Istorijski trenutak: Nemački i izraelski avioni preleteli zajedno iznad logora Dahau u čast žrtava

Foto: Tanjug/AP

Zajednička vežba nemačkih i izraelskih vazdušnih snaga uključila je i istorijsko preletanje iznad koncentracionog logora Dahau u Minhenu u čast žrtava Holokausta.

Preporučujemo

Dva izraelska aviona “F-16” i dva nemačka “eurofajtera” pratili su letelicu “G-550” u kojoj su se nalazili komandanti vazdušnih snaga dveju država - general major Amikam Norkin i general potpukovnik Ingo Gerhac. Treći “eurofajter” se pridružio formaciji u vazduhu.

- Od mračnih sećanja prošlosti, nastavljamo na našim krilima u budućnost, zauvek - kazao je izraelski general major Norkin prilikom preleta iznad Dahaua.

Letelice su zatim prošle iznad vazdušne baze Firstenfeldbruk gde je 11 izraelskih atletičara i trenera ubijeno 1972. godine u terorističkom napadu na Olimpijskim igrama u Minhenu, prenosi portal "Israel hayom".

Kada je završen manevar, obavljena je formalna memorijalna služba u logoru Dahau kojoj su prisustvovali ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer i ambasador Izraela u Ne,ačkoj Džeremi Isakarof. Izraelsku delegaciju su takođe činili potomci Jevreja koji su preživeli zločine u Dahauu.

Vojna vežba “Plava krila 2020” trajaće dve nedelje u kojoj će snage NATO-a zajedno sa savezničkim snagama uvežabavi manevre. Ovo je prva zajednička vežba dveju vojski na tlu Nemačke.

Logorom se širio miris smrti

Dahau je bio nacistički koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemačkoj, na mestu napuštene fabrike municije kod srednjovekovnog grada Dahaua, oko 16 kilometara severoistočno od Minhena u Bavarskoj na jugu Nemačke.

Dahau je oslobođen 29. aprila 1945. godine. Amerikanci su tog jutra bez ispaljenog metka zaposeli potpuno prljav, zapušteni logor. Ono što su videli, šokiralo ih je: stotine leševa u barakama i otvorenim vagonima teretnih vozova, izgladneli zarobljenici, traumatizovani ljudi, tifusari. Samo retki su samostalno mogli da stoje na sopstvenim nogama...

- Iza žice i električne ograde skeleti su sedeli na suncu i međusobno jedni drugima trebili vaške. Svi su nekako jednako izgledali, kao da je neko izbrisao izraze na njihovim licima i njihovu starost - napisala je Amerikanka Marta Gelhorn, koja je od oktobra 1944. kao ratna reporterka pratila napredovanje američkih trupa u okupiranoj Evropi.

Početkom maja 1945. ona je kročila u već oslobođeni koncentracioni logor Dahau. Nakon prvog obilaska, bila je potresena onim što je tamo zatekla.

- Prešli smo preko velikog, punog, prašnjavog logora, između baraka za zarobljenike, i ušli u vojnu bolnicu. U hodniku su sedeli drugi skeleti. Oko njih se širio miris bolesti i smrti. Gledali su nas, ali bez ikakvih pokreta. Na njihovim licima nije bilo nikakvog izraza, nikakve mimike. Njihova lica sastojala su se samo od žućkaste, čekinjave kože koja je bila nategnuta preko kostiju - napisala je ona.

(Telegraf.rs)