5 načina na koje je 11. septembar promenio Ameriku: Rat protiv terorizma i antimuslimansko nasilje

Skoro 3.000 Amerikanaca ubijeno je tog sunčanog jutra 11. septembra 2001. godine tokom terorističkog napada, kada su se dva aviona zakucala u Svetski trgovinski centar u Njujorku, treći je udario u Pentagon, a četvrti se srušio u ruralnom delu Pensilvanije, nakon što su se hrabri putnici suprotstavili teroristima. Prošlo je 19 godina od terorističkog napada koji je u velikoj meri promenio SAD i otkako je započeo globalni rat protiv terorizma.

Šok i užas od 11. septembra nisu bili ograničeni na dane ili nedelje. Napadi su bacili veliku senku na američki život iz kojeg nacija tek treba u potpunosti da izađe.

Ono što je nekada bilo neverovatno i gotovo nezamislivo - napad velikih razmera na američko tlo - postalo je kolektivna pretpostavka.

Teroristi bi mogli ponovo da napadnu, možda biološkim ili nuklearnim oružjem, i moraju se preduzeti koraci da se oni zaustave.

Histori donosi pet načina na koje se Amerika promenila nakon 11. septembra:

1. Počeo je rat protiv terorizma

Kada se predsednik Džordž V. Buš obratio Kongresu i naciji 20. septembra, izneo je argumente za novu vrstu vojnog odgovora; ne ciljani vazdušni udar na jedan objekat za obuku ili bunker za naoružanje, već široki globalni rat protiv terorizma.

- Naš rat protiv terorizma počinje sa Al Kaidom, ali se tamo ne završava. Neće se završiti dok svaka teroristička grupa na svetu ne bude pronađena, zaustavljena i pobeđena - rekao je Buš.

Kada su američke trupe napale Avganistan manje od mesec dana nakon 11. septembra, pokrenule su najdužu vojnu kampanju u istoriji SAD. Borba u Avganistanu imala je podršku američkog naroda i podršku NATO saveznika u demontiranju Al Kaide, hvatanju talibana i ubijanja Osame bin Ladena, koji je stajao iza terorističkog napada 11. septembra.

Američka podrška ratu protiv terorizma postala je mešovita nakon što se kampanja nastavila godinama kako bi se pronašle i uklonile terorističke grupe. Hiljade američkih trupa ubijeno je u prve dve decenije, a mnogi su se vratili kući sa fizičkim i psihološkim ranama.

2. Transformisan je avio-saobraćaj

Ono što je posebne uznemirilo i zabrinulo sve nakon napada jeste da je 19 terorista Al Kaide ne samo uspelo da na komercijalne letove unese oružje, već su ušli i u kokpit. To je značilo da ih sigurnosni sistemi na aerodromu nisu zaustavili.

Uprkos tome što je bilo nekoliko ulaska terorista u avione, bezbednost nije bila glavni prioritet avio-kompanijama pre 11. septembra, kažu stručnjaci.

Pre 11.9. ljudi nisu morali da imaju karte da bi lutali aerodromom ili čekali na izlazu. Nije nije proveravao putnikovu ličnu kartu pre ulaska u avion, a jedina stvar koju su ljudi morali da uklone kada prolaze kroz bezbednosni deo su stvari iz džepova. Čak ni prtljag nije bio skeniran.

Sve se to promenilo nakon napada 9.11. stvaranjem Uprave za bezbednost transporta, potpuno nove savezne agencije koju je Kongres ovlastio u novembru 2001. godine.

Američkim putnicima predstvaljeni su novi bezbednosni protokoli - karte i lična karta postali su obavezni kako bi prošli kroz skrining, cipele se izuvaju, kompjuteri i elektronika vade iz torbi.

Postavljene su mašine koje skeniraju celo telo.

3. Porast antimuslimanskog nasilja

Samo četiri dana nakon 11.9. došlo je do pucačkog pohoda u Mesi u Arizoni. Napadač je prvo ubio vlasnika benzinske stanice indijskog porekla Balbira Singa Sodija, koji je nosio turban. Napadač je mislio da je musliman. Nakon toga je pucao u čoveka libanskog porekla, a onda kroz prozor avganistansko-američke porodice.

Iako su političari i zvaničnici ponavljali da je islam mirna religija, čija su učenja preokrenuli teroristički ekstremisti, mnogi ljudi u Americi i širom sveta izjednačavali su napade sa islamom i pokazali bes prema svakome ko je izgledao na muslimana.

U 2000. godini bilo je samo 12 antimuslimanskih napada - godinu dana kasnije bilo ih je 93.

4. Povećan nadzor

Patriotski zakon usvojen je samo šest nedelja nakon 11. septembra, dok su se poslanici trudili da poprave obaveštajne propuste koji su poznatim teroristima omogućili da uđu u Sjedinjene Države i izvrše najsmrtonosniju zaveru u američkoj istoriji.

Kontroverzni akt odobrio je krupne promene u načinu na koji su domaće obaveštajne agencije poput FBI-ja vršile nadzor. Dugogodišnja pravila koja su imala za cilj da zaštite Amerikance od "nerazumne potrage i zaplene" olabavljena su ili izbačena u ime nacionalne bezbednosti.

Kako je postojao strah da je 11.9. samo početak, Kongres je dao FBI i NSA nove mogućnosti za skupljenje i deljenje podataka.

Na primer, patriotski zakon dao je obaveštajnim agencijama moć da pretražuju zapise pojedinca i istoriju pretraživanja Interneta uz malo sudskog nadzora. Agenti su mogli pretraživati kuću bez obaveštavanja vlasnika i prisluškivati telefonsku liniju bez utvrđivanja verovatnog razloga.

5. Amerika je postala bezbednija, ali izmenjena

U godinama nakon 11.9. Amerikanci inspirisani ideologijom džihadista ubili su 107 ljudi i terorističkim napadima, do septembra 2020. godine.

Skoro polovina smrti dogodila se u jednoj užasnoj pucnjavi u noćnom klubu u Orlandu, ali nije bilo terorističkih napada velikih razmera na američke gradove poput onih za koje su mnogi verovali da će neizbežno uslediti nakon 11. septembra.

Čini se da su mere bezbednosti uvedene posle 11. septembra onemogućile ili obeshrabrile još jednu ambicioznu zaveru stranih agenata na američkom tlu. Ali u tom procesu zemlja se suočila sa "beskrajnim" ratom protiv terorizma koji je neizbrisivo promenio strukturu američkog života.

(Telegraf.rs)