Švedski naučnici analizirali borbu zemlje sa pandemijom korona virusa: Evo šta su zaključili

Foto: Tanjug/AP

Nekoliko švedskih naučnika je 29. avgusta u časopisu "ScienceDirect" objavilo rad pod naslovom "Analiza švedske politike oko covida-19" s namerom da opišu i analiziraju švedski pristup borbi protiv pandemije. Mnoge su se zemlje oduševljavale, ali i kritikovale švedsku strategiju, koja se temelji na bliskom partnerstvu vlade i društva. Radi se o međusobnom poverenju koje daje naglasak na odgovornost pojedinaca i ističe koliko se toga može postići dobrovoljnim merama i preporukama, pišu autori studije, među kojima su Andrijus Kavaliuna s Instituta Karolinska, Isis Lindfelt sa Univerziteta Upsala i Polin Okaja iz Univerzitetske bolnice Umea.

Preporučujemo

Na početku dokumenta navode da je glavna švedska intervencija u upravljanju krivuljom bolesti bila opšta preporuka za dobru higijenu ruku, držanje fizičke distance prema drugima, suzdržavanje od velikih okupljanja i nepotrebnih putovanja. Osobama za koje se sumnja da imaju covid-19 preporučeno je da ostanu kod kuće i izbegavaju socijalne kontakte.

Osim toga, zabranjene su posete domovima za starije osobe i javna okupljanja više od 50 osoba. Zbog toga zdravstveni sistem u Švedskoj nikad nije bio preopterećen, ali relativno visoka smrtnost među starijima, kao i ranjivost nekih migrantskih grupa, ukazuju na nedostatke, prenosi Index.hr.

Dve strategije - usporavanje i suzbijanje

- Pošto je SZO 11. marta 2020. proglasio pandemiju covida-19, nacionalne vlade i celokupna društva, zdravstveni sistemi i socijalne službe, našli su se na ispitu. Pokazalo se da su moguće dve fundamentalne strategije u borbi protiv pandemije. Prva je ublažavanje, koja se fokusira na usporavanje, ali ne nužno i zaustavljanje epidemije, odnosno usmerena je na redukovanje vrhunca potražnje za zdravstvenom zaštitom, istovremeno štiteći rizične grupe od teških oblika infekcije.

Druga je suzbijanje, koja je usmerena na zaustavljanje epidemije na malom broju slučajeva i trajnom održavanju takvog stanja. Obe strategije imaju svoje izazove. Kako su pokazala ranija istraživanja, efektnost bilo koje izolovane intervencije biće ograničena, pa je za suzbijanje prenosa bolesti potrebno kombinovati različite mere - objasnili su.

Foto: Tanjug/AP

Je li zatvaranje zaštitilo starije?

Dalje pišu kako su se mnoge zemlje i mnogi mediji čudili švedskoj strategiji borbe protiv korona virusa: osnovne škole i većina privrede ostali su otvoreni, a policija nije zaustavljala prolaznike na ulici. "Ozbiljni kritičari ukazivali su da Švedska žrtvuje svoje starije građane kako bi brzo došla do imuniteta krda. Stopa smrtnosti u Švedskoj bila je veća nego u susednim zemljama, Danskoj, Norveškoj i Finskoj, ali niža nego u Velikoj Britaniji, Španiji i Belgiji", stoji u studiji.

Kako tvrde autori studije, postalo je jasno da strogo "zatvaranje" ne štiti starije i slabije osobe koje žive u domovima, odnosno upravo one koje je "lokdaun" trebalo da zaštiti. Niti, navode dalje autori studije, lokdaun smanjuje smrtnost od covida-19, što se, kako tvrde, može videti poređenjem iskustva iz Velike Britanije s ostalim evropskim zemljama.

"Švedska je poznata po tome da sprovodi drukčiji pristup prema pandemiji covida-19. Međutim, težnje su slične kao u drugim zemljama - smanjiti prenos i izravnati krivu.

Glavni ciljevi navedeni su u švedskom planu pripravnosti za pandemiju: smanjiti smrtnost stanovništva i smanjiti razne negativne posledice po pojedince i društvo. Stoga su rasprave u Švedskoj usmerene i na druge ciljeve, poput pružanja mogućnosti za fizičku aktivnost, održavanja vitalnih društvenih funkcija i zadovoljavanja dečjih potreba. Ambicija je pronaći strategije koje smanjuju prenos covida-19 i postići druge važne zdravstvene ciljeve", piše u studiji.

Strategija Zavoda za javno zdravlje, navode dalje, pre svega ima cilj da zaštiti osobe starije od 70 godina i izbegne preopterećenje sistema. ZJZ je 1. aprila objavio propise i opšte savete o svačijoj odgovornosti za sprečavanje širenja covida-19. Radi se o snažnim preporukama koje se odnose na higijenu ruku, fizičku distancu, ostajanje kod kuće u slučaju bolesti i izbegavanje nepotrebnih putovanja. Preporuke takođe navode šta preduzeća, javni prevoz, sportski klubovi, udruženja, pa čak i zatvori i migracione službe mogu da učine u borbi protiv covida-19.

Foto: Tanjug/AP

U brojnim intervjuima, podsećaju, predstavnici ZJZ-a naglašavali su da se sprovode samo one mere za koje postoje dokazi da redukuju transmisiju. U svetlu ove strategije temeljene na dokazima, mnoge mere koje se preduzimaju u drugim zemljama, na primer zatvaranje granica, nemaju tu snagu i njihova efektnost može da bude upitna. Stoga je još jedno jedinstveno obeležje švedskog pristupa da glavna odgovornost u upravljanju krizom leži na stručnjacima, a ne na političarima. Njima je prepušteno rešavanje ekonomskog aspekta epidemije, dakle nezaposlenosti i podrške poslovnom sektoru. Treba dodati i da su, uprkos tvrdnjama stranih medija i naučnika u Švedskoj i inostranstvu, funkcioneri ZJZ-a više puta su negirali da je postizanje imuniteta krda deo švedske strategije.

Higijena ruku - osnova mera

"Često perite ruke", prva je preporuka ZJZ-a koja se ponavlja svakodnevno. Ova osnovna mera ne samo da je od najveće važnosti za svakog pojedinca, nego i za zdravstvo. U nedavnom pregledu uzroka prenosa i kontrolnih mera suzbijanja epidemije u dugotrajnim ustanovama, autori zaključuju da kršenje osnovnih postupaka kontrole infekcije, pranja ruku, dezinfekcije i čišćenja, može imati glavnu ulogu u širenju infekcije.

Higijenske rutine u Švedskoj obavezne su za sve pružaoce zdravstvenih usluga, a svake godine sprovode se nadzorne revizije kako bi se procenili učinci. U zdravstvenom sektoru u odgovornosti regija, dakle primarnoj i bolničkoj brizi, poštovanje svih aspekata higijenskih rutina poraslo je sa 60 posto 2010. na 82,7 posto 2020. godine. U ustanovama za brigu o starijima procenat je u istom razdoblju porastao s 40 na 59,2 posto. Ovi podaci pokazuju da je potrebno vreme da bi se postigao učinak i da je to bio značajan faktor rizika na početku pandemije covida-19.

Mekane mere pogodne za "divergentnu" zemlju

I dok je veći deo sveta bio pod nekim oblikom "zatvaranja", Švedska je primenjivala mekane mere protiv pandemije, uglavnom se oslanjajući na vrlo malo zakonodavne kontrole. Švedska je kulturološka divergencija povezana s naglaskom na sekularno-racionalne i individualne vrednosti. Međutim, ne radi se o vrsti individualnost koja se obično povezuje s ovim izrazom, nego specifičnoj švedskoj individualnosti koja se može opisati kao "individualnost s društvenim ugovorom".

Strategija ima još jednu važnu kulturološku karakteristiku. Budući da je strategija široko prihvaćena u javnosti, većina Šveđana će je pratiti s mešavinom motiva, od izbegavanja konflikta s drugima ili izbegavanja kritika da narušava društveni poredak. U nedavnom istraživanju pokazalo se da 87 posto švedske javnosti ima visok nivo poverenja prema istraživačima i stručnjacima koji javno govore o korona virusu, što ukazuje na visoku vrednost "stručnog uticaja" na oblikovanje politika i strategija u pandemiji. Stanovništvo se uglavnom pridržavalo ovih smernica, a stranci koji žive u Švedskoj često su komentarisali da ovakav pristup ne bi funkcionisao u njihovim zemljama.

Foto: Tanjug/AP

Prate pacijente kroz registre

Švedskim zdravstvenim sistemom upravlja se na tri nivoa. Nacionalna vlada odgovorna je za vođenje politike na nacionalnom nivou pa zakonodavstvo i upravljanje agencijama, kao što su Zavod za javno zdravstvo (ZJZ) i Nacionalna uprava za zdravstvo i socijalnu brigu, koje su bile uključene u borbu protiv pandemije. Na drugom je nivou 21 regija, odgovorna za upravljanje i finansiranje zdravstvenih ustanova kao što su bolnice, a na trećoj 290 opština koje brinu o starijima i nemoćnima.

Švedska ima dugu tradiciju nacionalnih registara, koji su rudnik zlata za istraživanje. Kroz registre je moguće pratiti pacijente tokom celog života. Švedska je takođe jedna od retkih zemalja s jedinstvenim ličnim identifikacionim brojem, koji omogućava povezivanje podataka iz različitih registara s konkretnom osobom. Brojne su studije zaključile da su podaci iz registara valjani i kvalitetni.

Do 13. avgusta 2020. u Švedskoj je bilo 83.852 slučaja covida-19 (830 na 100.000 stanovnika), 35.155 (42 posto) kod muškaraca i 48.697 kod žena (58 posto). Vrhunac je zabeležen krajem juna i odražava ekspanziju testiranja na sve koji imaju simptome covida-19. U svojim nedeljnim izveštajima Zavod za javno zdravlje razdvaja blage od težih slučajeva, a blagi slučajevi predstavljaju većinu otkako je povećan broj testova.

Zdravstveni sistem nijednog trenutka nije bio opterećen

Ukupan broj pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja do 13. avgusta bio je 2.538. Među njima je bio 1.851 muškarac (73%) i 687 žena (27%). Broj pacijenata na intenzivnom lečenju 13. avgusta bio je 30 i svakodnevno se smanjuje od kraja aprila. Treba reći da se broj kreveta na odeljenjima intenzivnog lečenja značajno povećao tokom pandemije. Pre pandemije Švedska je imala samo 5,8 kreveta na 100.000 stanovnika, što je jedna od najnižih stopa u Evropi. U maju je bilo oko 10 kreveta na 100.000 stanovnika, odnosno 14. maja bilo ih je ukupno 1.003, od kojih je 423 (33%) bilo slobodno. Trenutno je broj kreveta na jedinicama intenzivnog lečenja pao na predpandemijski nivo, odnosno ima ih ukupno 527, od toga je zauzet 321 (30 za pacijente s covidom-19). Pokazalo se da zdravstveni sistem ni u kojem trenutku nije bio preopterećen i da je uvek bilo mesta na jedinicama za intenzivno lečenje.

Foto: Tanjug/AP

Švedska je postala multikulturalno i multietničko društvo s oko 19,6 posto populacije koje je rođeno u inostranstvu ili povezano s drugim zemljama. Postoji mnoštvo studija koje ukazuju da su imigranti slabijeg zdravlja u poređenju s rođenim Šveđanima, na šta ukazuje i prekomerna zastupljenost imigranata u statistikama o zdravstvenim problemima kao što su mentalno zdravlje, gojaznost, stres, loše zdravlje zuba, određene vrste raka i niskog učestvovanja u fizičkim aktivnostima.

Jedno nedavno istraživanje jasno prikazuje pristrasnost i dezinformacije o Švedskoj i covidu-19, posebno kad su u pitanju popularni narativi: 1. U Švedskoj se živi normalno; 2. Švedska ima strategiju imuniteta krda; 3. Švedska ne prati savete stručnjaka; 4. Švedska ne sledi preporuke Svetske zdravstvene organizacije i 5. Švedski pristup je promašen.

(Telegraf.rs)