Ameri sami urušili bliznakinje? Teorije zavere koje i danas kolaju svetom, a evo šta je istina

Prošlo je tačno 19 godina od jednog od najvećih terorističkih napada u istoriji. Napadi 11. septembra 2001. godine na SAD do danas su iznedrili brojne teorije zavere. Mnogi veruju da je rušenje Bliznakinja bio "posao iznutra", po naredbi same vlasti, a već godinama se na internetu šeruju takozvani dokazi...

Rušenje obe kule iznenadilo je i brojne stručnjake. Ipak, istraga je pokazala da su se kule urušile usled velike vatre i stravičnih oštećenja koja su nastala prilikom udara aviona u zgradu. Međutim, to nije sprečilo teoretičare zavere da krenu da šire priču o tome kako su se kule i manja zgrada Svetskog trgovinskog centra urušile jer su bile "opasane eksplozivom" i raznete daljinskim putem.

Tvrdnja: Prvi oteti avion udario je između 94. i 98. sprata severnog tornja STC koji je brojao 110 spratova. Drugi avion udario je između 78. i 84. sprata južne kule. Udar i požar koji je izbio onesposobio je rad liftova u obe zgrade. Takođe, lobiji u obe zgrade su bili vidno oštećeni pre nego što su se kule urušile. Teoretičari tvrde da je nemoguće da udar koji se dogodio na toj visini pričini takvu štetu u prizemlju, te tvrde da je sigurno u kulama bio postavljen eksploziv, koji je detoniran istovremeno ili neposredno pred udar aviona.

Činjenica: Brojna istraživanja raznih državnih centara i instituta pokazala su da su olupine aviona uletele u centralni deo severnog krila, do vertikalnih instalacija koje se prostiru kroz čitavu kulu. Tu je došlo do varnica i eksplozije goriva, a vatra se potom tim hodnicima proširila kroz sve spratove.

Gorivo koje gori u otvorima za liftove onemogućilo je rad sistema i izazvao veliku štetu u prizemlju. Od siline eksplozije sajle liftova su presečene kao da su bile od konca i kabine su sletele u prizemlje i razvalile vrata, a potom je plamen koji je kuljao kroz tunele za liftove sve spalio.

Istopljeni čelik

Tvrdnja: Teoretičari su dalje tvrdili da kerozin ne može da gori toliko jako da stvori toliko visoku teperaturu koja bi mogla da istopi čelik. Tako su još jednom okrenuli priču i opet se vratili teoriji da su zgrade bile minirane.

Činjenica: Avionska goriva gore na temperaturi između 425 i 815 stepeni Celzijusa, što nije dovoljno da se istopi čelik (1500°C). Međutim, stručnjaci se slažu da nije bilo potrebno da se čelik istopi da bi se kule srušile, već je bilo dovoljno da se čelik "načne", što bi bilo učinjeno i "podgrevanjem". Brojni vatrogasci su rekli da nikad nisu videli istopljeni čelik u požaru, ali su svedočili pokrivljenim čeličnim i blago istopljenim gredama, koje bi dovele do nesigurnosti konstrukcije, nakon čega bi vrlo često došlo do urušavanja.

Inženjeri objašnjavaju da čelik gubi oko 50 odsto svoje jačine pri temperaturi od oko 600 stepeni Celzijusa. Na 800 stepeni, ta izdržljivost bi pala na oko 10 odsto. Dodaju i da je udarac aviona o pojedine čelične strukture dodatno oslabio čelik. U izveštajima su naveli i da treba uzeti u obzir da nije gorelo samo avionsko gorivo, već sve što se našlo u zgradi, od tepiha do papira i plastike, što je dodatno povećavalo temperaturu.

- Avionsko gorivo je bilo samo početni plamn. Gorelo je možda samo desetak minuta, a za to vreme je zgrada stajala. Međutim, požar se proširio na sve u zgradi i vatra je nastavila da gori, što je na koncu i dovelo do urušavanja - objašnjavaju stručnjaci.

Oblak prašine

Tvrdnja: Dok se svaka kula rušila, bio je vidljiv oblak prašine oko ruševina. Teoretičari tvrde da se takva vrsta oblaka događa samo ako se zgrade ruše u eksploziji. Ovu teoriju su podržavali i pojedini stručnjaci iz SAD, govoreći da je u zgradi sigurno bilo eksplozivnih naprava koje su urušile kule, jer je "rušenje kula izgledalo kao kada se zgrade ruše implozijom".

Činjenica: Kada je svaka kula krenula da se ruši, težina svih gornjih spratova padala je na one koji nisu bili oštećeni prilikom udara. Pošto nije bilo moguće apsorbovanje tolike količine energije, spratovi su počeli da pucaju i prenose energiju udara na niže spratove - usledila je lančana reakcija. Stručnjaci kažu da nije potrebna eksplozija da bi se ovo dogodilo. Oni kažu da je prilikom urušavanja došlo do ispuštanja velike količine energije.

- Kada vam se ruše čitavi spratovi to će dovesti do ispuštanja energije, vazduha i cementne prašine, to će stvoriti specifičan oblak, koji će dosta ličiti na onaj koji se pravi kada je u pitanju kontrolisano rušenje nekog objekta.

Očitavanja na seizmografu

Tvrdnja: Seizmografi na Univerzitetu Kolumbija, u observatoriju koji se nalazi na oko 25 kilometara od STC je 11. septembra zabeležio pikove kada je zgrada počela da se urušava, mnogo pre nego što će se konstrukcija i sručiti na zemlju. To je, tvrde teoretičari, neoboriv dokaz da je rušenju zgrade prethodila kontrolisana eksplozija. Ističu da su seizmografi zabeleži jak, ali kratak udar.

Činjenica: Ne postoji naučni dokaz za tvrdnju da je eksplozija dovela do rušenja kula. Istraga je pokazala da su seizmografi zabeležili potrese i prilikom udara aviona u zgradu, kao i kasnije kada je počelo urušavanje.

Rušenje WTC 7 

Tvrdnja: Sedam sati nakon što su se dve kule urušile, pala je zgrada WTC 7, jedna od sedam zgrada STC, koja je brojala 47 spratova. Navodno postoje snimci koji pokazuju da vatra nije dovela do urušavanja ove zgrade, već kontrolisana eksplozija.

Realnost: WTC 7 je stajala tik uz ostatke nedavno urušenih kula. Oštećena je od udara delova zgrade koje su leteli dok su Bliznakinje gorele satima.

Činjeca: Mnogi teoretičari zavere oslanjaju se na prve izveštaje stručnjaka koji su istakli da je WTC7 pretrpela manja oštećenja pre urušavanja. Jedino što su ustanovili jesu oštećenja na južnom delu zgrade, ali dodaju da je došlo do oštećenja i središnjih delova zgrade i to u visini od nekih 10 spratova. Ipak, naknadna istraživanja i mišljenja drugih stručnjaka ukazuju da bi ova oštećenja podpomognuta stalnim udarima od materijala koji je leteo od kula usled požara i izloženost temperaturi mogao da dovede do urušavanja. Na snimcima se videlo da na fasadi ima brojnih pukotina pre urušavanja, a potom je došlo do urušavanja dva penthausa unutar strukture, a onda je zgrada počela sama sebe da guta. Prvo je krenula da se ruši istočna strana zgrade, da bi na kraju povukla i zapadnu stranu i potpuno se urušila.

Stručnjaci ističu i da je specifičan način gradnje doprineo rušenju WTC7.

- Analize pokazuju da ako dođe do urušavanja ili teškog oštećenja samo jednog dela na nižim spratovima to može dovesti do vertikalne progresije i prouzrokovati rušenje ostalih delova zgrade - istakli su stručnjaci.

(Telegraf.rs)