zakon po uzoru na njega?

Foto: Profimedia/HO/AFP

Sergej Magnitski bio je ruski advokat i zviždač koji je otkrio ogromne poreske prevare u Rusiji, a njegovo ime počelo je da se koristi za zakone o borbi protiv korupcije, ali i onih koji krše ljudska prava u zemljama širom sveta. Jedan takav zakon, koji će se odnositi na ceo blok, razmatra i Evropska Unija.

Preporučujemo

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropska komisija predložiti sankcioni režim, sličan američkom "Zakonu Magnitski".

- Evropski parlament je mnogo puta pozivao da se formira evropski "Zakon Magnitski". Mogu reći da ćemo sada istupiti sa tim predlogom - precizirala je Fon der Lajenova.

Šefica Evropske komisije takođe je predložila zemljama-članicama da glasaju o sankcijama protiv kršenja ljudskih prava kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno.

Ko je bio Sergej Magnitski?

Magnitski je bio revizor i advokat koji je istraživao veliki slučaj ruske poreske prevare dok je radio za londonski investicioni fond "Hermitage Capital".

Fond, koji je vodio američki finansijer Bil Brauder, rekao je da su milioni dolara poreza koje je uplatio "Hermitage" preusmereni ruskim zvaničnicima. Magnitski je bio jedan od niza saradnika "Hermitage-a" uhapšenih 2008. godine nakon što je rusku vladu obavestio o svojim nalazima.

SAD i Britanija bile su među zemljama koje su rekle da je Magnitski zatvoren zbog izmišljenih dokaza u pokušaju da se sakriju njegovi navodi o korupciji na visokom nivou.

Bio je u istražnom pritvoru kada je 2009. godine umro u 37. godini, nakon navodnog maltretiranja.

Da li je mučen u zatvoru?

Zapadne zemlje veruju da je Sergej mučen u zatvoru, prenosi Euronews. Razni izveštaji kampanja i opozicionih grupa ukazuju na to da je Magnitski morao da podnese ekstremne hladnoće i uskraćivanje vode, porodične posete bile su mu odbijene, kao i lečenje pankreatitisa.

Ruska vlada negirala je da je Magnitski mučen u zatvoru pre nego što je umro, ali je priznala da mu možda nije pružena medicinska pomoć zbog bolesti koju je imao.

Magnitski je kasnije postao prvi koji je posthumno gonjen u ruskoj pravnoj istoriji kada ga je sud osudio za utaju poreza. Brauderu je suđeno i osuđen je u odsustvu po istim optužbama.

SAD usvojile Zakon Magnitski

Zakon je usvojen 2012. godine nakon kampanje koju je podržao Brauder.

U početku je zabranio ulazak u SAD 18 ruskih zvaničnika za koje se smatra da su umešani u zlostavljanje i smrt Magnitskog ili korišćenje njegovog bankarskog sistema. Takođe je zabranio svu imovinu koju su ti pojedinci imali u zemlji.

Od 2016. Kongres je glasao za njegovo proširenje u Globalni zakon Magnitskog, koji je omogućavao sankcije protiv onih koji krše ljudska prava u drugim delovima sveta.

Od tada su sankcionisani službenici iz raznih zemalja kao što su Kina, Dominikanska Republika, Gambija, pa čak i američka NATO saveznica Turska.

I dalje ga podržavaju Demokratska i Republikanska stranka. Originalni zakon iz 2012. potpisao je Barak Obama, dok je Donald Tramp odobrio njegovo proširenje iz 2016. godine.

I druge zemlje imaju Zakon Magnitski

Kanada je Zakon Magnitski usvojila u oktobru 2017. Tri baltičke članice EU - Estonija, Letonija i Litvanija - imaju sopstvene odredbe o Magnitskom.

Britanija nije usvojila zakon Magnitskog, ali je u julu 2020. ministar spoljnih poslova Dominik Rab koristio širi zakon da najavi sankcije za 49 osoba, uključujući i za smrt samog Magnitskog i saudijskog novinara Džamala Kašogija.

Australijski planovi za Zakon Magnitskog pokrenuti su 2018. godine, ali su trenutno u zastoju.

(Telegraf.rs)