Blejk je pogođen sedam puta i sada je paralizovan: Zašto je policija morala da ispali toliko hitaca?

Kada policija veruje da bi osumnjičena osoba mogla da ih povredi ili ubije, obično se odlučuje da ispali onoliko hitaca koliko je potrebno kako bi osumnjičeni pao. Sama pucnjava obično traje nekoliko sekundi, ali pitanje o broju ispaljenih hitaca opstaje dugo nakon što se sve završi.

Od ubistva Džordža Flojda u maju u Mineapolisu, policija je morala da odgovara javnosti zbog policijske brutalnosti i sistemskog rasizma koji i dalje postoji širom zemlje.

Ove nedelje je sva pažnja usmerena na Kenošu, Viskonsin, zbog ranjavanja Džejkoba Blejka (29), oca troje dece koji je pogođen sedam puta dok su to gledala njegova deca iz automobila.

Blejk je u teškom stanju u lokalnoj bolnici, rekla je njegova porodica za CNN. Njegov otac tvrdi da je Blejk sada paralizovan.

Odeljenje za sporovođenje zakona postavlja pitanje zašto su policijski službenici ispaliti toliko hitaca.

Kako navodi CNN, policijske pucnjave nisu nauka, to su obično stresne situacije u kojima adrenalin preuzima odgovor policajca, ali neki faktori objašnjavaju zašto policajci ispale baš toliko hitaca kao u slučaju Džejkoba Blejka.

Policija puca sve dok "pretnja ne nestane"

"Odgovor iz udžbenika" je da policajci pucaju sve dok ne ukinu pretnju, kađe Set Stoton sa Pravnog fakulteta Univerziteta Južne Karoline, koji proučava policijske postupke.

Policajci koriste smrtonosnu silu na osumnjičenog za kog smatraju da je neposredna pretnja smrću ili nanošenja telesnih povreda službenicima ili drugima.

Tokom obuke, policiji se govori da upotrebe silu sve dok ta osoba više ne predstavlja pretnju, kađe Stoton.

Broj hitaca koji su potrebni da bi se "savladala pretnja" zavisi od okolnosti.

- Ponekad ispaljivanje više metaka ima potpuni smisao. Ponekad nema smisla. Ako službenici koriste smrtonosnu silu, obično su obučeni da ne pauziraju vatru i da brzo pucaju. Pauta za procenu osumnjičenog mogla bi da mu da vreme da nanese štetu njima ili drugima - dodaje on.

Zakonski, broj hitaca obično nije važan. Prema Četvrtom amandmanu, policajci su morali da imaju razlog da veruju da je osumnjičeni pretnja za njih. Sud utvršuje da li je službenik bio razuman u toj proceni, a ne da li je razuman broj ispaljenih hitaca.

Više policajaca puca odjednom

Veliki broj hitaca mođe se pripisati i fenomenu zvanom "refleksna vatra" koji se dešava kada jedan policajac počne da puca na osumnjičenog, pa mu se pridruži još jedan ili više policajaca, čak i aako nisu odmah primetili da je osumnjičeni pretnja.

To može da stvori konfuziju među policajcima.

- Međutim, oni mogu pomešati pucnje drugog policajca sa pucnjima osumnjičenog, što bi moglo da dovede do toga da se i delje bespotrebno puca - naveo je Stoton.

Uglavnom promaše

Preciznost policajaca varira u zavisnosti od toga koliko je policajac blizu osumnjičenog. Studija policijske uprave u Dalasu iz 2019. godine otkrile da su u više od 130 pucnjava, policajci pogodili svoje mete u 35 odsto slučajeva. Većina su, dakle, promašaji.

Analiza iz 2006. godine koja je ispitala brojne velike pucnjave u policiji tokom kasnih osamdesetih i ranih devedesetih otkrila je da stopa retko prelazi 50 odsto.

Neka odeljenja, uključujući njujoršku policijsku upravu 1990. godine, pogodila su samo oko 23 odsto ciljeva.

Uglavnom ni ne broje koliko su hitaca ispalili

Uznemirenost i adrenalin zbog incidenta visokog sresa mogu zamagliti presudu policajca, rekao je Sedrik Aleksandar, konsultant za obuku policajaca i 39-godišnji veteran u sprovođenju zakona.

To može da dovede o toga da policajci ispale neopravdani broj metaka. Mnogi policajci se ne sećaju koliko su hitaca ispalili kada su ispitivani odmah nakon pucnjave.

- Neki policajci će svedočiti ili davati izjavu odmah nakon toga, ispalili su tri do četiri hica kada su ustvari ispalili 10,11. U trenucima visokog sresa, adrenalina i otkucaja srca, policajac ne broji - kaže Stoton.

Poenta obuke je pripremiti službenike za incidente visokog stresa u kojima će se od njih tražiti da koriste smrtonosnu silu. Službenik koji opazi da je u neposrednoj opasnosti "može samo da nastavi da povlači obarač dok ne dođu sebi - rekao je Stoton.

Koriste brzo oružje

Vrsta vatrenog oružja koju policajac koristi takođe može uticati na broj hitaca. Ako koriste tipično poluautomatsko oružje, kaže Aleksandar, oni bi mogli da imaju u svojim pištoljima i do 15 metaka.

U mnogim slučajevima im nedostaje obuka

Mnogi policajci pribegavaju upotrebi vatrnog oruđja ako im nije prijatno da prvo uhvate osumnjičenog fizičkog silom, navodi Stoton. U okolnostima kada službenici ne znaju da li je osumnjičeni naoružan, nepoverenje bi moglo da dovede do fatalne pucnjave na nenaoružanu osobu.

- Ne bi trebalo predvideti ulogu straha kod policajca prilikom upotrebe sile - dodaje.

Policajci su obučeni za upotrebu sile više nego za bilo šta drugo, navodi on, ali dodaje da policajci često nemaju toliko obuke.

- Taj nedostatak može dovesti do eskalacije do opcija veće sile. Što je službnik sigurniji u fizičku silu, to će mu manje biti potrebno da pređe na vatreno oružje - naglašava.

(N. Z.)