Protivnici Vladimira Putina koji su umrli nasilnom smrću ili pod sumnjivim okolnostima: Ima ih 10

Jedan od najžešćih kritičara predsednika Rusije Vladimira Putina, Aleksej Navaljni, nalazi se u teškom zdravstvenom stanju pošto mu je pozlilo.

Prema prvim informacijama, on je leteo iz Tomska u Moskvu, ali je avion morao hitno da sleti u Omsk jer je ruskom opozicionaru bilo loše i prebačen je u bolnicu. Portparolka Fonda za borbu protiv korupcije Kira Jarmiš tvrdi da je Navljani otrovan, a prikačen je na respirator i bez svesti je.

- Pretpostavljamo da su Alekseja otrovali nečim što su sipali u čaj. To je bilo jedino što je pio od jutros. Lekari govore da se otrov brže apsorbovao preko vruće tečnosti - istakla je Jarmiš.

Kako se pojavila ova informacija, odmah su počele da se pojavljuju teorije zavere da navodno država stoji iza ovog incidenta. Kako kažu, u prilog tim pričama idu navodi kako je 10 Putinovih kritičara preminulo nasilnom smrću ili pod sumnjivim okolnostima.

Denis Voronenkov, 2017. godina

Voronenkov je bio bivši član Komunističke partije Rusije koji je bio veliki kritičar Putina i načina kako on vodi zemlju. Kako navode poznavaoci prilika, on je zbog situacije u zemlji 2016. godine prebegao u Ukrajinu gde je tražio azil.

Međutim, on je ubijen 2017. godine u Kijevu u sred bela dana, a tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko okarakterisao je ovu egzekuciju kao “akt terorizma Rusije”. Putinov portparol je izjavu Porošenka nazvao “apsurdnom”.

Boris Nemcov, 2015. godina

Nemcov je 90-ih godina prošlog veka bio političar u usponu u post-sovjetskoj Rusiji, a u jednom trenutku je bio na funkciji zamenika premijera te zemlje. Prema ocenama nekih analitičara, imao je potencijal da postane predsednik, ali je 2000. godine Borisa Jeljcina nasledio Putin.

Prema pisanju svetskih medija, Nemcov je javno podržao izbor, ali kako su proticale godine sve više je kritikovao Putina, jer je smatrao da guši građanske slobode. U sklopu otpora prema politici ruskog predsednika, Nemcov je 2011. godine predvodio masovne proteste posle parlamentarnih izbora, te je ukazivao na korupciju u vlasti.

Hapšen je nekoliko puta, a vlasti su u jednom trenutku suzbile proteste. U februaru 2015. godine, samo nekoliko sati pošto je pozvao građane da učestvuju u protestnom maršu zbog angažovanja ruske vojske u Ukrajini, Nemcov je upucan četiri puta u leđa u blizini Kremlja.

Petorica muškaraca osuđena su zbog ubistva opozicionara, ali i dalje nije poznato ko je naručilac.

Boris Berezovski, 2013. godina

Ruski tajkun, koji je bio jako blizak Jeljcinu krajem 90-ih godina, smatra se da je bio jedan od bitnih faktora Putinovog dolaska na vlast, a čak je u nekoliko navrata putem medija napadao Nemcova. Međutim, prema rečima nekih analitičara, on nije uspeo da ostvari uticaj na Putina u meri u kojoj se nadao.

Njegovo neslaganje sa ruskim predsednikom dovelo je do toga da je potražio azil u Velikoj Britaniji, gde se navodno zakleo da će Putina skloniti sa vlasti. Čak je optužio Kremlj da je organizovao ubistvo nekadašnjeg ruskog obaveštajca i uzbunjivača Aleksandra Litvinjenka.

Berezovski je pronađen mrtav u njegovom domu, zaključan u kupatilu i sa omčom oko vrata. U prvi mah se činilo da je reč o samoubistvu, ali mrtvozornik posle obavljene obdukcije nije mogao da utvrdi tačan uzrok smrti.

Ipak, treba napomenuti da je ovaj tajkun navodno poslao pismo Putinu, u kome je tražio oproštaj za greške koje je učinio. Mediji su spekulisali da je biznismen Roman Abramovič lično predao pismo ruskom lideru.

Stanislav Markelov, 2009. godina

Markelov je bio advokat za ljudska prava, a bio je poznat što je zastupao Čečene u slučajevima protiv Vojske Rusije. Prema pisanju medija, on je takođe zastupao novinare koji su imali probleme sa zakonom posle kritičkih tekstova o Putinu. Među njima je bila i reporterka lista "Novaya Gazeta", Ana Politkovskaja, koja je ubijena 2006. godine.

Markelova je upucao i ubio maskirani napadač 2009. godine u blizini Kremlja. Novinarka Anastasija Baburova, koja je takođe radila kao novinar za list "Novaya Gazeta", takođe je ubijena kada je pokušala da pomogne advokatu. Ruske vlasti su saopštile da je neo-nacistička grupa organizovala egzekuciju, a njihova dva člana osuđena su na smrt.

Sergej Magnicki, 2009. godina

Ruski advokat preminuo je u pritvoru u novembru 2009. godine, pošto je navodno brutalno pretučen, a onda mu nije ukazana lekarska pomoć. Magnitski je radio za biznismena Vilijama Braudera kako bi istražio slučaj velike poreske prevare. On je navodno uhapšen pošto je otkrio da su neki policijski zvaničnici odgovorni za tu prevaru.

Magnicki je posthumno osuđen 2012. godine za izbegavanje poreza, a Brauder je lobirao da vlada Sjedinjenih Američkih Država uvede sankcije protiv onih koji su imali veze sa njegovom smrću. Odluka o sankcijama protiv "osumnjičenih" nosi ime ubijenog advokata.

Američki biznismen je takođe jednom prilikom rekao da je Putin naredio ubistvo Magnickog.

Natalija Estemirova, 2009. godina

Esterimova je bila novinarka koja je istraživala otmice i ubistva u Čečeniji. Ona je izveštavala o civilima koji su se našli "u unakrsnoj vatri" između proruskih snaga i islamskih militanata.

Ona je oteta ispred njenog doma u Groznom, upucana je nekoliko puta. Njeno telo je bačeno u šumu, a do sada nije otkriveno ko ju je ubio, odnosno ko je naručilac.

Predsednik udruženja za ljudska prava "Memorijal" Oleg Orlov kazao je da joj je pretio lider Čečena Ramzan Kadirov, za koga mnogi kažu da je u prisnim odnosima sa Putinom. On smatra je upravo Kadirov odgovoran za njenu egzekuciju.

Ana Politkovskaja, 2006. godina

Novinarka koja je radila za list "Novaya Gazeta" napisala je knjigu "Putinova Rusija" u kojoj je optužila ruskog lidera da je pretvorio zemlju u policijsku državu. Takođe, pričala je o zločinima i zlostavljanjima u Čečeniji.

Ubijena je u liftu u zgradi u kojoj je živela, a petorica muškaraca osuđeno je za njeno ubistvo. Sudija je tokom izricanje presude kazao da je očigledno reč o naručenom ubistvu, pošto je napadačima dato 150.000 dolara da izvrše zločin. Ime nalogodavca nikada nije otkriveno.

Putin je demantovao da je Kremlj umešan u ubistvo novinarke, istakavši da njena smrt nanosi više štete vlastima nego njeno pisanje o Rusiji i Čečeniji.

Aleksandar Litvinjenko, 2006. godina

Litvinjenko je bio nekadašnji agent FSB-a koji je preminuo tri nedelje pošto je popio čaj u londonskom hotelu. U piće je bio stavljen smrtnosni polonijum-210. Prema pisanju stranih medija, britanska istraga je utvrdila da su ga otrovali agenti Andrej Lugovoj i Dmitri Kovtun po "naređenju koje je najverovatnije odobrio Putin".

Rusija je odbila da izruči agente britanskim vlastima, a Lugovoj je 2015. godine nagrađen ordenom za "službu otadžbini".

Kada je napustio FSB, službu koja je nastala posle KGB-a, Litvinjenko je postao veliki kritičar vlasti, odnosno Putina. Čak je optužio Putina da je naredio ubistvo novinarke Ane Politkovskaje.

Sergej Jušenkov, 2003. godina

Jušenkov je bio nekadašnji pukovnik Vojske Rusije. Tek pošto je osnovao pokret "Liberalna Rusija", ubijen je ispred svog doma u Moskvi.

Kako navode mediji, Jušenkov je skupljao dokaze za koje je verovao da pokazuju da Putin stoji iza eksplozija u stanovima 1999. godine u Rusiji, u kojima je na stotine ljudi poginulo.

Juri Ščekočikin, 2003. godina

Ovaj novinar pisao je kriminalu i korupciji u nekadašnjem SSSR-u, a tokom 1999. godine istraživao je eskplozije bombi u stanovima, radeći za list "Novaya Gayeta". Međutim, kako tvrde svetski mediji, on je 2003. godine oboleo od navodno misteriozne bolesti.

Ubrzo je preminuo, samo nekoliko dana pošto je trebalo da otputuje za SAD. Prema navodima svetskih medija, vlasti u Rusiji nikada nisu obelodanile njegove zdravstvene dokumente.

(M. Lj)