"Predsednik svega": Amerikanci imaju problem oko titule Đinpinga, lidera Kine svi pogrešno zovemo?

Kineski lider Si Đinping ima toliko titula da je stekao nadimak "Predsednik svega". Od stupanja na dužnost 2012. godine, postao je šef ne samo države, vladajuće Kineske komunističke partije (CCP) i oružanih snaga, što je normalno za lidera zemlje, već i više novih partijskih superkomiteta, što je podstaklo spekulacije međunarodnih komentatora da je on manje predsednik, a više autokrata.

Sada novi zakon predstavljen u Kongresu SAD želi da Đinpingu oduzme titulu "predsednik", po kojoj aludiraju na njega gotovo sve vlade i inostrani mediji, piše CNN.

Predlog zakona nazvanog "Zakon o imenu neprijatelja" predstavljen je 7. avgusta od strane zastupnika repubublikanca Skota Perija iz Pensilvanije. Njime bi se zabranjivalo saveznoj vladi stvaranje ili širenje bilo kakvih dokumenata koji se odnose na "šefa države Narodne Republike Kine kao na bilo šta drugo osima na generalnog sekretara Centralnog komiteta Kineske komunističke partije, ili alternativno kao na generalnog sekretara".

- Obraćanje šefu države Narodne Republike Kine kao "predsedniku" odobrava netačnu pretpostavku da su građani države demokratskim sredstvima legitimisali lidera koji njima vlada - navodi se u predlogu.

Titula Si Đinpinga već je bila predmet kontroverzi i konfuzije. Nijedna od njegovih zvaničnih kineskih titula ne uključuje reč "predsednik" ili se tako prevodi, ali svi kineski lideri od osamdesetih godina, od kada je Kina počela da se otvara u ekonomske svrhe, na engleskom jeziku, ali i drugim jezicima, su označeni tako.

Peri nije prva osoba koja je pozvala na ovu promenu. Godinama kritičari navode da razlika u kineskim i engleskim titulama Đinpinga dozovljava ovom čoveku da projektuje sliku otvorenosti prema međunarodnoj zajednici što je u suprotnosti prema autoritarnom stilu i učvršćivanju vlasti kod kuće.

- Kina nije demokratija i njeni građani nemaju pravo glasa, okupljanja ili slobodu govora. Davanjem titule predsednika generalnom sekretaru Đinpingu daje se i legitimitet CCP i njegovoj autoritarnoj vladavini - navedeno je u izveštaju Američko-kineske komisije za ekonomski i bezbednosni pregled 2019. godine.

Tri glavne titule

Si Đinping je u Kini poznat po tri glavne titule. Kao predsedavajući države (guojia zhuxi), on je na čelu NR Kine. Predsedavajući je Centralne vojne komisije (zhongyang junwei zhuxi), odnosno glavnokomandujući je Narodne oslobodilačke armije (PLA), a takođe je i generalni sekretar CCP (zong shuji), odnosno šef je kineske vladajuće političke partije.

Ove titule se koriste u zavisnosti od konteksta. Vojna titula koristi se kada se Đinping bavi pitanjima PLA, a u vladinim saopštenjima na engleskom jeziku i državnim medijima, Si je nazvan predsednikom što nije oduvek bio slučaj.

Ustav zemlje iz 1954. godine, koji je usvojen nekoliko godina nakon osnivanja Narodne Republike Kine, u originalnom prevodu na engleski navodi kineskog lidera kao "predsedavajućeg".

Mao Cedung je prvi zauzeo ovu funkciju, a 1975. progurao je novi Ustav koji je naglasio vlast Komunističke partije nad državom, eliminišući u potpunosti funkciju predsednika države i dajući umesto toga široka ovlašćenja predsedniku stranke.

Tek 1982. godine, pod novim vođom koji se zalago za otvatanje Kine prema svetu, uveden je još jedan ustav. Preokrenute su mnoge Maove promene ponovnim uspostavljanjem kancelarije državnog predsedavajućeg, rebrendiranjem predsednika stranke kao generalnog sekretara i uvođenjem novog zvaničnog prevoda "predsednik" na engleski jezik. koji se od tada koristi za svakog sledećeg lidera.

Reč "predsednik" ima latinske korene i korišćena je prvobitno za šefove koledža ili odbora. Njeno značenje po svojoj osnovi nema nikakve veze sa izborima ili demokratijom, ali SAD su prva zemlja koja je tu reč upotrebila za šefa republike, a druge zemlje su sledile.

Osamdesete godine su u Kini bile vreme opsežnih reformi i globalizacije, jer je tadašnji lider Deng Sjaoping olabavio vladinu kontrolu nad ekonomijom i određenim ličnim slobodama. Novousvojena engleska titula "predsednik" odražavala je taj duh otvaranja i povećane međunarodne diplomatije. Takođe, postavila je distancu između novog rukovodstva zemlje i Maovog autoritarnog režima, tokom kojeg je do 45 miliona ljudi umrlo od gladi.

Kako se Kina spremala da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji krajem devedesetih, što je shvaćeno kao znak da ide ka demokratskoj budućnosti, upotreba "kineskog predsednika" kroz naslove postala je sve raširenija.

Kina danas izgleda izuzetno drugačije u odnosu na Dengovo vreme. Rukovodstvo je takođe transformisano, a dok je Deng odmakao od Maove zaostavštine, Đinping je uvećao kontrolu Komunističke partije u skoro svim aspektima društva, navodi CNN.

Đinping je 2016. godine nazvan "jezgrom Kineske komunističke partije".

Perijev predlog zakona došao je trenutku kada su tenzije između Kine i SAD na najvišem nivou, te ovaj predlog više ima politički karakter nego "lingvistički". Ipak, nije poznato koliko šansi ima da ovaj zakon i "prođe".

(Telegraf.rs)