Kritičari tvrde da je SZO presporo reagovala na pandemiju korone. Da li su eksperti u pravu?

Foto: Tanjug/AP

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pre šest meseci pandemiju korona virusa, a mnogi kritičari smatraju da je tada već bilo prekasno.

Preporučujemo

Među onima koji su mišljenja da je SZO presporo odreagovala nije samo predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je ukinuo finansiranje ove ustanove i tvrdio da štiti Kinu od odgovornosti za širenje korona virusa. Na Trampovu stranu stali su mnogi zdravstveni eksperti koji su smatraju da bi ta organizacija trebalo da se reformiše.

Korona virus je do sada odneo više od 670.000 života širom sveta, a zaraženo je najmanje 17,2 miliona ljudi. Širenje smrtonosne infekcije se dešava i u zemljama koje su mislile da su uspele da se izbore sa koronavirusom.

Politikanstvo i loši lideri

Takođe, neki smatraju da je pandemija takođe bila žrtva politikanstva, te da su odluke loših lidera u nekim zemljama uticale na spor odgovor na epidemiju korona virusa.

- SZO nije samo tehnička, već je većim delom i diplomatska organizacija. Ona ima političke uloge koje mora da ispuni i mislim da je pošteno reći da je sporo reagovala - kaže Keđi Fukuda, klinički profesor na Univerzitetu u Hongkongu koji je ranije radio za SZO i američke Centre za kontrolu i prevenciju infektivnih bolesti.

Kritičari SZO i njenog direktora Tedrosa Adhanoma Gebrejesusa smatraju da ta ustanova nije dovoljno brzo upozorila javnost da korona virus može toliko brzo da se prenosi sa čoveka na čoveka. Fukuda tvrde da je ta organizacija bila je spora i u promeni preporuka koje se tiču nošenja zaštitnih maski, javlja "South China Morning Post".

Struka “ustala” protiv SZO

Početkom jula stigle su nove kritike, kada je 240 naučnika širom sveta potpisalo pismo u kom su tražili da SZO prizna da korona virus može da se širi u vazduhu.

Prema tekstu pismo, to da SZO i druge zdravstvene ustanove nisu priznale da koronavirus može da se širi vazduhom sem u nekim slučajevima, nije bilo dovoljno da se ljudi zaštite od ove infekcije.

SZO je 30. januara proglasila javnu zdravstvenu opasnost svetskih razmera, a 11. marta je preinačila tu uzbunu i proglašenje pandemije koronavirusa.

Profesor epidemiologije na Univerzitetu Minesota Majkl Osterholm tvrdi da SZO kasnila u proglašavanju pandmije. Prema njegovim rečima, odlaganje je uticalo na to da se zemlje nisu na vreme pripremile za udar korona virusa.

Međutim, neki stručnjaci ne smatraju da je SZO bilo gde pogrešila. Profesorka sa Univerziteta Novi Južni Vels Mer-Luis Mekloz smatra da je glavna stvar bila što je ta ustanova proglasila zdravstvenu opanost i istakla da upravo ta mera služi kao signal za države da počnu da se spremaju za ono šta dolazi.

- Ljudi se žali zbog toga što je SZO bila spora u proglašavanju pandemije, ali objavljivanje javne zdravstvene opasnosti je mnogo važnije nego nešto da nazovete pandemijom - kaže Mekloz,

- Kada je objavljena zdravstvena opasnost, to je bio znak da zemlje počnu da prave plan. Stoga, kada je Gebrejesus 30. januara proglasio to stanje, zemlje su morale da počnu da se spremaju za koronavirus - dodala je ona.

(M. Lj.)