Pet godina "politike otvorenih vrata": Angela Merkel se "kockala" i to se na kraju isplatilo

Pre pet godina veliki talas migranata krenuo je put Evrope. Nemačka kancelarka Angela Merkel tada je govorila da će se njena zemlja izboriti sam ovim, dok su njeni kritičari tvrdili da je to velika greška i da politika "otvorenih vrata" nigde ne vodi. Danas se čini da je Merkelova ipak bila u pravu.

Mohamad Halak, Sirijac iz Alepa, prošle godine je baš u Nemačkoj položio ispit sa najvišom ocenom u njegovoj grupi. U tu zemlju je stigao 2015. godine kao maloletnih bez pratnje i ovaj mladić sada studira IT na Vestfalskom univerzitetu primenjenih nauka.

- Nemačka mi je uvek bila cilj. Oduvek sam imao smešan osećaj da pripadam ovde - rekao je on za "Gardijan".

Halak je zapravo jedan od 1,7 miliona ljudi koju su između 2015. i 2019. godine podneli zahtev za azil u Nemačkoj. I jedan je od 10.000 ljudi koj su 2015. godine u Nemačku stigli kao izbeglice, a koji su uspeli da savladaju nemački jezik i upišu fakultet. Među izbegličkom decom i tinejdžerima, više od 80 odsto njih kaže da imaju snažan osećaj pripadnosti u nemačkim školama, te da se osećaju voljeno kod svojih vršnjaka.

Priče kao što je Halakova delimično opravdavaju optimizam koji je izrazila Angela Merkel pre pet godina, na vrhuncu jedne od najburnijih godina u novijoj evropskoj istoriji. To je bila rečenica koja ju je umalo koštala posla i koju je i sama delimično povukla.

- Jednostavno rečeno, Nemačka je jaka zemlja - rekla je nemačka kancelarka na konferenciji za štampu 31. avgusta 2015. godine, pokušavajući da odgovori na zabrinutost zbog naglo rastućeg broja ljudi koji podnose zahtev za azil u Nemačkoj, uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana.

- Motiv sa kojim pristupamo ovim stvarima mora da bude: već smo toliko uspeli, snaći ćemo se (Wir schaffen das) - navela je ona, a dok je intervju emitovan objavljena je vest da je Mađarska poslala vozove ljudi na nemačku granicu, od kojih se 20.000 prijavilo u Minhenu naredne nedelje.

Brojne kritike opozicije

Stranka AfD, osnovana dve godine pre toga, oštro je kritikovala potez Merkelove.

- Ne želimo da se snalazimo sa ovim - rekao je Aleksandar Gauland, iz te stranka.

Tokom narednih meseci i godina, nakon seksualnih napada u novogodišnjoj noći u Kelnu, terorističkog napada Bataklan u Parizu i divljanja kamionom na božićnoj pijaci, činilo se da se slično osećanje pronelo i većim delom nemačke populacije, čak i kada te zločine nisu izvršili ljudi koji su stigli u Evropu 2015. godine.

Ipak, iako su brojni svetski lideri tvrdili da je ovo "najgora odluka koju je evropski lider doneo u moderno doba", Merkelova i danas sedi na vrhu najveće evropske ekonomije i tu će i ostati sve dok ne odstupi uoči saveznih izbora 2021. godine.

AfD u međuvremenu nikada nije dostigla tačku u kojoj će biti druga po jačini stranka u zemlji. Ta stranka je uspostavila stalno prisustvo u lokalnim parlamentima širom Nemačke, ali je na saveznom nivou pala na četvrto mesto prema anketama, iako je sa 12,6 odsto na izborima 2017. bila treća.

Takođe, strah od terorizma je splasnuo. Nakon sedam napada sa takvim motivima u Nemačkoj 2016. godine, koji su kulminirali napadom na božićni market u decembru te godine, u zemlji više nije bilo terorizma.

Piter Njuman, ekspert za Londonskog kraljevskog koledža, seća se da su ga tada zvali da gostuje na nemačkoj televiziji.

- Izrazio sam svoj optimizam, ali sam u dubini bio zabrinut. Da li će ovo uspeti? Sa skoro milion ljudi o kojima znamo tako malo? Na kraju, ti strahovi nisu bili osnovani. Znamo da su neki ljudi umešani u napad u Bataklanu iskoristili haos da bi stigli u Evropu, u nekim slučajevima predstavljajući se kao sirijske izbeglice. Takođe smo znali da su u većini slučajeva u pitanju mladići, upravo kategorija koja je najosetljivija na radikalizaciju. Ipak, sada možemo reći da se najgori strahovi nisu obistinili. Kolaps Islamske države dogodio se mnogo brže nego što smo očekivali - rekao je on i dodaje da je razlog svemu ovome i veća efikasnost nemačkih obaveštajnih službi.

Ono što se jeste dogodilo je da je leto 2015. godine dovelo do radikalizacije nemačkih desničara, koji su ciljali prihvatilipta i napadali ih. Nijedna druga evropska država nije videla toliko "desničarskih" napada 2019. godine kao što je Nemačka.

Usporen dolazak migranata

Vlada Merkelove preuzela je kasnije jednostrane korake da uspori stopu novih dolazaka. Sporazum između Turske i EU o zaustavljanju nelegalnih migracija i zameni ga šemom preseljenja, drastično je zaustavio protok migranata u Evropu 2016. godine. Vlada je pokušala da ograniči zahteve za azil iz severne Afrike dodavanjem Alžira, Maroka i Tunisa na listu zemalja koje se smatraju sigurnim, mada je gornj8i dom parlamenta odbio predlog.

U martu ove godine Nemačka je pokrenula kampanju na društvenim mrežama kako bi odvratila sirijske izbeglice da krenu put ka centralnoj Evropi, a Merkelova velika koalicija glasala je protiv prihvatanja 5.000 izbeglica zaglavljenjih u grčkim kampovima.

Merkel se nikada nije odrekla svojih reči iz 2015. godine, iako su čak mnogi u njenoj stranci tvrdili da treba. Ipak, osigural je da se situacija poput one koja je usledila neće ponoviti na nemačkom tlu tokom njenog mandata.

(Telegraf.rs)