Od Obame do Petera Handkea: Ko su najkontroverzniji dobitnici Nobelove nagrade

Svet je prilično začuđen činjenicom da je američki predsednik Donald Tramp nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Njega je zbog posredovanja u mirnovim pregovorima Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata za tu prestižnu nagradu nominovao norveški političar Kristijan Tajbring Gjede, a sudeći po kladionicama, Tramp ima i relativno dobre šanse da nagradu uzme u svoje ruke.

Svakog oktobra komitet objavljuje kome je pripala nagrada u oblasti fizike, hemije, literature, ekonomije, medicine i za mir. Međutim, u poslednje vreme se vrlo često dešava da dodela postane predmet kontroverzi.

Takav je, na primer, bio slučaj baš prošle godine kada je Nobelovu nagradu za književnosti dobio Peter Handke, austrijski pisac i jedan od najznačajnijih pisaca na nemačkom jeziku i savremene književnosti, a koji je svojevremeno izbačen iz intelektualne zajednice zbog velikog prijateljstva sa Srbijom i pokušaja da je odbrani tokom devedesetih godina.

Njegova nagrada i danas je tema brojnih komentara. Handke je 1996. godine napisao žestoko osporavani esej "Pravda za Srbiju", u kom se zalagao za diferencirani pristup zapadnih zemalja i protiv svaljivanja krivice samo na srpsku stranu.

Poznat je i kao kontroverzni austrijski pisac, nekritički poštovalac Miloševića čiji je jedan od najkritikovanijih poteza bio odlazak na sahranu Slobodanu Miloševiću.

Osim Handkea, na listi kontroverznih nobelovaca našlo se nekoliko svetskih lidera i poneki naučnik.

Barak Obama - Nobelova nagrada za mir (2009)

Tadašnji američki predsednik Barak Obama primio je ovu nagradu 2009. godine, samo devet meseci nakon što je otpočeo njegov prvi mandat. Nagradu je dobio zbog jačanja međunarodne diplomatije i saradnje među ljudima, a mnogi su kritikovali Obaminu nominaciju govoreći da je preuranjena, te da on nije dovoljno dugo na vlasti da bi odličje i zaslužio.

- Ovo je način da komitet da Obami nagradu koja znači "da on nije Džordž V. Buš" - rekao je Brajan Beker, nacionalni koordinator organizacije "Deluj sada da zaustaviš rat i rasizam".

Direktor Nobel instituta Gir Lundestad je 2015. godine, čini se, zažalio zbog odluke, napisavši u svojoj biografiji da je komitet smatrao da će nagrada učvrstiti predsednika, ali da na kraju nije imala taj efekat.

- Čak i brojne Obamime pristalice smatraju da je nagrada bila greška. U tom smislu komitet zaista nije dobio ono čemu se nadao - rekao je on.

Evropska unija - Nobelova nagrada za mir (2012)

Nagrada za mir dodeljena je EU za "preko šest decenija doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava".

Mnogi su se tada žalili na izbor jer se Evropska unija suočavala sa nekoliko velikih ekonomskih problema, uključujući grčku dužničku krizu i zato što nekoliko evropskih zemalja proizvodi i prodaje oružje.

- Alfred Nobel je rekao da nagradu treba dodeliti onima koji su radili na razoružanju. EU to ne radi, jedan je od najvećih proizvođača oružja na svetu - rekla je Elsa Brit Enger, predstavnica organizacije "Bake za mir".

Jaser Arafat - Nobelova nagrada za mir (1994)

Palestinski lider Jaser Arafat, izraelski premijer Jicak Rabin i izraelski ministar spoljnih poslova Šimon Peres podelili su nagradu 1994. dodeljenu na osnovu rada na Sporazumu iz Osla.

Odluka nije kritikovana samo zbog toga što njihov rad nije na kraju doneo mir između Izraela i Palestine, već zbog samo Arafata.

Jedna članica komiteta je podnela ostavku zbog njegove nominacije, a u članku "Tajms of Izraela" 2012. godine američki kolumnista Džej Nordlinger nazvao je Arafata "najgorim čovekom koji je ikada dobio Nobelovu nagradu za mir".

Henri Kisindžer - Nobelova nagrada za mir (1973)

Nekadašnji američki državni sekretar podelio je nagradu sa severnovijetnamskim diplomatom Le Duk Toom za mirovni sporazum dve zemlje.

Ipak, dodela je kritikovana jer je Kisindžer naredio bombardovanje Hanoja dok su trajali pregovori. Le Duk To se odrekao svoje polovine, a dvoje članova komiteta, koji su glasali protiv Kisindžera, su podneli ostavke.

Antonio Egas Moniz - Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1949)

Portugalski neurolog nagrađen je Nobelom za osmišljavanje lobotomije, postupka u kom se odseca deo mozga. Medicinski postupak je osmišljen za lečenje mentalnih poremećaja, ali je od tada na lošem glasu i gotovo potpuno napušten.

Fric Haber - Nobelova nagrada za hemiju (1918)

Stvorio je postupak Haber-Boš, koji služi za proizvodnju amonikaja u velikim razmerama. Ovo se pokazalo kao presudno za stvaranje đubriva za podršku poljoprivredi, a time i prehranu milijarde ljudi.

Ipak, Haber je takođe pomogao u razvoju gasa hlora kao hemijskog oružja tokom Prvog svetskog rata, a Haber je tokom svog života branio upotrebu.

Svi oni koji nikada nisu dobili nagradu

Možda najveća žal ostaje to što indijski politički aktivista Mahatma Gandi nikada nije dobio Nobela za mir. Bio je na užem spisku čak pet puta (dva puta pre Drugog svetskog rata, zatim 1946, 1947 i 1948).

Takođe, komitet na kraju nagradu nikada nije dodelio ličnostima iz sveta literature koji se smatraju vrhuncem svetske književnosti kao što su Džejms Džojs, Lav Tolstoj, Anton Pavlovič Čehov, Mark Tven, Džordž Orvel i Artur Miler. Nagrada je, još jedna kontroverza, 2016. pripala pevaču i tekstopiscu Bobu Dilanu.

(Telegraf.rs)