Planetom besne protesti: Od Belorusije do SAD lije krv na ulicama, ceo svet je na nogama

Korona virus i dalje čvrsto drži celu planetu "pod čizmom". Međutim, širenje smrtonosne infekcije polako nestaje sa “radara” svetske javnosti, te pažnju privlači sve veće nezadovoljstvo ljudi širom planete, koji izlaze na ulice kako bi iskazali protest i protivljenje prema aktuelnoj situaciji.

Bez obzira da li je reč o ekonomski razvijenoj ili nerazvijenoj zemlji, protesti se nižu širom sveta posle blokade. Prema tvrdnjama poznavalaca prilika, stiče se utisak da je korona virus u drastičnoj meri promenio način na koji živimo, ali i u izvesnoj meri podstakao “klicu pobune” među ljudima.

Nova dešavanja u Minsku i Bejrutu, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji, Nemačkoj, Argentini, Južnoj Koreji podstiču na razmišljanje kako jača nezadovoljstvo među ljudima, bilo da je to zbog političkog sistema, otpora prema merama protiv širenja korona virusa ili opresivnog aparata vlasti.

Belorusija na nogama posle izbora

Veliku pažnju svetska javnosti poslednjih nekoliko dana zauzimaju dešavanja u Belorusiji. Naime, prošle nedelje su u toj zemlji održani predsednički izbori na kojima je aktuelni prvi čovek te zemlje Aleksandar Lukašenko odneo ubedljivu pobedu sa osvojenih više od 80 odsto glasova i tako došao do šestog mandata.

Međutim, građani su ubrzo izašli na ulice smatrajući da su rezultati izbora bili falsifikovani, te traže da Lukašenko koji je na vlasti u Belorusiji još od 1994. godine odstupi sa funkcije. Proteste u Minsku obeležili su i brutalni sukobi naroda i policije, a slike nasilja obišle su svet posebno scena kada je ubijen jedan od demonstranata Aleksandar Traikovski.

Evropska unija je stala na stranu nezadovoljnih građana i istakla da ne priznaje rezultate izbora u Belorusiji, pošto smatra da su oni bili nelegalni. Takođe, EU je saopštila da sprema sankcije protiv vlasti u toj zemlji zbog brutalnog odgovora policije na proteste građana.

Lukašenko je negirao tvrdnje da su izbori bili namešteni i optužio zemlje NATO-a i države zapada da pokušavaju da se umešaju u unutrašnja pitanja Belorusije.

- Rukovodstvo NATO traži od nas da održimo nove izbore. Ukoliko bismo im ispunili želju bila bi to smrt naše države - izjavio je Lukašenko u nedelju i dodao da se tenkovi Alijanse nalaze na samo 15 minuta od granica Belorusije.

Iako prvobitno nije bio za održavanje izbora, Lukašenko je promenio odluku te je u ponedeljak kazao da će ih biti, ali tek kada budu usvojene promene ustava te države.

- Moramo da usvojimo novi Ustav. On mora da bude usvojen na referendumu, zato što smo i prethodni ustav usvojili na referendumu i, prema novom ustavu, ako želite, održite izbore - i parlamentarne i predsedničke i lokalne - rekao je juče beloruski predsednik tokom razgovora sa radnicima fabrike za proizvodnju traktora u Minsku.

Pala vlada u Libanu posle eksplozije

Stravična eksplozija u luci u Bejrutu pre dve nedelje odnela je najmanje 177 života a više od 6.000 osoba je povređeno.

Prepostavlja se da je nesreću izazvao požar u skladištu 2.750 tona amonijum nitrata posle čega je nastala stravična eksplozija. Sam podatak da je ta opasna hemikalija bila smeštena u luci navodno još od 2014. godine a da nije uskladištena prema propisima, izazvala je gnev građana.

Narod Libana izašao je na ulice Bejruta u znak protesta, tražeći da se odgovorni kazne. Pod pritiskom javnosti, kompletna vlada zajedno sa premijerom Hasanom Dijabom podnela je ostavku na tu funkciju šest dana posle eksplozije.

Masovni protesti zbog smrti Džordža Flojda

Velike demonstracije buknule su posle 25. maja u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je 46-godišnji Afroamerikanac Džordž Flojd poginuo u Mineapolisu, jer je policajac Derek Čovin više od osam minuta držao koleno na njegovom vratu. Iako je zapomagao da ne može da diše, policajac se nije sklanjao sa njega posle čega se Flojd ugušio.

Brutalno ponašanje policije izazvalo je veliko nezadovoljstvo građana širom SAD posle čega su usledili burni i nasilni protesti.

Demonstracije su obeležili brutalni okršaji policije i vojske sa nezadovoljnim građanima, ali i masovne pljačke radnji i tržnih centara. Čak je u besu huligana nastradala i crkva Svetog Jovana u Vašingtonu.

Koliko situacija u jednom trenutku bila ozbiljna govori podatak da je Pentagon prvi put još od 1992. godine stavio u pripravnost pripadnike vojne policije. Takođe, zbog učestalih pljački i nasilja tokom protesta protiv policijske burtalnosti koji su se proširili i na druge delove sveta, predsednik SAD Donald Tramp morao je da pošalje u neke gradove federalnu policiju da obuzda demonstrante.

U Nemačkoj ustali protiv mera Merkelove

Iako vlada mišljenje da je Nemačka jedna od zemalja koja je dobro odreagovala na nalet korona virusa, neki građani nisu tako mislili. Naime, u nekoliko navrata organizovani su protesti u Nemačkoj u kom je narod iskazao nezadovoljstvo merama koje su preduzete da bi se sprečilo širenje koronavirusa.

Primera radi, demonstranti su na jednom od protesta u aprilu u Berlinu uzvikivali "Želim svoj život nazad" i nosili transparente na kojima je pisalo "Zašititimo ustavna prava", "Sloboda nije sve ali, bez slobode sve je ništa", a na jednom je pisalo "Tata, šta je to poljubac?".

Građani smatraju da su mere zapravo pokušaj države, odnosno kancelarke Angele Merkel da zadrži vlast tako što širi strah među građanima.

Korona ustanak u Španiji

Žitelji Madrida takođe su ustali u znak protesta prema merama protiv korona virusa. U nedelju se nekoliko stotina ljudi okupilo na ulicama prestonice Španije i iskazali nezadovoljstvo zbog uvođenja obaveznog nošenja maski.

Protesti su usledili dva dana nakon što je vlada usvojila mere za sprečavanje širenja COVID-19, poput obaveze nošenja maski na javnim mestima i zabrane pušenja u javnosti.

Obaveza nošenja maski uvedena je najpre u maju za one koji koriste javni prevoz, a kasnije se proširila na druge javne prostore.

Demonstracije u Južnoj Koreji

Hiljade ljudi protestovalo je u subotu u Seulu uprkos apelima vlasti da ostanu kod kuće zbog novog naleta korona virusa.

Prema pisanjima stranih medija nekoliko ljudi je uhapšeno prilikom demonstracija protiv odluke Vlade Južne Koreje da uvede strožije mere socijalnog distanciranja kako bi oborila skok obolelih od COVID-19.

Čak 6.000 policajaca bilo je angažovano da isprati demonstrante koji su u kabanicama, kišobranima i sa maskama na licima preplavili ulice Seula.

Protesti u Argentini protiv predsednika

Desetine hiljada demonstranata izašlo je u ponedeljak na ulice gradova u Argentini, protestujući protiv vlade predsednika Alberta Fernandeza.

Najmanje 25.000 ljudi marširalo je u glavnom gradu Buenos Ajresu, saopštila je policija, prenosi CNN.

Građani protestuju zbog vladinog odgovora na pandemiju korona virusa i zbog ekonomske krize u zemlji, kao i zbog zakona o reformi pravosuđa koji je predložio Fernandez. Protesti su održani i u drugim argentinskim gradovima - Kordobi, Mar del Plati i Rosariu.

Argentinsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toj zemlji korona virusom zaraženo 299.126 ljudi, a da je umrlo 5.814 osoba.

U petak je Fernandez najavio da će mera karantina ostati na snazi do kraja meseca.

(M. Lj.)