Sve države na čijem je čelu Elizabeta II: Barbados se uskoro odriče kraljice i postaje republika

Barbados će uskoro biti još jedna država Komonvelta koja će postati republika i skloniti kraljicu Elizabetu II sa pozicije šefa države. Premijerka ovog ostrva Mia Morli rekla je da je vreme "da Barbados svoju kolonijalnu prošlost ostavi iza sebe".

U kratkom saopštenju, Bakingemska palata je saopštila da je plan Barbados stvar tamošnje vlade i naroda Barbadosa.

U poslednjih nekoliko godina, rasprava o tome kakva je kraljičina uloga kao vladarke u državama Komonvelta postaje sve snažnija. I zemlja kao što je Jamajka predlaže da ona bude zamenjena na mestu poglavara

Svojevremeno je kraljica bila priznati šef države svih zemalja Komonvelta, što znači da je vladala njima na isti ceremonijalni način na koji tp čini i u Velikoj Britaniji, piše Skaj njuz.

Danas je Komonvelt dobrovoljna asocijacija 54 nezavisne države, u kojima živi 2,4 milijarde ljudi, koji rade zajednički i dele interese. Koren potiče od Britanskog carstva kada je njima upravljala Britanija.

Londonska deklaracija iz 1949. godine označila je rođenje modernog Komonvelta i priznala kralja Džordža VI za poglavara.

Nakon njegove smrti, lideri Komonvelta su priznali kraljicu Elizabetu II na toj poziciji.

Ona je šef države 16 zemalja koje su deo kraljevine Komonvelta, uključujući Veliku Britaniju. Tu spadaju Australija, Kanada, Novi Zeland, kao i nekoliko ostrvskih nacija na Karibima i u Indijskom okeanu.

Među tim ostrvima su Atigva i Barbuda, Barbados, Bahami, Belize, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveta Lucija, Solomonska ostrva, Sent Kits i Nevis i Sent Vinsent i Grenadini.

Nekoliko država je odbacilo kraljicu sa pozicije šefa države u godinama nakon što su stekle nezavisnost, uglavnom je menjajući i postavljajući premijera.

Barbados je poslednji u nizu, gde će kraljica na poziciji šefa države ostati do novembra 2021. godine, ali nije prva karpuska država koja je to učinila.

Gvajana je to uradila 1970, Trinidad i Tobago je ispratio potez 1976. i Dominika 1978. godine. Poslednji je to uradio Mauricijus 1992. godine.

Jamajka bi mogla da bude sledeća jer je parlament 2016. godine razmatrao ustavni amandman po kom kraljica više ne bi bila poglavar tog ostrva.

Australija ima brojne debate kada je reč o ovom pitanju. Na referendumu 1999. godine "prigrljen" je republikanizam, 54,9 odsto glasača glasalo je da kraljica ostane.

Kakvu moć ima kraljica kao šef države?

Svaka država Komonvelta funkcioniše nezavisno od kraljice, uz svoje izabrane predstavnike i zakone. Kao šef države ona nema stvarnu moć, iako je priznata kao ceremonijalni vladar, kao i u Velikoj Britaniji.

Tamo gde je šefica države, guverneri deluju kao njeni predstavnici. Oni obavljaju svečane svakodnevne dužnosti koje bi se obično zahtevale od kraljice, poput imenovanja ministara, ambasadora, davanje kraljevske saglasnosti na zakone.

(Telegraf.rs)