Priča o Aleksandru Lukašenku: Da li mu zapad radi o glavi pošto je progovorio o korona zaveri?

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poslednjih nedelju dana je u žiži svetske javnosti. Naime, pošto je prošle nedelje osvojio preko 80 odsto glasova na predsedničkim izborima i tako osigurao šesti mandat kao prvi čovek te zemlje.

Međutim, pošto su saopšteni rezultati izbora, nezadovoljni građani su pohitali na ulice Minska i drugih gradova u Belorusiji kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo. Naime, oni smatraju da izbori nisu bili slobodni, te da je Lukašenko navodno lažirao rezultate.

U oceni da izbori nisu legitimni se slaže i Evropska unija, koja je nedavno saopštila da ne priznaje rezultate. Takođe, EU je najavila da će uvesti i sankcije Belorusiji zbog neslobodnih izbora kao i brutalnog ophođenja policije prema demonstrantima.

Lukašenko, međutim, smatra da su izbori bili legalni te ovo sve vidi kao pritisak zapada i želja NATO-a da se Belorusija potlači. Neki ga smatraju diktatorom, neki misle da je čuvar slobode i opotentnom zapadne političke hegemonije.

Dolazak na vlast

Lukašenko je 1994. godine izašao na predsedniče izbore kao jedan od kandidata. Osvojivši 45 odsto glasova, postao je prvi čovek Belorusije i tako otpočeo “liderski staž” koji traje već 26 godina bez prestanka.

Ubrzo pošto je postao predsednik, Lukašenko je održao govor pred ruskom Dumom i pozvao je na formiranje novog saveza slovenskih zemalja, te je 1999. godine formirana Unija Rusije i Belorusije.

Od ljubavi do "mržnje" prema Putinu

Kako tvrde poznavaoci prilika, Lukašenko je imao prisan odnos sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Belorusija je važila za velikog saveznika i prijatelja Moskve, ali su se stvari iskomplikovale 2017. godine.

Naime, kako su tada pisali mediji, Putinu su dojadile Lukašenkove igrice u kojima se istovremeno predstavlja kao prvi ruski saveznik i to debelo naplaćuje niskim cenama nafte i plina, a sa druge strane šeretski namiguje zapadu u nagoveštaju da bi i sa njima mogao doći do nekog dogovora.

Zvanični Minsk je podsećanja radi 2016. godine oštro protestovao pošto je Belorusiji stigao račun za dugovanja za plin koji je iznosio oko 517 miliona evra. Moskva je na to odgovorila tako što je ukinula tada snadbevanje sirove nafta, a Lukašenko je u znak protesta tada povukao Belorusiju iz ekonomskog saveza za na čelu sa Rusijom. Neki smatraju da je to bio početak kraja prisnih odnosa dva lidera.

"Incident" na paradi u Moskvi

Potvrda o zategnutim odnosima stigla je u junu ove godine na obeležavanju 75 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Moskvi. Naime, nakon defilea na Crvenom trgu usledilo je polaganje cveća na Spomenik neznanom junaku, ali je tom prilikom predsednik Belorusije učinio nešto što je, reklo bi se, razljutilo prvog čoveka Rusije.

Posle prikaza naoružanja, visoke zvanice ruskog predsednika Vladimira Putina krenuli su ka Spomeniku gde su zastali da se svi okupe i u formaciji krenu da polože cveće.

U sredini je tada stajao predsednik Putin, a sa njegove desne strane trebalo je da stoji kolega iz Belorusije Aleksandar Lukašenko.

Međutim, Lukašenko je prošao pored Putina i pomerio formaciju kako bi stajao kraj predsednika Kazahstana. Ovaj gaf Lukašenka nije prošao nezapaženo, što se dalo primetiti po Putinovom izrazu lica.

Navodno se Lukašenko "svetio zbog sina", jer se Putin nije rukovao sa Lukašenkovim sinom Nikolajem kada je pozdravljao veterane Drugog svetskog rata.

Lukašenko, korona i zavera svetskih sila

Nalet korona virusa ne popušta i dalje. Prema poslednjim podacima, u svetu je više od 21,3 miliona ljudi obolelo, a više od 773.000 ljudi preminulo je od ovog virusa. Međutim, Lukašenko u najmanju ruku nije priznavao da koronavirus uopšte postoji, već da je to pokušaj svetskih sila da preoblikuju svet po sopstvenom nahođenju.

- Zar nemate utisak da svetske sile žele da preoblikuju svetski poredak uz pomoć ove takozvane psihoze korona virusa, uključujući širenje infodemije - upitao je početkom aprila Lukašenko, a prenosi agencija "Belta".

On je podsetio i na predlog Ujedinjenih nacija da se odštampa novac u visini od 10 odsto od svetskog BDP za borbu protiv ekonomskih posledica korona virusa.

- To je prazan novac. Američki dolar nastavlja da gubi vrednost kao takav. Ko će dobiti te hiljade milijardi, kod koga će one završiti? Zar to neće dovesti do toga da bogati postanu još bogatiji, a siromašni, još siromašniji? Hoće - poručio je tada Lukašenko i istakao da je još tada bio zabrinut za budućnost njegove zemlje.

- Svi govore: Nakon pandemije, svet će biti drugačiji, i saglasan sam sa tim, ali gde će biti naše mesto u ovom novom svetu? To je glavno pitanje za mene, ne ova koronapsihoza, ne infodemija - naglasio je Lukašenko koji je odbio da uvede zatvaranje države i uvođenje karantina kao mere protiv širenja koronavirusa.

Krajem jula je kazao da je pobedio "koronu na nogama", odnosno da nije imao nikakvih simptoma.

"Bolje biti diktator nego gej"

Lukašenko se 1995. godine našao na udaru javnosti posle izjave na osnovu koje su ljudi smatrali da hvali Adolfa Hitlera.

- Istorija Nemačke je kopija istorije Belorusije. Nemačka se podigla iz ruševina zahvaljujući čvrstom autoritetu i nije sve loše što ima veze sa Hitlerom. Red u Nemačkoj evoluirao je vekovima i svoj vrh je dostigao pod Hitlerom - kazao je tada Lukašenko.

Lider Belorusije je takođe privukao pažnju javnosti i 2007. godine govoreći o lošem stanju u gradu Babrujsk. Naime, u radio programu uživo kazao je da je to “jevrejski grad, i da Jevreji tamo ne mare za mesto gde žive”.

- Pretvorili su Babrujsk u svinjac. Pogledaje Izrael, bio sam tamo i video sam sopstvenim očima... Molim Jevreje koji imaju novac da se vrate u Babrujsk - kazao je tada Lukašenko.

Takođe, 2012. godine izazvao je gnev nemačke javnosti. Naime, tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Vestervele pozvao je na samitu u Briselu da se uvedu sankcije koje bi uticale na Lukašenka da ne krši ljudska prava u Belorusiji.

Lukašenko je tada rekao da je bolje “biti diktator nego gej”, pošto ga je Vestervele nazvao “poslednjim diktatorom u Evropi”.

Ne živi sa ženom, ima vanbračnog sina Nikolaja

Lukašenko je 1975. godine oženio Galinu Želnerovič, inače devojku koju je upoznao još u srednjoj školi. Kasnije u toku te godine, dobio je sina Viktora. Postaje otac po drugi put 1980. godine, kada su Galina i on dobili sina Dimitrija. Iako su i dalje u braku, Galina živi odvjoeno u porodičnoj kući u selu blizu grada Šklov, a navodno ne žive zajedno od kada je Lukašenko postao predsednik.

Prema pisanju svetskih medija, Lukašenko je 2004. godine dobio sina Nikolaja. Iako nikada to nije zvanično potvrđeno, sumnja se da je majka deteta Irina Abelskaja, njegova doktorka sa kojom je navodno u vezi.

Neki poznavaoci prilika smatraju da bi Nikolaj trebalo da bude naslednik funkcije predsednika. Lukašenko je to demantovao, rekavši da neće ostati na vlasti narednih 30 godina kada bi Nikolaj mogao da izađe na predsedničke izbore i nasledi ga.

Lukašenko je veliki obožavalac fudbala i hokeja, odbija da koristi moderne gedžete kao što su “iPad” i “iPhone”, a sebe deklariše kao “pravoslavnog ateistu”.

(M. Lj.)